sreda, 27.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 08.08.2019. u 20:00
ISHRANA

Zeleni štit od bolesti

Krastavac nije samo obična namirnica: on se može naneti na kožu u slučaju natečenih očiju, opekotina ili iritacije kože, dok se ekstrakt krastavca upotrebljava u proizvodnji preparata za podmlađivanje
(Фотографије Пиксабеј)

Krastavac (Cucumis sativus) biljna je vrsta iz porodice Cucurbitaceae. Postoji mnoštvo sorti koje se uzgajaju širom sveta. Nije tačno poznato odakle krastavac potiče, ali po nekim izvorima njegova postojbina je severna Indija, dok po drugim tvrdnjama krastavac potiče iz tropske Afrike.

Energetska vrednost svežeg oljuštenog krastavca iznosi 12 kcal na 100 grama. Najviše sadrži vode, a zatim 2,16 odsto ugljenih hidrata, 0,59 odsto belančevina i 0,7 odsto masti. Od minerala ima kalijum (136 mg), fosfor (21 mg), kalcijum (12 mg), gvožđe (0,22 mg), cink (0,17), mangan (0,07 mg), bakar (0,07 mg) i selen (0,1 mg), kao i vitamin Ce (3,2 mg), vitamine Be kompleksa – tiamin (0,03 mg), riboflavin (0,03), niacin (0,04 mg), pantotensku kiselinu (0,24 mg), piridoksin (0,05 mg), kolin (5,7 mg) i vitamin Ka (7,2 mg). U 100 gr svež krastavac sadrži 0,7 mg biljnih vlakana.

Veliki procenat vode čini krastavac odličnim diuretikom, tako da uklanja nakupljene toksine, podstiče rad bubrega i žuči. Zbog dijetalnih vlakana podstiče rad debelog creva i štiti organizam od kancerogenih materija. Kalijum koji krastavac sadrži podstiče fleksibilnost mišića i pomaže u normalizaciji krvnog pritiska.

Krastavac nije samo obična namirnica. On se može naneti na kožu u slučaju natečenih očiju, opekotina ili iritacije kože. Ekstrakt krastavca se upotrebljava u proizvodnji preparata za podmlađivanje kože. Blagi umirujući uticaj ovog povrća pripisuje se sadržaju kofeinske kiseline i vitaminu Ce koji sprečavaju zadržavanje vode i daju specifičan osećaj hlađenja. Kod osoba sa osetljivim rukama, kora krastavca se može iskoristiti da blago umiri kožu iritiranu snažnim deterdžentima i toplom vodom tokom ručnog pranja. Sok od krastavaca blagotvoran je kod krvarenja desni i bolesti zuba, a ova namirnica pomaže i kod reume.

Najbolje se kombinuju sa mlečnim proizvodima, pa se zbog toga u kuhinjama širom jugoistočne Evrope priprema salata od krastavaca uz nezaobilazan jogurt ili kiselo mleko. Opšta preporuka za one koji teško vare ovo povrće jeste da ga iseku na manje komade, posole i ostave nekoliko sati u frižideru pre jela.

S obzirom na to da su krastavci veoma osetljivi na toplotu, prilikom kupovine treba odabrati nešto tvrđe, ravnomerno zelene plodove oblih krajeva. Ako primetite manje izbočine ili drugu nijansu zelene boje, bolje ih izbegavajte, iako to ne mora da znači i lošiji kvalitet. Žuta boja krastavca definitivno je loš znak, jer je takav plod gorak, dok one smežuranih krajeva i meke u srednji treba izbegavati. Manji krastavci manje su gorki, a tanji imaju manje semenki.

Prilikom kupovine obratite pažnju da li se radi o domaćim ili krastavcima iz uvoza. Uvozni su upakovani u najlon i presvučeni slojem voska koji im produžava rok trajanja. Zato, ako koristite cele, neoguljene krastavce, odlučite se za domaće, jer oni nisu tretirani. Posle kupovine čuvajte ih u frižideru do nedelju dana. Najbolje je ipak da ih upotrebite dok su najsvežiji, dan-dva od kupovine.

Ako volite jelo ili salatu sa korom, obavezno operite krastavac pod mlazom. Kora može biti gorka, pa se može preneti i na ukus gotovog jela ili salate.

Krastavci su često jedan od osnovnih sastojaka mnogih istočnjačkih jela. Koristi se i za dekoraciju jela i salata, kada se reže u obliku spirala, zvezdica ili drugih oblika, pomoću specijalnih noževa.

Kada ga sečete za salate, možete ga izrezati uzdužno u štapiće ili poprečno na kockice ili kolutove. Glavna sezona krastavca u našim krajevima je u leto, kada se najviše i koristi i to u sirovom stanju za salate. Kombinujte krastavce sa paradajzom, paprikom i sirom uz maslinovo ulje ili pronađite neku svoju kombinaciju.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com

Komеntari0
941c4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja