četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 10.08.2019. u 16:00 Danilo Kocić

Dve godine bez venčanja u Crnoj Travi

Slavoljub Blagojević, protiv čije su vladavine nedavno protestovali građani, kao pristalica različitih stranaka, pobeđivao na svim izborima od 2001. godine
Црна Трава: центар варошице (фото Д. Коцић)

Crna Trava – Crna Trava, poznata kao „kolevka neimarstva”, jedina je sredina u našoj zemlji u kojoj ove godine nije bilo nijednog venčanja. Taj podatak saopštava matičarka Jasmina Milenković uz podsećanje: „Venčanja u našem kraju nije bilo ni prošle godine!”

Ima još mnogo podataka koji su više nego zabrinjavajući. Na primer, lane su ovde umrle 42 osobe, a rođeno je deset puta manje osoba, i to, prema pravilu, u leskovačkog Opštoj bolnici, jer tu u okrugu postoji jedino porodilište.

Moglo bi se zaključiti da se nastavlja porazna demografska slika crnotravskog kraja, koji se diči prirodnim lepotama, nepreglednim pašnjacima, šumama i čistim vazduhom, ali u isto vreme vlada zabrinutost zbog napuštenih starih kuća po selima u kojima žive uglavnom ljudi trećeg doba.

Prema podacima iz Strategije održivog razvoja Crne Trave, koja se može pročitati na zvaničnom sajtu, prema poslednjem popisu (2011. godine), ovde je živelo 1.663 stanovnika u dvadeset i pet naselja, to jest pet na kvadratnom kilometru, po čemu je takođe ovaj kraj svojevrsni rekorder. U odnosu na 2002. godinu, broj stanovnika smanjen je za 900, ili za 33 odsto, a registrovano je 797 domaćinstava, takođe za trećinu manje. Polovina crnotravskih sela ima manje od stotinu žitelja. Najveća su Gradska (257 stanovnika), Preslap (158), Darkovce (91), Krivi Del (126) i Zlatance (88). Još jedan podatak dramatično upozorava: mladi od 15. do 30. godine učestvuju u ukupnoj populaciji sa 11 odsto, što je smanjenje u odnosu na prethodni popis za gotovo 40 procenata. O dešavanjima u Crnoj Travi retko se mogu naći informacije u novinama, na TV-u, pa i na internetu. Ova sredina je jedina u okrugu bez medija.

U centru Crne Trave je pre desetak dana protestvovalo tridesetak žitelja nezadovoljni radom lokalne samouprave. Posebno su oštro kritikovali aktuelnog predsednika Slavoljuba Blagojevića. Nosili su parole: „Opština nije tvoja prćija”, „Slavoljube, idi i spasi nas”, „Vučiću, spasi nas ove propasti”. U Crnoj Travi, ne samo među građanima koji ne podržavaju lokalnu vlast nego i među odbornicima, odavno postoji uverenje da su problemi veliki, posebno zbog siromaštva, loše infrastrukture, ali i drugih nevolja koje direktno dovode do daljeg sunovrata sela i cele opštine.

Aktuelni crnotravski predsednik Slavoljub Blagojević smatra da u demokratskom društvu svako ima prava da izražava svoje nezadovoljstvo. On, međutim, ocenjuje da su na poslednjem protestu uglavnom bili ljudi koji ne žive u ovom kraju. „Imamo veliku podršku građana, oko devedeset odsto, i nećemo odustati od borbe za Crnu Travu. Što se smene tiče, postoje izbori. Razume se, može se raditi mnogo bolje, a svima su vrata lokalne samouprave otvorena”, kaže Blagojević.

Aktuelni predsednik opštine Crna Trava Slavoljub Blagojević biran je za predsednika od 2001. godine i uskoro će napuniti dve decenije na toj dužnosti. Zanimljivo da je ubedljivo pobeđivao kao pristalica različitih stranaka (Nove demokratije, Demokratske stranke Srbije i Srpske napredne stranke). Odavno je objavljeno da je, prema ličnom priznanju, najsiromašniji predsednik jedne opštine u Srbiji. Godine 2010. bio je prvi političar koji je prijavio svoju imovinu: vozilo „opel astra” iz 1996. godine i stan od 64 kvadrata, koji otplaćuje do 2030. godine.

Legenda o imenu Crna Trava

Nekada se Crna Trava zvala Vilin Lug. Ne čudi, s obzirom na prirodne lepote i mir koji je krase. Ime Crna Trava vezuje se za dolazak Turaka i „Kara Kas”, što u prevodu znači crna trava, a prema legendi koja potiče iz 1389. godine srpska vojska sastavljena od srpskih strelaca i konjanika na putu ka bojnom polju na Kosovu odlučila je da se ovde odmori. Opijeni mirisima trave i cveća, nisu se na vreme probudili za bitku. Zbog toga su prokleli travu na kojoj su ležali nazvavši je crnom. Crnotravci su odavno poznati pečalbari, graditelji-zidari, kraće neimari građevinari, a nekada su se zvali dunđeri. Crna Trava je pre svega poznata po njima. Gradili su crnotravski majstori najlepše zgrade u Beogradu poput Ministarstva stranih poslova, Pošte, Arhiva… Sve najveće dimnjake u Jugoslaviji podigli su Crnotravci. Najveći broj Crnotravaca sada živi u Beogradu, Nišu, Leskovcu, Vlasotincu i drugim mestima širom Srbije.

Komеntari8
326aa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Александар Михаиловић
И ово је слика "никад бољег стања у Србији", који цинизам и бесрам. Неимари из Црне Траве су до пре неколико деценија били појам за неимарство и најпознатији у СФРЈ и на Балкану, а сада их неће бити ни за заклетву. Лоша и неодговорна политика већ 20г уништава Србију, а систем нико на свету не може да дефинише, чак ни светска научна елита. Основне референце су му нарцизам, полтронизам, сујета, неодговорност, похлепа, безидејност, осим како све распродати, подложност слуганству и капитулантству.
aaaa
Ja nisam Crnotravac, ne odlučujem o izboru predsednika, niti sam svaki dan tamo pa da merim postupke gospodina. Ipak, napomenuću iz ličnog iskustva i pokušaja komunikacije po pitanju besplatnog projekta od koga je trebala opština "profitirati" a odbijena je saradnja, da je reč o poprilično nelokventnoj ličnosti vrlo uskogrudnog pogleda na svet. Cele te komunikacije i iskustva sa njim se danas prisećamo sa slatkim smehom. Medjutim, postavlja se pitanje ima li gore uopšte alternative njemu?
Fitilj
Crna Trava je kao tema vec dosadila. Rec je o kraju koji ni po kom kriterijumu ne bi trebalo da bude opstina, vec deo neke vece opstine, i tek onda bi moglo realno da se govori o brakovima, razvodima, natalitetima u toj sredini. Ovako kako se sada radi, to je kao kada bi neko u Deliblatskoj pescari u Banatu ocrtao opstinu i onda brojio njene stavnovnike. Pogledajte poredjenja radi kolike su opstine u Hercegovini i zapadnoj Crnoj Gori. Upravo zbog razudjenosti naselja.
Ivan Blagojevic
Tako je, to je resenje! Treba da stelujemo statistiku a ne da resavamo realne zivotne probleme.
Брано
Жалосно,јако жалосно,такорекуч за заплакати.
Milic M. Ilic
Ako Drzava pomogne u ifrastrukturi zivot ce se polako vratiti u Varos.Ako bi recimo Crna Trava i okolina , 20 setak km. bili pokrivevi pristojnim i jeftinim internetom/ sto nije velika investicija/ to bi ucinilo dosta za ostanak mladi. Taj bi narod prizvodio nesto i placao pdv. Itd....
Jelena
Iskreno sumnjam da ce se Srbi tamo vratiti. Drzava je rasprodala arapima sve sto valja,arapi nisu zutu banku ulozili da se privreda obnovi nego cekaju da i oni koji su ostali budu dovedeni do ivice egzistencije zbog nemanja izvora zarade i onda ce ti isti arapi pokupovati za male pare svu zemlju i izvore i naseliti neke druge ljude- ne Srbe. Zar nam scenarijo nije poznat,zasto ponavljamo greske?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja