subota, 10.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 08.08.2019. u 20:48

Otkrivena jedna od najstarijih zvezda i čak 39 galaksija

(Фото Пиксабеј)

U našoj galaksiji nedavno je otkrivena još jedna prastara zvezda koja je udaljena oko 35.000 svetlosnih godina.

Ovaj crveni div, kako piše „Sajens alert”, nazvan je SMSS J160540.18–144323.1 i ima najniži nivo gvožđa od bilo koje zvezde koja je do sada analizirana u našoj galaksiji.

To što ima niži nivo gvožđa znači da je reč o jednoj od najstarijih zvezda u celom svemiru, koja verovatno pripada drugoj generaciji zvezda nastalih nakon Velikog praska koji se dogodio pre 13,8 milijardi godina.

„Ova neverovatno anemična zvezda, koja je najverovatnije nastala samo nekoliko stotina miliona godina nakon Velikog praska, ima nivo gvožđa 1,5 miliona puta niži od onog koje ima Sunce”, rekao je astronom Tomas Nordlander sa Nacionalnog univerziteta u Australiji, prenosi Tanjug.

„To je kao jedna kap vode u olimpijskom bazenu”, dodao je.

I to je način na koji se, podvukao je, određuje starost zvezde, „pošto u ranom periodu nastanka svemira gotovo da nije bilo metala”.

Objašnjava da su prve zvezde bile primarno od vodonika i helijuma, ali i masivne, veoma vruće i sa veoma kratkim „životnim vekom”. Te zvezde spadaju u takozvanu Populaciju III i dodaje da ih naučnici nikad nisu videli.

„Ali možemo da uočimo zvezde sledeće generacije, među koje spada i novootkrivena, koje mogu dosta da nam ispričaju o izgledu prvih zvezda”, objasnio je.

Astronomi, piše „Sajens alert”, smatraju da je zvezda koja je dala gvožđe novotkrivenoj zvezdi SMSS J160540.18–144323.1, bila relativno male mase za rani svemir, samo oko 10 puta veće mase od Sunca, navodi Indeks, a prenosi B92.net.

Ali to je bilo dovoljno za stvaranje neutronske zvezde i relativno male supernove, pri čemu je došlo do stvaranja težih elemenata poput gvožđa, koje je onda apsorbovala zvezda sledeće generacije, odnosno u ovom slučaju SMSS J160540.18–144323.1.

Naime, ovaj crveni div vrlo verovatno spada među prve članove zvezda druge generacije. A sada umire, odnosno, nalazi se na samom kraju svog životnog vela koristeći poslednje tragove vodonika pre nego što pređe na fuziju helijuma.

Ovo međutim nije bilo jedino otkriće poslednjih dana. Naime, kako prenosi Si-En-En, naučnici su pored ove najstarije zvezde otkrili još 39 galaksija, koje su nastale tokom prve dve milijarde godina nakon nastanka svemira, koji je star 13,7 milijardi godina.

„One su za nas do sada bile nevidljive”, rekao je astronom Tao Vang sa Univerziteta Tokio i japanske nacionalne astronomske opservatorije.

„Ono što je zanimljivo je da su ovi nalazi u kontradikciji sa trenutnim modelima za to razdoblje kosmičke evolucije i pomoći će nam pri boljem shvatanju razvoja svemira. Naime, ranije studije ukazuju na postojanje izuzetno aktivnih galaksija koje formiraju mnoštvo zvezda u ranom svemiru, ali izgleda da je njihova populacija prilično ograničena”, istakao je, prenosi Si-En-En.

Komеntari1
55e11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан
Ако од кажипрста и палца направиш круг, па исправиш руку и погледаш тамно небо кроз тај круг, у том кругу стаје неколико хиљада галаксија. У свемиру, онаквом каквог га ми знамо има неколико стотина милијарди галаксија. То је неизмерна количина материјала за проучавање.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja