utorak, 12.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Da li su organi svinje pogodni za transplantacije kod ljudi

Dilema je kako će reagovati osoba kojoj se presadi organ životinje
Autor: Danijela Davidov-Kesarčetvrtak, 08.08.2019. u 15:54
(Фото: Пиксабеј)

Korak napred u oblasti transplantacije organa među različitim vrstama napravio je međunarodni tim stručnjaka na taj način što je stvorio genetski modifikovane svinje čiji su organi pogodni za presađivanje organa kod ljudi. Kako je objavljeno u američkom časopisu „Sajens”, ova novina mogla bi da donese znatan napredak u presađivanju organa. Genetski modifikovani organi svinja sa „ugrađenim” ljudskim genima, mogli bi se presađivati kod ljudi pošto se na organe potencijalnih ljudskih donora često čeka godinama. Nedostatak organa za transplantaciju je nešto sa čim se gotovo sve zemlje suočavaju, a samo u SAD dok čeka donora dnevno umre 22 ljudi. Do sada su problem u presađivanju životinjskih organa predstavljali virusi koji mogu biti zarazni, ali je u časopisu navedeno da su genetičari sa Harvarda, Džordž Larč i Luan Jang uspešno primenili metodu kloniranja kako bi otklonili gene odgovorne za postojanje virusa u svinjskom DNK pre nego što su pristupili stvaranju 37 svinjskih embriona. Njihovi organi bili bi potencijalno dobri za ksenotransplantaciju, odnosno presađivanje organa sa svinje na čoveka. To se posebno odnosi na presađivanje srca, bubrega, jetre.

Profesor dr Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije i šef Unesko Katedre za bioetiku za Evropu, naglašava da ovakvu vrstu napretka u biomedicini svakako valja pozdraviti. Potencijal da se spase 22 ljudi dnevno (samo u SAD) pomenutu praksu načelno čini moralno opravdanom, pod određenim uslovima čak i moralno obaveznom. Ipak, smatra on, treba videti koliko će se pomenuta tehnologija pokazati uspešnom.

– Tu se otvaraju i neke etičke dileme. Reč je o stvaranju himera, to jest organizama koji nisu pripadnici samo jedne vrste (u ovom slučaju svinje sa ljudskim organima). Šta je tu potencijalno moralno sporno? Postoji stav da se dobijanjem organizama koji su istovremeno pripadnici i ljudske i neke druge vrste narušava ljudsko dostojanstvo. Takođe, kreiranjem himera otvara se mogućnost da se u budućnosti stvore životinje sa ljudskom svešću. Treba imati na umu i da se možemo suočiti sa nepredvidivim posledicama ako himere izađu izvan laboratorija u divljinu. Poslednjih godina neki etičari, kao što je na primer Piter Singer, skloni su da prošire listu etički relevantnih populacija. Tako ni životinje ne bi smele biti stvarane samo zarad ljudskog dobra, jer time bi postale puko sredstva za cilj koji je izvan njih – smatra dr Rakić.

Prema rečima profesor dr Zvonka Magića, načelnika Instituta za medicinska istraživanja Vojnomedicinske akademije, odranije se zna da su u genomu svinja prisutni različiti retrovirusi koji mogu da budu potencijalno opasni za osobu kojoj se presađuje organ. Ostaje nepoznato kako bi se virus ponašao u organizmu i da li bi postojala opasnost da se prenese i na druge ljude u okolini. Ovo je posebno važno pitanje imajući u vidu činjenicu da retrovirusi mogu da se „aktiviraju” i posle nekoliko godina ili decenija. Upravo zbog toga je odstranjivanje virusa iz genoma svinje veliko dostignuće koje omogućava pristup ksenotransplantaciji.

– Veliki problem je i imunska reakcija primaoca organa od vrste koja je dosta udaljena od čoveka. Iako po funkciji i morfologiji svinjski organi u velikoj meri odgovaraju ljudskim ipak imunska reakcija na te organe je brza i burna. Ovaj problem se može delimično prevazići primenom savremenih imunosupresivnih lekova ili znatno komplikovanije primenom genetičkog inžinjeringa tako da se u genom svinje ubaci humani antigen ili pak zamenom humanih za svinjske antigene (editovanjem gena) – kaže dr Magić i dodaje da se postavlja pitanje kako će reagovati osoba kojoj se presadi svinjski organ, kakve će psihološke probleme izazvati taj postupak na recipijenta organa, njegovu familiju ali i na društvenu zajednicu. –

Potrebno je obezbediti zadovoljavajući „kvalitet” organa i kontrolu prisustva infektivnih agenasa za svaki organ. Neophodno je da ovaj postupak bude jednako dostupan svima koji su kandidati za transplantaciju ali postoji problem komercijalizacije, kome će se davati ljudski organi a kome svinjski – navodi dr Magić.

Dok se ova metoda ne usavrši, nada za ljude kojima je novi organ jedini lek jeste klasična transplantacija. Na intervenciju u Srbiji čeka minimum hiljadu ljudi. 


Komentari0
14adf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja