utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:11

SAD žele nuklearne projektile u Aziji

Pad sporazuma o ograničenju atomskog arsenala Moskve i Vašingtona mogao bi, potvrđuje i Pentagon, biti iskorišćen za raspoređivanje američkih raketa prema Rusiji, ali i Kini
Autor: Vladimir Vukasovićnedelja, 04.08.2019. u 19:00
Балистички пројектили на војној изложби у Санкт Петербургу (Фото EPA-EFE/Anatoly Maltsev)

„Želeo bih da to učinimo što pre”, rekao je novi šef Pentagona Mark Esper novinarama kada su ga pitali da li će SAD iskoristiti rušenje sporazuma o ograničenju nuklearnih projektila kratkog i srednjeg dometa (INF) da bi takve rakete rasporedile u Aziji. Esper je to opisao kao uspostavljanje kontrateže Rusiji, ali je napomenuo da takvim potezom Amerike ne bi trebalo da bude iznenađena ni Kina jer ona takođe ima rakete tog dometa, u čemu SAD žele da im pariraju.

Da je obaranje INF-a, sporazuma koji je tokom Hladnog rata spasio Evropu od pretnje da bude razorena u rusko-američkoj razmeni nuklearne vatre, umnogome usmereno na Kinu a ne na Rusiju, odnosno da nisu Evropljani nego Azijci ti koji treba da strepe od novog razmeštanja projektila ovog dometa, sumnjalo se i ranije. Ovo je prvi put da je neko od američkih zvaničnika ovako otvoreno rekao da bi, iz perspektive Vašingtona, postavljanje kratkometnih i srednjometnih projektila u Aziji bio idealan prvi korak nakon rušenja INF-a. Esper je, prenosi Al Džazira, kazao da bi on najviše voleo kada bi to bilo obavljeno već u narednih nekoliko meseci.

Godinama se Bela kuća i Kremlj glože oko toga ko od njih krši INF: da li Rusi svojim projektilom 9M729, za koji kažu da ne doseže dalje od 480 kilometara dok Amerikanci tvrde da dobacuje i do 500 kilometara, što ga svrstava u domen sporazuma, ili potpisane obaveze ignorišu SAD svojim raketnim štitom u Evropi, za koji Moskva navodi da sadrži lansere koji se mogu pretvoriti i u ofanzivno oružje kakvo premašuje ograničenja iz INF-a. Ono o čemu se manje govori, mada su i jedna i druga strana povremeno na to ukazivale, i što je nesporno jeste to da Kina INF nikada nije potpisala i da poseduje projektile proskribovanog dometa: od 500 do 5.500 kilometara, načinjene za lansiranje s kopna. Većina od 290 projektila, koliko se procenjuje da ih Kina ima u svom nuklearnom arsenalu, navodno spada u tu grupu i već sada bi mogle domašiti Ameriku, Rusija da se ne spominje.

Čak i ako je tačno ono što je pre dva meseca na konferenciji Instituta Hadson rekao Robert Ešli, direktor vojne obaveštajne službe SAD – da će tokom iduće decenije Kina verovatno udvostručiti broj svojih nuklearnih projektila – arsenal atomskih bombi u rukama pekinških vlasti ne može se meriti s ruskim ili američkim. Obe te države imaju, prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje međunarodnog mira (SIPRI), po 1.400 projektila spremnih za upotrebu. SAD i Rusija jesu delimično smanjile svoje arsenale, ali su ih istovremeno i modernizovale, što znači da su postojećim projektilima povećali preciznost i efikasnost, čime su svoje zalihe atomskih bombi praktično ojačale umesto da im, kako su se međusobno dogovorile, izbiju poneki zub. I dvostruko veći kineski arsenal ne bi bio takmac tolikoj razornoj moći.

Međutim, tristotinak nuklearnih projektila jeste dovoljno za uništenje ogromnih razmera, utoliko pre što se rakete kratkog i srednjeg dometa s atomskim bojevima glavama ispaljuju brže od onih dugometnih, odnosno skraćuje se vreme koje napadnutim državama ostaje za podizanje odbrambenog štita. Stvar sigurno nije ni samo u odmeravanju vojne sile s Kinom nego i u želji da joj se barem na tom planu, na kojem i dalje znatno zaostaje, potkrešu krila kad još nije nađen način da se zaustavi njena ekonomska ekspanzija. Rusija i Amerika, drugim rečima, nemaju razloga da se već u ovom času toliko pribojavaju kineskog oružja, ali upravo zato je to ravan na kojem Kinu mogu pokušati da nadbiju dok ne smisle kako da na kraj izađu s onim što ih već ugrožava i uliva im jezu: njenim privrednim snaženjem, koje i među Rusima izaziva podozrenje dok je Donald Tramp pokrenuo i trgovinski rat protiv Pekinga.

Istini za volju, Kina se i vojno širi, makar u spornim teritorijama Južnog i Istočnog kineskog mora. To je jedan od najvažnijih trgovinskih koridora na svetu, kojim godišnje prođe roba vredna oko pet biliona dolara, što kontrolu nad tim vodama pretvara u stratešku premoć. Priča se i o navodnim kineskim planovima za uspostavljanje vojnih baza u Kambodži, Pakistanu i Tadžikistanu.

Pitanje za SAD bi bilo gde onda da smeste svoje nuklearne projektile u Aziji. Južna Koreja, kao prva moguća lokacija s obzirom na to da se tamo već nalaze američke trupe, kao i na istoriju njenog neprijateljstva s Kinom, time bi momentalno iziritirala Severnu Koreju, koju pokušava da nagovori da se reši svog nuklearnog arsenala, a i izložila bi se kineskom gnevu. Japan, druga lokacija zamisliva po istim principima, ima svoj trgovinski sukob s aktuelnom američkom administracijom. Od pomoći nisu ni Trampovi zahtevi da Japan, kao i ostale države u kojima su američki vojnici, plaća pune troškove njihovog smeštaja.

Ako bi se za njih i našao neki domaćin, neizvesno je kako bi raspoređivanje američkih atomskih bombi, osim na Kinu, uticalo na ponašanje drugih nuklearnih sila u Aziji: Indije, Pakistana i Izraela. Svi oni imaju interes da održavaju solidne odnose i s Kinom i s Amerikom. Ali, nuklearno naoružavanje kontinenta verovatno bi i njih uvuklo u tu trku, što bi bilo najopasnije u slučaju starih neprijatelja Pakistana i Indije. I Iran bi bilo teže ubediti da ne treba da i sam razvije atomsku bombu, nakon čega bi Saudijska Arabija htela da realizuje svoje nuklearne ambicije.

Možda bi se to moglo preduprediti ako bi Kina popustila pred Trampovom javno iskazanom željom da se i ona priključi novoj verziji INF-a, čemu, kao vid pritiska, nije nemoguće da služi i Esperova izjava. Međutim, Žang Džun, kineski ambasador u Ujedinjenim nacijama, kazao je da se o tome ne razmišlja.


Komentari1
2a057
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Simić Dušan
Pa zato su i izašli iz sporazuma. Da bi plašili svet svojim nuklearnim naoružanjem. To rade jer znaju da neće biti ruskog odgovora na to. Rusi imaju više nuklearnog naoružanja ali su razumniji od Amerikanaca i znaju šta znači nuklerani rat (brisanje čovečanstva i uništenje planete).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja