utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:05
POGLEDI

Beograd i Zagreb: skoro četvrt veka diplomatskih odnosa u balkanskom loncu

Odsustvo političkih veza nadomešteno je povezivanjem ljudi u oblasti svakodnevnog života, kulture, ekonomije, saobraćaja…
Autor: Vladimir Vuletićutorak, 13.08.2019. u 18:00

Već gotovo četvrt veka, prve nedelje u avgustu, glavna medijska tema u Hrvatskoj i Srbiji je obeležavanje godišnjice „Oluje”. Za dve godine će se navršiti upravo toliko od uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve države, a uprkos, naizgled, različitim periodima koji su ih obeležili, stvarnih političkih pomaka nije bilo. Odsustvo političkih veza nadomešteno je povezivanjem ljudi u oblasti svakodnevnog života, kulture, ekonomije, saobraćaja itd, ali čini se da bi i ti procesi bili kvalitetniji kada bi imali političku potporu.

Ključno pitanje je zašto ta podrška izostaje, odnosno zbog čega nema političke volje da se odnosi unaprede. S tim u vezi, treba se zapitati zbog čega je, i da li je uopšte važno da Srbija i Hrvatska imaju dobre političke odnose i drugo, da li postoji ikakva strategija za popravljanje tih odnosa u budućnosti.

Odnosi Beograda i Zagreba činili su kroz čitav kratki dvadeseti vek okosnicu stabilnosti na Balkanu. Raspadom Jugoslavije ta osa je dobila drugorazredni značaj. Novi koncept očuvanja stabilnosti koji podrazumeva ravnotežu u odnosima moći među malim balkanskim narodima imao je dve posledice. Prvo, oslabio je stvarnu moć i Beograda i Zagreba. Drugo, uputio ih je na jačanje odnosa i stvaranje saveza sa ostalim regionalnim centrima s ciljem potencijalnog obuzdavanja jačanja bilo čije regionalne hegemonije. S obzirom na to da kapacitete, ako ne i ambicije, u tom pogledu ima samo Srbija, jasno je da ovaj koncept ne dozvoljava suštinsko jačanje političkih odnosa Srbije i Hrvatske, a negativno istorijsko nasleđe pogoduje održavanju visokog nivoa političke napetosti. Otuda ne treba očekivati da će do suštinskog otopljavanja doći u datim okolnostima. (Do kvalitativno boljih odnosa moglo bi doći samo u slučaju da se, u sklopu politike proširenja, Srbiji širom otvori put pristupanja EU).

Ukratko, imajući u vidu ove pretpostavke, do velikih promena u političkim odnosima teško da će doći, posebno što i na unutrašnjem planu postoje pritisci različitih interesnih grupa da do poboljšanja ne dođe. S druge strane, postojanje nacionalnih manjina s obe strane granice, kao i potreba za očuvanjem njihovog kulturnog identiteta i rešavanjem praktičnih pitanja i podizanja kvaliteta života na lokalnom nivou stvara imperativ za poboljšanje političkih odnosa. Podjednako je važna i obostrana potreba za jačanjem ekonomske saradnje, kao i potreba za rešavanjem nasleđenih pitanja imovine i drugih administrativno-tehničkih pitanja.

Najzad, i paradoksalno, upravo razlozi koji otežavaju normalizaciju političkih odnosa onemogućavaju i njihov suštinski prekid. Hrvatska, ma koliko neko želeo, ne može da „izađe” iz balkanskog lonca. Postavlja se, dakle, samo pitanje strategije na kojoj će se budući politički odnosi graditi.

Period nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa obeležen je gotovo isključivo ličnim odnosom dva tadašnja predsednika – Miloševića i Tuđmana. Nakon njihovog gotovo istovremenog silaska sa vlasti dolazi do različitih pokušaja poboljšanja odnosa, čemu su poseban pečat dali pojedini političari poput Mesića, Josipovića i Tadića, kao i proces takozvane „sanaderizacije”, kada su aktivniju političku ulogu u Hrvatskoj dobili politički predstavnici Srba. Međutim, ovi naizgled povoljni vetrovi nisu promenili osnovni kurs. Razlog je, između ostalog, to što su odnosi građeni na neusaglašenim prećutnim pretpostavkama. Iz Hrvatske vizure to je odnos poraženog pokajnika i velikodušnog pobednika. Kada je 2007. godine tadašnji predsednik Srbije uputio javno izvinjenje Hrvatskoj, njegov gest imao je težinu reči jednog čoveka koje, kao što se pokazalo, nikoga ne obavezuju. U suprotnom, bile bi shvaćene kao izraz prihvatanja nacionalnog poniženja.

Za analitičare, period nakon promene vlasti u Srbiji predstavlja period najlošijih odnosa između Zagreba i Beograda. Greška je međutim, kada se to povezuje sa ličnim biografijama i ideološkim pozicijama nosioca vlasti u Beogradu i Zagrebu. Suštinski razlog za to je pokušaj vlasti u Beogradu da promeni pretpostavke na kojima će se graditi odnos Beograda i Zagreba – bez obzira na to ko u Zagrebu bio na vlasti. Čini se da je Vučićeva strategija za budućnost izgradnje političkih odnosa fundiranje novih, ravnopravnih osnova, na kojima tek treba da počnu ozbiljni politički razgovori. Da li će se u tome uspeti sasvim je drugo pitanje, ali u poslednjih pet godina taj napor se vidi u široj kontekstualizaciji događaja iz devedesetih, bez pokušaja da se negiraju srpski zločini.

U tom smislu, nebitno je da li će na vlasti u Zagrebu biti HDZ, SDP ili neko treći. Nebitno je čak i ko će biti na vlasti u Beogradu, jer Tadićevo iskustvo pokazuje da stvarno bolji politički odnosi ne mogu biti izgrađeni na pretpostavci o jednostranoj krivici. Tek u tom političkom kontekstu svoj pun smisao dobiće plemeniti pozivi da se svako „stavi na mesto onog drugog”.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
 

Komentari6
3ff42
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Душан Поповић
дакле, садашњи односи срба и хрвата нису последица неразумевања Другог, несретног сплета историјских околности и слично. Наш западни сусед је у три маха у последњих стотину година зверски уништавао припаднике нашег народа, то није случајност. Молим вас да објавите коментар. Осим ако мислите да је за Политику некоректан.
Душан Поповић
нисте ми објавили коментар? зашто јер сам писао о три непобитна злочина који су Хрвати у 20. веку спровели над србима. Ратни злочини у Мачви у Првом св. рату, геноцид у Другом св. рату и етничко чишћење 95'. то су чињенице. велики део тог народа се одређује мржњом према србима и свему што је српско. у питању је озбиљна патологија. фрустрација и фиксација србима који с друге стране себе никад нису одређивали мржњом ни према коме, па ни према хрватима.
milic
Postoji jedna istina,koju za moje cudo niko ne pominje.Ni slucajno ne poricem ustastvo u Hrvatskoj,ali sam siguran da je i kod njih veeeeliki zapad odgajio tu njemu potrebnu ideologiju.Setimo se zemalja Evrope,par juznoamerickih,Australije...koji su u svojim nedrima odgajili tu ljudsku vrstu i koristili ih protiv Jugoslavije brzo posle NOB-a.Setimo se mi matori pa ispricajmo deci koja se uce lazima i neistinama,koliko je bilo ustaskih teroristickih akcija.Uselili su ih i probudili "bracu"Hrvate.
Zoran
Povremeno pratim ovog profesora. Nacne interesantnu temu a onda postavi pogresne premise pa samim tim dodje i do pogresnih zakljucaka. Steta, za ocekivati je, za nekoga ko se potpisuje kao profesor na Filozofskom, da bude mnogo siri u opserviranju prilika u zemlji, regionu i svetu.
Trandža Trotsky
Profesor će biti naš veleposlanik u Zagrebu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja