četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 04.08.2019. u 09:00 Milenko Pešić

Žene koje nose burke neće izbacivati iz tramvaja u Amsterdamu

Iako Evropski sud za ljudska prava odobrava zakone koji zabranjuju osobama da pokrivaju lice na javnom mestu, nema dokaza da ovi propisi pomažu integraciji muslimanskih žena u evropska društva
Француска је прва држава ЕУ која још 2011. године забранила ношење било каквог вела преко лица (Фото EPA/Yoan Valat)

U danu kada je i Holandija napokon „proterala” nikab i burku sa javnih mesta u Danskoj se navršila godina dana otkako je zakonom zabranjeno nošenje odeće koja pokriva lice. I dok u Amsterdamu sumnjaju da će ova zabrana biti delotvorna, u Kopenhagenu se pitaju da li su do sada 23 izrečene kazne opravdale donošenje propisa koji najviše pogađa muslimanske žene koje iz verskih razloga nose veo preko lica.

Holandija, koja se dugo smatrala bastionom tolerancije i verskih sloboda, poslednja je u nizu evropskih zemalja koje su uvele takvu zabranu. Francuska je prva država EU koja još 2011. godine zabranila nošenje bilo kakvog pokrivala za lice. Njen primer su ubrzo sledili Belgija, Bugarska, Austrija i pojedini kantoni u Švajcarskoj. Nemačka je u aprilu prošle godine zabranila javnim službenicima i pripadnicima vojske da nose bilo kakav komad odeće koja pokriva lice.

Holandski zakon koji zabranjuje nošenje pokrivala preko lica, koja uključuju veo, kapuljaču, skijašku kapu, masku ili kacigu u bolnicama, školama državnim institucijama i javnom prevozu, donet je posle 15 godine političke rasprave. Holandski desničar i lider Partije slobode Gert Vilders je još 2005. godine tražio da se donese zakon koji zabranjuje nošenje burki ili nikaba u javnosti.

Amnesti internešenel i muslimanske i grupe za ljudska prava usprotivile su se ovom zakonu, čiji je zvaničan naziv „delimična zabrana odeće koja prekriva lice”, a Islamska politička partija iz Roterdama najavila je da će platiti kaznu od 150 evra za svaku osobu koju uhvate da je prekršila zakon.

Gradonačelnica Amsterdama Femke Halsema je, kako prenosi „Vašington post”, digla glas protiv ovakvog zakona i poručila da se „izbacivanje putnice iz tramvaja koja nosi nikab nikako ne uklapa u imidž koji ima holandska metropola”.

Uprkos takvom stavu amsterdamske gradonačelnice, zvaničnici Roterdama i Utrehta, ali bolnice škole i javni prevoznici u ovim gradovima poručuju da će se držati zakona.

Predsednik holandskog udruženja javnih prevoznika Pedro Peters za portal NU kaže da ne može da zamisli situaciju u kojoj će vožnja autobusom biti zaustavljena pola sata dok ne dođe policija jer neko u vozilu nosi nikab. „Ako je neko kupio kartu za prevoz, mi nemamo pravo da ga izbacimo iz autobusa”, ističe Peters.

Donošenje propisa koje zabranjuju nošenje burki i nikaba pojedine zemlje su branile stavom da će to pomoći da muslimanske žene prihvate evropske vrednosti kako bi se lakše integrisale u društvo.

Čak je i kancelarka Angela Merkel, čijom zaslugom je Nemačka primila oko milion izbeglica iz Sirije i ostalih bliskoistočnih zemalja pre dve godina izjavila kako žena potpuno prekrivena velom jedva da ima šansu da se integriše u nemačko društvo.

Na ruku donošenju ovakvih zakona – za koje muslimani smatraju da im ugrožavaju verska prava i slobode – ide i odluka Evropskog suda za ljudska prava iz Strazbura, koji je još 2014. godine potvrdio su takve zabrane legalne. Sud je podržao stav da ljudi treba da vide jedni drugima lica kako bi izgradili normalne odnose i živeli u demokratskom društvu.

Prema nekim procenama, u Holandiji burku ili nikab nosi između 200 i 400 žena, dok je Danskoj taj broj između 150 i 200. Kada je prošle godine danski parlament usvojio zakon kojim se sa 1.000 kruna (134 evra) kažnjava nošenje nikaba i burki, Amnesti internešenel je poručio da propis na diskriminatorski način krši ženska prava.

Zbog malog broja izrečenih kazni delotvornost danskog zakona je teško izmeriti, poručuje Margit Varburg, sociološkinja specijalizovana za religijska pitanja s Univerziteta u Kopenhagenu.

„Na osnovu 23 kazne izrečene za godinu dana ne možete reći da li zabrana deluje onako kako je bila predviđena. Možda žene koje dolaze pod udar ovog zakona ne izlaze baš mnogo na javna mesta? Možda niko od građana kada primeti neku ženu sa nikabom ne ne zove policiju? Ili su osobe koje nose veo odlučile da ga ipak skinu kada izađu iz kuća. Mi zapravo ne znamo šta se događa u stvarnosti od donošenja zakona”, objašnjava Varburg za list „Kristeligt Daglbad”.

Razlika između nikaba i burke

Muslimanske žene širom sveta nose različite vrste odeće – dok jedne hidžabom pokrivaju glavu, kosu i vrat, neke nose nikab od glave do pete sa otvorom za oči ili pak burku koja nema čak ni takav otvor, već samo jedva prozirnu mrežicu.

Komеntari11
d28b5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Draskone
Nošenje raznih prekrivki za lice, koje se odnosi samo na žene, je diskriminacija žena, makar to bilo pravdano i verskim običajima. Ova zabrana neće da naškodi islamu, koji je vekovima utemeljen, a mnogo će pomoći ženama. One kojima se vidi lice neće biti manji vernici. Crtanje proroka Muhameda je neprihvatljivo za Islam i to treba poštovati. Isto tako rodna ravnopravnost je obavezna za sve članice UN i to takođe treba poštovati.
Nikola
Folirantkinje ...Hoce bolji zivot, materijalnost, pare...dobiju drzavljanstvo a posle hoce burku da nose u gradu gde je prostitucija legalizovana, koriscenje opijata i slicno.E tu si dosao da zivis, ostavio svoju zemlju i porodicu , hoces dzip da vozis ,ali da propagiras islam.
Nazad na tekst
Holandija koje se busa u svoje slobode uopste ne ocekuje niti trazi od ikoga da se neko razgaci i nosa bermude, vec samo da u javnim ustanovama i u kontaktu sa sluzbenim licima osoba bude prepozvatljiva, otkrivenog lica. Pise fino. A sto vi to vezete sa bombardovanjem Srbije je Vaša lična stvar.
Zoran Knežević
@Normalno: ---------------- Ja samo iznosim činjenice. Mogu da "progutam" sve ali, glupost nikako. Nisam sledbenik Islama, niti mi je blizak njihov način odevanja i propovedanja vere ali, ako se Holandija "ubi" od busanja u svoje demokratske grudi, ako je bila najžešći pobornik bombardovanja Srbije, otkud zabrana nošenja tradicionalne odeće? Šta očekuju od muslimanki, da se "razgaće" ili obuku "bermude"?! Vaša vera je Vaša lična stvar a, ispovedanje vere i način života muslimana nije.
Prikaži još odgovora
Simić Dušan
Te žene se ništa ne pitaju. Žalosno je šta im verski fanatici in njihovi muškarci rade. Još gore je to što one same jadne misle da tako treba i to hoće da nose(valjda se generacijama usadilo u njihove glave). Na granici idiotizma je kad vidiš ženu koja se na moru kupa obučena od glave do pete. Jao...
Александар Живановић
Још и мушкарцима да дају са фантомкама да се шетају улицама онда ове камере за препознавање лица неће баш много вредети.
nikola andric
Semiologija je nauka koja se bavi svim vrstama ''znakova'' odnosno izrazavanja. Jezik je medju njima najdominantniji. ''Narodna nosnja'' je simbolicka reprezentacija zamisljenog identiteta. U zemljama sa drukcijom nosnjom ona se moze shvatiti kao provokacija. Ata Turk je nosnju svatio kao ''kulturnu pojavu'' pa je naredio Turcima da nose sesire umesto fesova. Na taj nacin je mislio da uvede ''civilizaciju'' u Tursku. ''Nase'' i ''tudje'' su navijacke kategorije kao u fudbalu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja