petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:40
ISHRANA

Zeleni štit od bolesti

Krastavac nije samo obična namirnica: on se može naneti na kožu u slučaju natečenih očiju, opekotina ili iritacije kože, dok se ekstrakt krastavca upotrebljava u proizvodnji preparata za podmlađivanje
četvrtak, 08.08.2019. u 20:00
(Фотографије Пиксабеј)

Krastavac (Cucumis sativus) biljna je vrsta iz porodice Cucurbitaceae. Postoji mnoštvo sorti koje se uzgajaju širom sveta. Nije tačno poznato odakle krastavac potiče, ali po nekim izvorima njegova postojbina je severna Indija, dok po drugim tvrdnjama krastavac potiče iz tropske Afrike.

Energetska vrednost svežeg oljuštenog krastavca iznosi 12 kcal na 100 grama. Najviše sadrži vode, a zatim 2,16 odsto ugljenih hidrata, 0,59 odsto belančevina i 0,7 odsto masti. Od minerala ima kalijum (136 mg), fosfor (21 mg), kalcijum (12 mg), gvožđe (0,22 mg), cink (0,17), mangan (0,07 mg), bakar (0,07 mg) i selen (0,1 mg), kao i vitamin Ce (3,2 mg), vitamine Be kompleksa – tiamin (0,03 mg), riboflavin (0,03), niacin (0,04 mg), pantotensku kiselinu (0,24 mg), piridoksin (0,05 mg), kolin (5,7 mg) i vitamin Ka (7,2 mg). U 100 gr svež krastavac sadrži 0,7 mg biljnih vlakana.

Veliki procenat vode čini krastavac odličnim diuretikom, tako da uklanja nakupljene toksine, podstiče rad bubrega i žuči. Zbog dijetalnih vlakana podstiče rad debelog creva i štiti organizam od kancerogenih materija. Kalijum koji krastavac sadrži podstiče fleksibilnost mišića i pomaže u normalizaciji krvnog pritiska.

Krastavac nije samo obična namirnica. On se može naneti na kožu u slučaju natečenih očiju, opekotina ili iritacije kože. Ekstrakt krastavca se upotrebljava u proizvodnji preparata za podmlađivanje kože. Blagi umirujući uticaj ovog povrća pripisuje se sadržaju kofeinske kiseline i vitaminu Ce koji sprečavaju zadržavanje vode i daju specifičan osećaj hlađenja. Kod osoba sa osetljivim rukama, kora krastavca se može iskoristiti da blago umiri kožu iritiranu snažnim deterdžentima i toplom vodom tokom ručnog pranja. Sok od krastavaca blagotvoran je kod krvarenja desni i bolesti zuba, a ova namirnica pomaže i kod reume.

Najbolje se kombinuju sa mlečnim proizvodima, pa se zbog toga u kuhinjama širom jugoistočne Evrope priprema salata od krastavaca uz nezaobilazan jogurt ili kiselo mleko. Opšta preporuka za one koji teško vare ovo povrće jeste da ga iseku na manje komade, posole i ostave nekoliko sati u frižideru pre jela.

S obzirom na to da su krastavci veoma osetljivi na toplotu, prilikom kupovine treba odabrati nešto tvrđe, ravnomerno zelene plodove oblih krajeva. Ako primetite manje izbočine ili drugu nijansu zelene boje, bolje ih izbegavajte, iako to ne mora da znači i lošiji kvalitet. Žuta boja krastavca definitivno je loš znak, jer je takav plod gorak, dok one smežuranih krajeva i meke u srednji treba izbegavati. Manji krastavci manje su gorki, a tanji imaju manje semenki.

Prilikom kupovine obratite pažnju da li se radi o domaćim ili krastavcima iz uvoza. Uvozni su upakovani u najlon i presvučeni slojem voska koji im produžava rok trajanja. Zato, ako koristite cele, neoguljene krastavce, odlučite se za domaće, jer oni nisu tretirani. Posle kupovine čuvajte ih u frižideru do nedelju dana. Najbolje je ipak da ih upotrebite dok su najsvežiji, dan-dva od kupovine.

Ako volite jelo ili salatu sa korom, obavezno operite krastavac pod mlazom. Kora može biti gorka, pa se može preneti i na ukus gotovog jela ili salate.

Krastavci su često jedan od osnovnih sastojaka mnogih istočnjačkih jela. Koristi se i za dekoraciju jela i salata, kada se reže u obliku spirala, zvezdica ili drugih oblika, pomoću specijalnih noževa.

Kada ga sečete za salate, možete ga izrezati uzdužno u štapiće ili poprečno na kockice ili kolutove. Glavna sezona krastavca u našim krajevima je u leto, kada se najviše i koristi i to u sirovom stanju za salate. Kombinujte krastavce sa paradajzom, paprikom i sirom uz maslinovo ulje ili pronađite neku svoju kombinaciju.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com


Komentari0
101ce
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja