četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:37
POGLEDI

Olujni krajputaši

​„Veritas” je do sada evidentirao 1.869 Srba poginulih i nestalih u akciji „Oluja” i posle nje, od njih 1.220 civila, među kojima su tri četvrtine činili stariji od 60 godina
Autor: Savo Štrbacsubota, 10.08.2019. u 18:00

Mi Krajišnici već 24 godine početkom avgusta pomenima i parastosima prisećamo se naših žrtava iz ratova devedesetih, ali i svih ranijih pogroma i progona, kako ne bismo zaboravili ko smo, šta smo i odakle smo. A upravo 4. avgusta 1995, na praznik Blage Marije, hrvatske oružane snage, uz odobrenje i podršku NATO-a, u sadejstvu sa snagama Hrvatskog veća odbrane (HVO) i Armije BiH (ABiH), izvršile su agresiju na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina (RSK). Agresija je izvršena uprkos činjenicama da je ta oblast bila pod zaštitom UN (sektori „Sever” i „Jug”) i da su se samo dan ranije u Ženevi vodili pregovori o mirnom rešenju srpsko-hrvatskog sukoba.

Ta agresija višestruko nadmoćnijeg neprijatelja i njegovih saveznika dovela je do velikog krajiškog egzodusa, u kojem se našlo više od 220.000 domicilnih Srba, koji su potražili spas kod sunarodnika u Srpskoj i Srbiji. Ali ne spasiše se svi. I kad je prestao svaki otpor Srpske vojske Krajine (SVK), agresor je ubijao ljude koji nisu hteli ili mogli sa svojih vekovnih imanja, ali i one u izbegličkim kolonama, i do Une i preko Une.

„Veritas” je do sada evidentirao 1.869 Srba poginulih i nestalih u ovoj akciji i posle nje, od čega 1.220 civila, među kojima su tri četvrtine činili stariji od 60 godina. Među žrtvama je 551 žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina. Od ukupnog broja žrtava na evidenciji nestalih vodi se još 745 lica, od čega 565 civila, među kojima 289 žena. Broj nestalih drastično bi se smanjio kad bi se identifikovali do sada ekshumirani posmrtni ostaci (357), a još više kad bi se ekshumirali i identifikovali posmrtni ostaci sa poznatih mesta ukopa (152).

„Veritas” je krajiške žrtve iz akcije „Oluja” podelio u dve osnovne grupe. U prvu spadaju „direktne žrtve”. To su oni koji su stradali od neprijateljske strane (HV, HVO, ABiH) raznim načinima usmrćenja (ubistva vatrenim i hladnim oružjem, artiljerijskim i avio granatiranjem...) u borbi, u zarobljeništvu, na neprijateljskoj strani, na sopstvenoj teritoriji ili u izbegličkim kolonama. Od ukupnog broja evidentiranih žrtava na ovu grupu se odnose 92 procenta, od čega su 63 procenta civili. Od hrvatskih snaga (vojska, policija, paramilitarne grupe), stradalo ih je 97 procenata.

S ­jednog­ od ­protesta ­Srba ­izbeglih­ iz ­Hrvatske (Foto T. janjić)

U drugu grupu spadaju „indirektne žrtve” – njihova smrt ne može se pripisati direktno delovanju neprijatelja na njihova tela, ali je u uzročno-posledičnoj vezi sa akcijom „Oluja”. To su oni koji su umrli u svojim kućama od gladi i nedostatka lekova ili suicida zbog izbegavanja zarobljavanja ili nemirenja sa okupacijom, ali i oni koji su stradali u koloni, bilo da su poginuli u saobraćaju ili ubijeni iz nehata, odnosno umrli usled vremenskih (ne)prilika, nedostatka adekvatnog medicinskog tretmana ili od tuge za izgubljenim zavičajem. „Veritas” je evidentirao 152 žrtve iz ove grupe, od kojih je 140 civilnih lica.

Đuro Milanko (66) iz Karina Donjeg kod Benkovca 4. avgusta 1995. nije hteo da napusti svoje selo zbog groba svog sina, koji je poginuo u januaru 1993. u akciji „Maslenica”. Ispraćajući ženu i ostale rođake u zbeg rekao im je: „Idite vi, ja ostajem da osvetim sina”. Ne znam da li je osvetio sina, ali znam da je njegovo telo 2014. ekshumirano sa zadarskog groblja i da je nakon identifikacije godinu dana kasnije sahranjen pored sina.

Radomir Bojanić (47) iz Knina, oficir SVK, ne mogavši da podnese poraz svoje vojske i ne želeći da napusti Krajinu, prvog dana agresije izvršio je samoubistvo u zgradi komande u Kninu. Telo mu je ekshumirano 2001. sa kninskog groblja, a nakon identifikacije sahranjen je 2005. na Bežanijskoj kosi u Beogradu.

Staricu Ljubicu Vrućinić (90) iz Raštevića kod Benkovca u zbeg je povezao komšija Ilija Begić. Ljubica je umrla u koloni u blizini Donjeg Lapca, gdje ju je Ilija pored ceste i pokopao, i gde se još nalazi bez ikakve oznake. Pored Ljubice pokopani su i još jedan starac i jedno dete.

Nedavno smo obavešteni od JKP „Gradsko groblje” iz Bjeljine da je na gradskom groblju u tom gradu od avgusta do novembra 1995. godine pokopano 14 Krajišnika, koji su umrli u koloni ili u bijeljinskoj bolnici. Pogrebno preduzeće od „Veritasa” traži kontakt sa njihovim porodicama kako bi dobili saglasnost da im podignu spomen-obeležje. Od njih 14, na „Veritasovoj” evidenciji nalazila su se samo trojica.

Priču o Ljubičinom grobu ispričao mi je lično Ilija. U međuvremenu je i on umro, ali je u „Veritasu” ostala zabeležena priča o Ljubici, po kojoj će neko od potomaka (a ima ih) jednog dana poželeti da je pronađe i dostojno sahrani. A koliko je ovakvih neobeleženih grobova krajputaša iz „olujnih” vremena koje niko nigde i nikome nije prijavio?

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari7
78a34
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Raca Milosavljevic
... nikada nije bilo lako ziveti i opstati od Knina do Kladova i od Subotice do Djevdjelije .... razni i svakojaki osvajaci,okupatori,horde zlikovaca i zlocinaca su uvek tu i vrebaju svaku priliku za svoje pljackaske i krvave pohode,da uvek u ime demokratije ... nadajmo se da cemo opet docekati slobodu ...
Trifun
@slavko Hrvatska je izvrsila agresiju na Republiku Srpsku Krajinu,koja je "Vensovim planom" i Rezolucijom SBUN 743/92 proglasena "Zasticenom UN zonom".SB UN nikad nije ukinuo R 743/92 i ona je formalnopravno jos na snazi..Naravno,Hrv je za to imala zeleno svetlo,i logistiku,zapadnih mocnika,ali to ne umanjuje pravnu cinjenicu da je Hrv izvrsila agresiju na RSK -zasticenu UN zonu.Hrvatska je proglasila Krajiske Srbe agresorima,a oni tamo zive stolecima.Hrvatska je priznata kao drzava tek 1992.g
Gordana
Strasna je sudbina Srba iz Republike Srpske Krajne. Tuzno je kada se dopusta komentar da Hrvatska nije mogla da izvrsi agresiju na svojoj teritoriji. Po nije ni JNA izvrsilo agresiju na Hrvatsku, a svi u Hrvatskoj to prihvataju kao apsolutnu istinu. RSK je bila drzava kao sto je bila i nova RH, jer su Srbi bili konstitutivni narod i imali su pravo izbora. Nisu izabrali povampirenu ustasku drzavu, vec svoju dugovekovnu Krajnu.
malo i povrsno
Povremeno se tu i tamo pojave svedocanstva o ubijanju onih koji nisu hteli u zbeg i to su bili uglavnom stari ljudi. Primer ubistva hendikepiranih osoba pred ucima UN u Dvoru na Uni je indikativan za prilicnu nonsalantnost onih koji bi po logici stvari morali da cuvaju od zaborava ne samo ta stradanja nego i istinu u celini.
Branislav
Jasno je da je oluja imala izrazen zlocinacki karakter, sto se da primetiti iz prezentovane statistike. Najtuznije je sto su sami Srbi na pojedinim podrucjima RSK radili iste takve stvari hrvatskim civilima i tako im dali svojevrsni moralni alibi za zlocin. Onaj ko u ratu koristi ustaske metode zlocina nad civilnim stanovnistvom sam sebe svrstava u ustase pa makar se iz sve snage busao u svoja srpska pluca.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja