petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:33

„Eparhije u SAD” zamenile „SPC u Severnoj i Južnoj Americi”

Odlukom crkvene skupštine, kojom su predsedavala trojica episkopa, od petorice koliko ih ima na ovom kontinentu, promenjen je naziv Srpske pravoslavne crkve u Severnoj i Južnoj Americi u Srpske pravoslavne eparhije u Sjedinjenim Američkim Državama
Autor: Jelena Čalijasreda, 07.08.2019. u 22:55
Литургија током другог дана заседања Сабора (Фото Источноамеричка епархија)

Da li promena naziva Srpske pravoslavne crkve u Severnoj i Južnoj Americi u Srpske pravoslavne eparhije u Sjedinjenim Američkim Državama trasira put ka novom raskolu na ovom kontinentu ili je uslovljena pravničkim razlozima i potrebom prilagođavanja lokalnom zakonodavstvu?

Odluka o promeni naziva crkve doneta je na zasedanju Crkvenog sabora srpskih pravoslavnih eparhija u SAD sredinom jula ove godine, kada su usvojene izmene Ustava SPC u Severnoj i Južnoj Americi. Saborom su predsedavali episkopi novogračanički Longin, istočnoamerički Irinej i zapadnoamerički Maksim. Posle brojnih upita i nedoumica, od kojih su se mnoge svodile na to kako su trojica episkopa promenila naziv SPC u Americi, kao i zbog čega u donošenju tako krupne odluke nisu učestvovali i ostali „američki episkopi” – kanadski Mitrofan i buenosajreski Kirilo – na sajtu Eparhije istočnoameričke objavljeno je obrazloženje te odluke. I njega su potpisali episkopi Irinej, Longin i Maksim. Za početak se navodi da je promena naziva u skladu sa prošlogodišnjom odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC. Naziv je promenjen kako bi tačno odražavao „geografsko prostiranje i kako bi nedvosmisleno ukazao da je u pitanju neodvojivi deo SPC sa sedištem u Beogradu – jer mi smo eparhije SPC, a ne odvojena crkva”. Drugi razlozi koji se navode su pravne prirode: sa nazivom koji ukazuje na vezu sa Severnom i Južnom Amerikom otvara se mogućnost da eparhije u SAD budu zakonski odgovorne za aktivnosti eparhija u Kanadi i Južnoj Americi, i obrnuto. Inače, po Ustavu srpskih pravoslavnih eparhija u Sjedinjenim Američkim Državama, čije su izmene izazvale veliku pažnju javnosti, Crkveni sabor donosi izmene Ustava, a preko Episkopskog saveta one se šalju na odobrenje Svetom arhijerejskom saboru. U delu gde se nabrajaju izmene Ustava, navedeno je i da je on „arondiran i ograničen na teritoriju SAD odlukom Svetog arhijerejskog sabora 7. maja 2018. godine (na predlog Episkopskog saveta i njegovom odlukom)”.

Kako „Politika” nezvanično saznaje, odluka o promeni naziva crkve u Americi nije stigla u kancelariju Svetog arhijerejskog sinoda. U tekstu objavljenom na sajtu Eparhije istočnoameričke nigde se ne precizira da su izmene Ustava, zajedno sa promenom naziva, poslate ili da će biti poslate Svetom arhijerejskom saboru na odobrenje. Ostaje pomalo nejasno i da li je „gašenjem” Srpske pravoslavne crkve u Severnoj i Južnoj Americi prestao da postoji i njen Episkopski savet. Po navodima iz objašnjenja – nije, ali u Ustavu koji je ispod njega objavljen postoji samo Episkopski savet eparhija u SAD.

Razjašnjenja u vezi sa ovim odlukama zatražio je i jedan episkop – vladika buenosajreski Kirilo, jedan od članova Episkopskog saveta SPC za Severnu i Južnu Ameriku. Njegovo pismo upućeno sabraći arhijerejima Longinu, Irineju, Mitrofanu i Maksimu, koje je objavljeno u javnosti, izazvalo je veliku pažnju i u visokim crkvenim krugovima. U pismu on traži objašnjenje vesti koju je čuo – da je održano sabranje Episkopskog saveta samo za Ameriku, a koji „koliko je nama poznato nije formiran kao takav od strane Sabora SPC”. Vladika Kirilo napominje da, iako je o tome bilo reči na sednicama Episkopskog saveta za Severnu i Južnu Ameriku, ipak nije mogao da pretpostavi da će sve otići tako daleko. U pismu daje ponešto i od atmosfere sa zasedanja ovog tela: da je na pojedinim sednicama bio izbačen iz rasprava, ne samo zbog lošijeg poznavanja engleskog jezika, već i kao „manje bitan”, ali i da su povremeno glavnu reč vodili advokati, koji su i predlagali ovakva prilagođavanja američkom zakonodavstvu.

Posebna osetljivost vezana za pitanja Srpske pravoslavne crkve u Americi leži i u njenoj istoriji, koja je obeležena raskolom, ali ima i onih koji su skloni da u svemu ovome vide pretenzije Carigrada da pod svoju jurisdikciju stavi pravoslavnu dijasporu, odnosno eparhije drugih pravoslavnih pomesnih crkava, time što bi, za početak, bila osnivana posebna crkvena tela sa labavom zavisnošću od crkve u matici. Međutim, u objašnjenju koje su potpisala trojica episkopa iz SAD ističe se: „Mi smo eparhije naše Majke Crkve, Srpske pravoslavne crkve – Patrijaršije, i verni smo i pod kanonskom i hijerarhijskom jurisdikcijom Svetog arhijerejskog sabora, čiji je predsedavajući pravoslavni arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski”.

Državno zakonodavstvo nije uslov za postojanje Episkopskog saveta

Nesporna je obaveza prilagođavanja svih eparhija pravnom poretku država u kojima vrše svoju misiju, one tamo moraju da steknu pravni subjektivitet u skladu sa zakonima tih država, kaže za „Politiku” protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske.

– Međutim, za postojanje episkopskog saveta, a ima ih nekoliko u našoj crkvi, sasvim je dovoljna odluka Svetog arhijerejskog sabora o formiranju ovog crkvenog tela. Takvi episkopski saveti formirani su u Severnoj i Južnoj Americi, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori. Njihov cilj je da episkopi koji se nalaze na određenom prostoru zajednički razmatraju, rešavaju i predlažu rešenja Sinodu i Saboru za brojna pitanja sa kojima se suočavaju u svom pastirskom radu. Zakonodavstvo nijedne države nije uslov za postojanje episkopskog saveta kao crkvenog tela, pogotovu što je reč o jerarhijskom telu koje nema nikakvu imovinu, ne raspolaže nikakvim posebnim sredstvima. To nisu nikakva paracrkvena tela, već jerarhijska crkvena tela koja su neposredno odgovorna Saboru SPC, kojem inače i podnose izveštaje o svom radu. Saobražavanje crkvenog i zakonodavstva u Americi, po mom mišljenju, nema veze jedno s drugim – ističe protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić.


Komentari9
1a94e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Ovu trojicu treba smeniti pod hitno, kao i Teodosija i Grigorija. Svi oni rade po direktivama Atanasija koji je doneo i nastavlja da donosi duboku podelu u SPC.
miran
mi cusmo od jednog americkog zvanicnika da je SPC najveci neprijatelj NATO-a i to treba srusiti. krenulo je, prvo ovako a posle ce brze...
Mića Smederevac
Počelo je.Da vidimo dokle će važiti potpisi na objašnjenje trojice episkopa iz SAD.
др Милан Лекић
У години када би Српска црква Светога Саве требало да свакодневно и по устаљеном редоследу у свакој епархији свечано обележи тачно осам векова свог постојања – српски народ сведочи одлучном настојању црквено-политичке спреге појединаца да се трајно разруше темељи бастиона свесрпског духовног јединства. Нови, тајни и јавни, нацрти и пуни устави СПЦ и посебни устави „православних епархија у САД“ (сутра у Црној Гори, БиХ, Хрватској, Косову) заобилазно трасирају пут ка свршеном чину - нестајању СПЦ.
др Милан Лекић
Српски народ чека одговор Српске цркве. Срљање у наивно извршење налога Другог ватиканског концила и акта "о аутономији и њеном стицању" Критског сабора, води српство у мрак. Ово је година у којој треба поништити и Равенски документ, анулирати све екуменске захтеве у смислу "поступног уклањања видљивих разлика у литургији и архитектури" и оног најгорег, самоубилачког - намере мењања устава и структуре СПЦ. Када, ако не на 800 годишњицу оснивања Српске цркве Светога Саве. То је обавеза СПЦ.
Preporučujem 15
Bole
Jasno je da su u stvari u pitanju pare i ko ce njima razpolagati. Isto kao i u CG, na Kosovu, Makedoniji itd. Razni klanovi u okviru SPC bore se za sto veci deo kolaca. Sve te price o odbrani nekakvih kanona, srpstva, itd, su samo kamuflaza za tu sustinu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja