ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:51
OBNOVA CRKVE SVETOG MARKA

Mozaik u oltaru

Zahvaljujući profesoru Đuru Radloviću hram na beogradskom Tašmajdanu staće u red sa Ajom Sofijom, Hramom Svetog Save, Crkvom na Oplencu koje su oslikane u izuzetno zahtevnoj i cenjenoj tehnici mozaika
Autor: Dragoljub Stevanovićutorak, 06.08.2019. u 12:52
(Фотографије Станко Костић)

Slikar Đuro Radlović najviše provodi vremena u Crkvi Svetog Marka u Beogradu gde uz pomoć svojih bivših studenata, a danas kolega, oslikava mozaik na oltaru ove najviše beogradske crkve. On je profesor u penziji, a zanimljivo je da je prvi kod nas na Fakultetu likovne umetnosti, pre trideset i više godina, specijalizovao zidne tehnike fresku i mozaik.

Prva crkva u kojoj je radio mozaik je hram posvećen Svetoj Petki na Kalemegdanu, a zatim su se ređali i drugi sakralni objekti.

Opstaje vekovima

– Vodila me je kroz život ljubav prema toj vrsti umetnosti. Mozaik je tehnika koja može da opstane vekovima, pa i hiljadama godina, ono što se stvori može se samo fizički uništiti – kaže Radlović.

Što je duže radio sve više je primećivao da su i naši sveštenici razvili ljubav prema mozaiku i pre više godina rodila se i saradnja sa starešinama hrama na beogradskom Tašmajdanu. Pre osam godina Radlović je radio mozaik „Krunisanje cara Dušana” koji se nalazi iznad kivota našeg poglavara, a sa leve strane od ulaza iznad kivota patrijarha Germana je kompozicija, takođe u mozaiku, „Nedremano oko”. Pre toga, takođe u mozaiku, uradio je ceo ikonostas u crkvi.

Detalji sa mozaika

Sada se radi oltar i to od najkvalitetnijeg materijala, venecijanskog murano stakla. Završen je mozaik Bogorodice, ispod njega biće postavljen mozaik Pričešća svetih apostola, dimenzija 19 sa šest metara, a ispod, u donjem delu, biće kompozicija liturgičara.

Sa ostatka crkve, odnosno njene unutrašnjosti izvan oltara, skinut je stari malter i vremenom će se zidovi oslikavati u freskama. Za taj posao biće angažovani naši najbolji slikari.

Najpoznatiji mozaici u svetu su u Aja Sofiji, u Veneciji i Raveni, u Tunisu datiraju od pre nove ere. Kod nas su čuveni mozaici iz Gamzigrada u Zaječaru, takođe iz doba antike.

Za tri i po decenije bavljenja ovom zidnom tehnikom Đuro Radlović je ostavio traga u mnogim sakralnim objektima. Posle Svete Petke radio je, da navedemo samo nekoliko primera, na Ozrenu, u manastiru kralja Dragutina, boravio je i u Rusiji u oblasti Kemerevo gde je bio zadužen da oslika mozaik u kapeli posvećenoj rudarima iz tog mesta koji su jurišali na Berlin na kraju Drugog svetskog rata i mnogi od njih dali svoj život u borbi protiv nacizma.

Osim Crkve Svetog Marka Radlović je angažovan i u Banjoj Luci na oslikavanju hrama Hristove crkve u centru ovog krajiškog grada.

Njegov posao počinje tako što prvo radi nacrte i crteže prema površini na koju treba da postavi mozaik jer se ne može prekrečiti pa krenuti iz početka kao kod izrade fresaka. Staklo se peče zajedno sa bojom od prirodnog materijala, a onda se po šemama svaki komadić stakla stavlja na svoje mesto na površinu od preko sto kvadratnih metara.

Tim za oslikavanje hrama

To je i najveći problem mozaičara – da odredi veličinu kompozicije, a u slučaju profesora Radlovića ne može biti greške, s obzirom na ogromno iskustvo. Oslikavanje hramova u mozaiku, pogotovo kada su ti mozaici velikih površina, zahteva višegodišnji rad i veći broj saradnika zbog čega sa Radlovićem radi više darovitih umetnika mozaičara.

Tim čine Jelica Durković, Olivera Nikolić, Miljana Radojičić, Tatjana Benderać Vučićević, Marina Stojanović, Josipa Miletić, Ana Miljković, Gordana Jovanović, Vojna Baštovanović, Marko Tubić, Olivera Radulović, Ljubica Kržić i Petar Radlović. Najveće zadovoljstvo mu je što je i njegov unuk Liran Luka Radlović Popović pomogao u stvaranju ovog monumentalnog mozaika.

„Pričešće apostola” bi trebalo da bude završeno do kraja godine zajedno sa kompozicijom liturgičara, tako da će ceo oltar dobiti novo ruho, uz blagoslov srpskog patrijarha kao i starešine hrama Trajana Kojića.


Komentari2
034bf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Црква Светог Марка ме је увек одушевљавала својом лепотом. Увек сам сматрао да је то прави бисер Београда. Са овим мозаиком, то ће бити права СРПСКА Лепотица! Хвала Русији за помоћ на изградњи Храма Светог Саве, али српску цркву морају да граде Срби, зато ће и величанственост цркве Светог Марка бити још већа када буде завршена!
Бранислав Станојловић
Нажалост акустика Цркве Светог Марка је ужасна. Може ли да се НЕШТО уради поводом тога?
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja