sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:18

Kragujevčani slave izmišljeni Đurđevdan kao Dan grada

Đurđevdanska skupština u Vraćevšnici 1818. nije održana. Odluku da Kragujevac proglasi prestonicom Srbije knez Miloš Obrenović je doneo u Beogradu, obelodanio je istoričar Radomir J. Popović
Autor: Brane Kartalovićčetvrtak, 08.08.2019. u 20:38
Ђурђевдански крст – симбол Крагујевца (Фо­то Б. Карталовић)

Kragujevac – Život je, kažu, samo tren u moru večnosti, ali je ipak dovoljno dug da čovek otkrije neverovatne stvari. Neko sazna da je usvojen, neko da ga supružnik vara, a Kragujevčani će verovatno biti šokirani otkrićem da su za Dan grada izabrali događaj koji se nije desio.

Đurđevdanska skupština u Vraćevšnici 1818. godine nije održana. Odluku da Kragujevac proglasi prestonicom Srbije, knez Miloš Obrenović je doneo u Beogradu, najverovatnije o Mitrovdanu rečene godine.

Ovo otkriće obelodanio je istoričar Radomir J. Popović, jedan od autora monografije „Prestoni Kragujevac”. Dr Popović radi na Institutu za istoriju od 2001. godine, a pre toga je radio na Filozofskom fakultetu u Beogradu i Arhivu SANU.

Na početku knjige, Popović kaže:

„Posle završetka Drugog srpskog ustanka prestonica kneza Miloša nalazila se u rudničkom selu Crnući. U nacionalnoj istoriografskoj literaturi uvrežilo se mišljenje da je knez Miloš na Narodnoj skupštini u manastiru Vraćevšnica 1818. godine objavio, a skupština prihvatila, da se prestonica premesti u Kragujevac. ’Godine 1818. sazove on skupštinu u manastiru Vraćevšnica, i kaže da će biti bolje za narod da se on preseli u Kragujevac. I tako je te godine ostavio Crnuću i prešao na obale Lepenice’, napisao je Milan Đ. Milićević od koga je nekritički potom preuziman taj podatak. Radosav Marković, pozivajući se na Milićevića, otišao je korak dalje, pa je naveo da je odluka o prenosu prestonice doneta na skupštini u Vraćevšnici, ’početkom maja 1818. godine’. Tako je na nesolidnoj izvornoj osnovi nastala konstrukcija koja nije ozbiljnije preispitivana s relevantnim, istina malobrojnim, ali dostupnim izvorima. Izvesno je, međutim, da Đurđevdanska skupština 1818. godine nije održana u Vraćevšnici, već u Beogradu! Iz pisma kneza Miloša ruskom konzulu u Bukureštu Aleksandru Piniju 30. maja 1818. godine saznajemo da je knez došao u Beograd 4. maja i da je Skupština zasedala u toj varoši. Prema tome, Narodna skupština u manastiru Vraćevšnica – o kojoj piše Milan Đ. Milićević – mogla je biti održana o Mitrovdanu 1818. godine, kada su obično sazivane skupštine, ili, možda, nekog drugog datuma – ali o tome nema potvrde.”

Popović je „đurđevsku skupštinu u Vraćevšnici” nazvao – famoznom, a u jučerašnjem razgovoru za „Politiku” rekao je da je u pitanju „jedna istoriografska konstrukcija”.

„To je istoriografska konstrukcija zasnovana na tradiciji. Tradiciju treba poštovati, ali i preispitivati”, naveo je ovaj istoričar za naš list.

Tročlani tim autora monografije „Prestoni Kragujevac”, osim Popovića, čine još i njegova koleginica sa Instituta za istoriju u Beogradu dr Aleksandra Vuletić, te istoričar Predrag Ilić iz Istorijskog arhiva Šumadije.

Ilića smo pitali kako će Kragujevac ubuduće slaviti Đurđevdan – Dan grada, ako je taj praznik utemeljen na izmišljenom događaju.

„Ne znam šta da kažem. Godina nije sporna, sporni su mesto i datum. Taj deo istorije još treba istražiti, ali ja ne bih ništa menjao kad je u pitanju proslava Dana grada”, naveo je Ilić za „Politiku”.

Međutim, prema Popovićem mišljenju, sporna je i godina premeštanja prestonice u Kragujevac.

„Knez Miloš je premeštanje započeo 1817. godine, a u Kragujevcu se ustalio 1819. Ta 1818. godina ostala je nekako u sredini”, kaže ovaj istoričar.

O Đurđevdanu kao Danu grada Kragujevca pisao je i profesor filozofije u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji Saša Milenić, svojevremeno i predsednik Skupštine grada. U tekstu „Let iznad aždajinog gnezda” za nedeljnik „Kragujevačke novine” Milenić navodi da je odluka o Đurđevdanu kao Danu grada doneta posle pobede opozicije 1996. godine.

„Đurđevdanska tradicija uspostavljena odlukom Skupštine Kragujevca u mandatu Koalicije Zajedno. To je bila koalicija Srpskog pokreta obnove, Demokratske stranke i Građanskog saveza koja je tih devedesetih odnela pobedu u većim gradovima. Samim tim, ona je predstavljala prvu demokratski izabranu vlast u Srbiji posle Drugog svetskog rata koja ne potiče iz komunističke ideologije. Nju su u Kragujevcu oličavali i predvodili Verko (Veroljub Stevanović, predsednik Skupštine grada ili, kako se neformalno govorilo – gradonačelnik) i Bora (Borivoje Radić, predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada ili, kako se neformalno govorilo – predsednik gradske vlade). Verko i Bora su najodgovorniji za povezivanje Kragujevca sa svetim Đorđem, a simbolika koja je u tom činu sadržana obeležiće identitet i sudbinu našeg grada sve do u današnje dane.”

Ovu tvrdnju je u razgovoru za „Politiku” opovrgao kragujevački istoričar Boriša Radovanović, donedavno zaposlen u Istorijskom arhivu Šumadije.

„Odluka o Đurđevdanu kao Danu grada doneta je 1996. godine, ali dok su gradom još vladali socijalisti i gradonačelnik Živorad Nešić Džada. To pouzdano znam jer sam bio u komisiji koja je predložila da se takva odluka donese”, napominje Radovanović.

I sam Milenić je dao izjavu za „Politiku” povodom ovog otkrića.

„Dve stvari ne bi trebalo očekivati kao posledicu. Prva se tiče statusa i ugleda našeg devetnaestovekovnog publiciste Milana Đ. Milićevića. On je jedinstvena, retka i važna pojava u našoj kulturi, pa naučna popravljanja njegovih navoda nipošto ne bi smela da proizvedu bagatelizaciju njegovog dela i umanjenje njegovog značaja. Naprosto, to treba shvatiti kao potvrdu kritičkog principa da niko nije savršen, pa da se i Milićević u ponečem varao. Druga stvar jeste da ne treba očekivati automatsko prilagođavanje Skupštine grada Kragujevca novonastalom činjeničkom okviru. Ako bi Đurđevdan i dalje ostao Dan grada Kragujevca, to ne bi bilo začudno niti neka novost po pitanju neusklađenosti istorijskog datovanja događaja i kalendara praznovanja. I u SFRJ su postojali takvi praznici, poput Dana mladosti ili Dana armije, čiji datum nije menjan zbog nesporne i prihvaćene korekcije koju je izvršila nauka. Praznici su pitanje običaja, tradicija, navika i osećanja zajedništva, tako da pitanje Dana grada Kragujevca treba ostaviti Kragujevčanima”, naveo je ovaj profesor i političar.

Izdavač monografije „Prestoni Kragujevac” je Društvo istoričara Šumadije, a knjiga je štampana pod pokroviteljstvom grada Kragujevca. Recenzenti su redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Suzana Rajić, saradnik Istorijskog instituta u Beogradu dr Bojana Miljković Katić, kao i profesor istorije u Drugoj kragujevačkoj gimnaziji Goran Levajac.


Komentari1
edd4c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Боро
Цела држава СФРЈ, је била заснована на измишљеним догађајима и личностима, па што не би и једно народно весеље? Имамо уранак, ватромет, јагњетина, што би реко народ ки измишљено! Само још да се врати она свирка младих састава популарне музике!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja