nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:59
RAZGOVOR NEDELjE: MILAN ANTONIJEVIĆ, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo

Bojkot je pomenut jednom ili dva puta

Ne znam da li mi imamo pet miliona sekundi do izbora, ne umem da računam, ja sam pravnik, ali jednu sekundu smo potrošili na pokušaj da ponovo uspostavimo dijalog u društvu
Autor: Biljana Bakovićponedeljak, 05.08.2019. u 15:00
(Фото А. Васиљевић)

Ovo nisu pregovori vlasti i opozicije. Niko od 37 ljudi, koji su bili u toj sali na Fakultetu političkih nauka i razgovarali o četiri teme vezane za izborne procese, nije to doživeo kao pregovore, nego kao otvaranje teme izbora. Ove četiri oblasti su zaista suštinske (finansiranje kampanja, uloga medija u predizbornom periodu, birački spisak i izborna administracija i biračko pravo građana) i to je nešto o čemu mora da postoji određeni nivo otvorenosti, da bi neke procedure mogle da budu usklađene do izbora na proleće, objašnjava Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo, koja je inicijator skupa održanog u utorak, 30. aprila, na FPN-u. Reč je o okruglom stolu o izborima, na kojem su bili predstavnici stranaka vlasti i opozicije, nekoliko nevladinih organizacija i profesora ovog fakulteta, ali je u dobrom delu javnosti doživljen i kao početak pregovora između vlasti i opozicije.

Objašnjavajući ideju o okruglom stolu o izborima, Antonijević ističe da je dobro što je potekla iz Srbije, i to od civilnog društva koje se bavi izbornim procesima.

– Mislimo da je civilno društvo dovoljno jako da predstavi šta je do sada radilo, na koji način su posmatrali ranije izbore, koje su greške uočavali i da to ponudi svim političkim strankama kao neku platformu. Fondacija za otvoreno društvo je inicijator i mi već oko mesec dana imamo jasnu komunikaciju sa svim relevantnim političkim strankama, s kojima smo se dogovarali oko formata. Mi smo predložili da to bude zatvoreno za medije, po „Četam haus” pravilu (da se kasnije ne iznose detalji o tome ko je šta govorio, prim. aut.).

I organizovali ste debatu baš na dan 100. godišnje skupštine Kraljevskog instituta za međunarodne odnose („Četam haus”) u Londonu?

Na okruglom stolu sam i rekao da je možda red da i Srbija na neki način to obeleži time što organizuje dijalog kome je zaista mesto na FPN-u. Dekan Dragan Simić je na odličan način otvorio skup i napravio uvod u dijalog, profesori s FPN koji proučavaju izbore su dali iz svog ugla doprinos diskusiji...

Hoće li i četiri sledeća sastanka biti na ovom fakultetu?

Naša namera jeste da to bude zajednički poduhvat Fondacije i FPN-a. Mislim da je to pravo mesto na kome se može na otvoren način razgovarati po pravilu „Četam hausa”. Ali, pošto se govori o nekom tajnom sastanku, mislim da vaši čitaoci treba da dobiju pravu sliku. Da ste tog dana išli na FPN, na vratima bi vas dočekalo obaveštenje da je „Dijalog o izborima desno, sala broj 3”.

Ali, ipak je javnost za to čula tek na dan održavanja sastanka, iako su pripreme trajale mesec dana.

Dobro, to znači da smo dobro radili posao i da su svi učesnici to poštovali i ozbiljno shvatili. Shvatili su zapravo potrebu za dijalogom i nisu želeli da zarad neke male medijske promocije uruše nešto što je očigledno srpskom društvu potrebno. I mislimo da je ovo poslednji trenutak, imajući u vidu da je u aprilu krajnji rok za izbore.

Prema nekim saznanjima „Politike”, izbori bi mogli da budu 22. marta.

To je svakako vrlo blizu, kraj marta ili početak aprila. I još nešto – to je pisalo i u pozivnom pismu – bliži se 30 godina od uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji. To možemo obeležiti i na ovaj način, jednim otvorenim dijalogom o tome šta smo uradili u proteklih 30 godina i na koji način možemo situaciju unaprediti. O tome su govorili predstavnici Crte i Cesida, Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) obrazlaže kako se mogu unaprediti izborni procesi na lokalnom nivou, a uključiće se i Nacionalni demokratski institut (NDI). I dobro je bilo da se sva ta znanja stave pred zaista visoke predstavnike političkih stranaka koji su bili prisutni. Mi u ovom trenutku, naravno, ne možemo ići na izmenu izbornog zakonodavstva, jer to se ne radi u godini uoči izbora, ali neki delovi izbornog procesa i izbornih uslova mogu se unaprediti i u ovom periodu do izbora.

I time bi se možda mogao izbeći bojkot tih izbora dela opozicije?

Tu možemo da se pozovemo na istoriju, na dva bojkota koja smo nekada imali i njihove posledice, ali, ako verujete, za tri sata koliko smo razgovarali, bojkot je pomenut jednom ili dva puta. I mislim da je dobro da se bavimo mogućnošću da se sve vrati u neke normalne tokove.

Da li bi bio poraz za naše društvo da deo stranaka bojkotuje sledeće izbore? Ili to zavisi od uspešnosti bojkota?

Imamo nedavni primer iz okruženja – lokalne izbore u Albaniji, koji su bili bojkotovani, s veoma niskom izlaznošću. Neki od posmatrača očigledno nemaju bitnijih zamerki na to, tako da izlaznost od 20-ak odsto nije uticala na legitimitet onih koji su izabrani. I zbog toga je važno da pokušamo da vratimo dijalog u srpsko društvo.

A šta znate o navodnoj ulozi Metjua Palmera u organizaciji skupa?

S njim se nisam video, tako da te teorije zavere možemo razvejati. Razgovarao sam s predstavnicima EU i drugih međunarodnih organizacija (OEBS-a, Saveta Evrope) koje prate situaciju, takođe i ambasada. Oni su bili upoznati da će se ovako nešto dešavati, ali zaista nisu ni na koji način uticali.

Otkud opet Džordž Soros?
Fondacija za otvoreno društvo je organizacija koja se bavi razvojem i podrškom svim vrednostima o kojima smo govorili na sastanku. Svi se potpisujemo svojim imenom i mislim da treba više govoriti o onima koji su mogli da pokrenu taj dijalog, a ne o nekim teorijama zavere i o nečemu što sigurno ne postoji, kaže Antonijević.

Navodno je Palmer uticao na neke ljude iz opozicije da prihvate vaš poziv?

Ne bih to tako banalizovao. Po dinamici naše komunikacije videli biste da je bilo izuzetno teško na ovakav način obezbediti prisustvo i jedne i druge strane. U ovom slučaju nije bilo nikoga ko je to mogao preseći. Ovo su stvarno odluke ljudi koji vode političke stranke, koji imaju i te kako mnogo političkog iskustva, tako da ne verujem da bi na takav način bilo ko mogao da podlegne bilo kom pritisku.

Jesu li se odazvali svi koje ste zvali?

Nisu svi. Nismo imali predstavnika LSV-a i žao mi je što nisu učestvovali. DSS takođe nije bio, ali oni žele da učestvuju, s njima smo bili u kontaktu nakon sastanka. Najviše bih naglasio da smo imali potvrdu Žarka Obradovića da će doći, ali je došlo do nekih nesporazuma...

Dakle, zvali ste i SPS?

Da, i oni su potvrdili. Odredili su Žarka Obradovića, međutim, došlo je do nekog malog nesporazuma, više našom greškom, zbog čega se on nije sada pojavio, ali, po rečima predsednika stranke, SPS će učestvovati u daljem radu.

A radikali? Oni nisu baš marginalni u političkom životu Srbije.

To je politička stranka koja ima svoj prostor delovanja i očekujemo neki njihov sud o svemu ovome o čemu smo razgovarali. Ipak, pogledajte njihove izjave u Narodnoj skupštini, na kakav način dezavuišu rad civilnog društva...

Nenad Čanak (LSV) nije došao na vaš skup smatrajući da je mesto takvom dijalogu u parlamentu, da je sve drugo marginalizacija te institucije.

Predsednik Odbora za evropske integracije zna koje je poštovanje prema Narodnoj skupštini onih koji su ovaj dijalog organizovali. Znači, mi zaista želimo da i u Narodnoj skupštini vidimo dijalog, da vidimo da Narodna skupština i narodni poslanici dobiju prostor koji zaslužuju. Ali, pravilo „Četam hausa” se ne može sprovesti u Narodnoj skupštini, u kojoj su dešavanja javna. Dijalog bi potpuno drugačije izgledao da su se obraćali medijima, a ne jedni drugima.

Ali priča se da je i na vašem sastanku bilo prilično burno prvih 45 minuta?

Jeste. Ja sam, čini mi se, dva puta pomenuo to da nema medija tako da izjave ne moraju da budu takve kao da su okrenute medijima. I onda smo se vratili u okvire dijaloga.

Je li bilo teško ubediti predstavnike SNS-a da učestvuju? Ili je to možda bilo lakše nego u slučaju nekih opozicionara?

Podjednako lako i podjednako teško je bilo sve. Podjednaki su bili razgovori sa svima koji su se pojavili u ovom formatu. Nikome nije bilo lako da sedi za tim stolom, pa čak ni nama kao moderatorima. I to govori kolika je potreba za dijalogom. Mislimo da je ovo način da se razgovara o izlasku iz stanja podeljenosti, i o okvirima u kojima se izbori mogu održati bez ovakvih tenzija. Ali i o tome da se te tenzije nekako spuste i na lokalnom nivou. Pogledajte koliko ima nekih trvenja i napada u manjim sredinama, što je i mnogo vidljivije nego u Beogradu. Smanjenje nasilja treba da je cilj svima.

S obzirom na ishod prvog sastanka, jeste li sada veći ili manji optimista nego na početku?

Mi smo to kolokvijalno nazvali „boj za dijalog” i tako ga i doživljavamo. Ovaj prvi sastanak je zaista uspešan, zbog zrelosti svih koji su bili za stolom, njihove spremnosti da na otvoren način razgovaraju, uz očuvanje dostojanstva. I samo je prvi korak. Sada je na redu pojedinačno razmatranje pomenute četiri teme.

Neki, poput Udruženja „1 od 5 miliona”, smatraju da je za ovaj dijalog sada prekasno?

Ne znam da li mi imamo pet miliona sekundi do izbora, ne umem da računam, ja sam pravnik, ali jednu sekundu smo potrošili na pokušaj da ponovo uspostavimo dijalog u društvu.

Preostala četiri sastanka održaće se za mesec, tri, pet meseci?

Reč je o kratkom roku, bliže je vašem prvom odgovoru nego bilo kom drugom. Neophodno je da imamo određene zaključke u kratkom periodu, da već tokom septembra može da se uđe dalje u sprovođenje dogovorenog. Tome koincidira takođe i odluka da se pozove misija OEBS-a – ODIHR da prati izbore. Pored toga, naše stranke pripadaju određenim političkim grupacijama koje deluju na nivou Evropske unije, koje sada posle izbora podižu Evropski parlament, i mislimo da će se i uz njihovu pomoć dijalog vraćati u naše društvo.

A šta kažete na skepsu poput one koju je izrazio Boris Tadić, koji smatra da stvaranju odgovarajućih izbornih uslova ne može da pomogne dijalog, nego „batina” iz sveta?

Imam poštovanje prema nekome ko je vodio državu i mislim da njegov sud treba slušati. Ali u ovom slučaju mislim da je malo promašio s takvom ocenom. Razumem... Mnogo je nekih sudskih postupaka zbog izjava u medijima, a vezanih za političku scenu i političare, tako da verujem da i Boris Tadić ima razloga da ne veruje u mogućnost dijaloga. Ali vidimo i da pojedini lideri stranaka dobijaju sudske postupke zbog onoga što se o njima piše u medijima. I mislim da je to pravi put da se atmosfera popravi i vrati poverenje u podelu vlasti i u njene tri grane – zakonodavnu, izvršnu i sudsku, koja treba da koriguje ono što se pogrešno dešavalo unutar celog sistema.


Komentari4
9f280
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Velizar
Organizovati razgovor na bilo koju temu nije lak zadatak. Ko stoji iza organizatora je od sekundarno značaja. Ukoliko imate svoju politiku i ideju da vladate koristili bi svaku priliku za razgovore. Kod nas je prejaka lična sujeta i mnogo zagađen medijski prostor. O krivici se ne razgovara prepucavanjem već dijalogom o ujednačavanju međusobnog uvažavanja i bez laži. Svi su grešni, a da li su svi dostojni poštovanja možemo prepoznati kroz vokabular koji se koristi. Razgovor je i terapija
Gustav Floberka
Ovo su neki dogovori velikih umova unutar političarske kaste i ne tiču se ama baš ništa nas kmetova i poreskih robova iz kaste za nebitna stvorenja. Političari će da nam saopšte šta su se dovorili - možda, ako im se ćefne. Naše je da ćutimo, plaćamo poreze i glasamo kad nam se kaže.
joca
mislim da bi trebalo zabraniti tzv, americke nevladine organizacije u Srbiji !
Боба
Џорџ Сорош, видљива рука Ротшилда и "округлог стола" најмоћније организације која манипулише светском политиком више од једног века и ми треба сад да поверујемо у њихове добре намере? И не није теорија завере већ очигледно сува пракса.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja