četvrtak, 12.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:25

Odumiranje Srbije na seoski način

Od 4.709 naselja, čak 1.200 je u fazi nestajanja, u 86 odsto sela smanjuje se broj stanovnika, više je od 50.000 praznih kuća, a to znači istovetan broj ugašenih gazdinstava, zapuštenih njiva, livada i pašnjaka, kaže akademik Škorić
Autor: Goran Volfsubota, 10.08.2019. u 18:00
Камено село Гостуша, Стара Планина 2010. година: Борислав и Персида Влатковић. Деда Бора је тада имао 92 године, Бака Персида нешто мање. Обоје су преминули 2012. године у размаку од неколико месеци. Када га је репортер Бранислав Бркић фотографисао Бора, дугогодишњи старешина села, испричао је да је некада ово село имало 1.500 гласача, 20.000 до 30.000 оваца, грла друге стоке. Већ 2010. у селу је остало 40 - 50 стараца који су чекали крај у празном селу (Фото Бранислав Бркић)

Seoba je bilo od pamtiveka, uvek su ljudi išli ka boljem životu, bežali od ratova, nedaća, težačkog života. Kako bi to slikovito pojasnio virtuoz Dušan Kovačević, anemični građani su dobijali infuzije sveže krvi sa sela. Ali, neizvesno je dokle će raditi ta seoska fabrika naše krvi i šta će biti ako se isprazni.

Nije nikakva novost ni odlazak u inostranstvo. Samo, pečalba se sada odužila. U zemlju nam se sve ređe vraćaju oni koji su nešto imetka stekli, pa devize uložili ovde u neki posao, a sve češće vraćaju nam se stari. Srbija ima 31 državni dom, a biznis s privatnim domovima za stare je procvetao. Za smeštaj odraslih opremljeno je, prema zvaničnim podacima, 249 privatnih domova sa licencom. Broj neregistrovanih, a ima ih, nije poznat. Istovremeno, po podacima statistike, imamo 2.464 objekata državnih i 378 privatnih predškolskih ustanova – vrtića.

Zato smo za stanje srpskog sela, kao i moguće mere za oporavak pitali akademika Dragana Škorića, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU.

– Evo samo nekih pokazatelja propadanja srpskog sela: od 4.709 naselja, čak 1.200 je u fazi nestajanja. To su sela s manje od 100 stanovnika. U 86 odsto sela se smanjuje broj stanovnika, poštu nema 2.000, nekoliko stotina sela nema prodavnicu, oko 500 sela nema asfaltni put i vezu sa svetom, 2.700 dečji vrtić, u 230 nema osnovne škole, zdravstvene ustanove uglavnom ne postoje, a kulturne ustanove su simbolično prisutne u našim selima. Kao rezultat takvog stanja u selima, ima više od 50.000 praznih kuća, a to znači istovetan broj ugašenih gazdinstava, mnogo zapuštenih njiva, livada i pašnjaka – kaže akademik Škorić.

Ovaj nesporni stručnjak vidi više razloga za seobu mladih ljudi u gradove i inostranstvo. To su ratovi na Balkanu, embargo, uništavanje seoskih privrednih objekata, povećan je broj staračkih domaćinstava i velik broj socijalnih problema, problemi zdravstvene zaštite, uništeni domovi kulture i zadružni domovi. Sve ovo je uticalo negativno na formiranje porodica i povećanje neženjenih i neudatih – demografski problem.

Jedan drugi profesor sa Šumarskog fakulteta konstatovao je i da ima krajeva Srbije u kojima „više nema ko da krade drva” jer je sve pusto. Stanovništvo se svelo na šumara, poštara, ponekog vojnika… Kako spasiti ta rubna područja?

Zapostavljeni lov i turizam, uzgoj divljači, sakupljanje šumskih plodova su šansa za zapošljavanje. Država bi mogla da dodeli recimo po 10 hektara šuma i obezbedi osnovno stado divljači uz ograđivanje tog prostora i turističke objekte. Eto mogućnosti za opstanak mladih u takvim sredinama, naravno, uz izgradnju infrastrukture.

Ima li razlika u ravnoj, plodnoj Vojvodini i u brdovitoj Šumadiji, planinama na jugu Srbije?

Kada je u pitanju napuštanje sela, nema bitnih razlika između Vojvodine, centralne i južne Srbije. Vojvođanska sela se takođe prazne, a posebno u Banatu prema rumunskoj granici. Samo jedno selo Krajišnik, nekad uzorno selo, a sada sa 140 praznih kuća. Mnogo je sličnih i tužnih primera. Svuda isti problemi: nestajanje privrednih, kulturnih subjekata na selima. Mladi nemaju gde da se druže u seoskim sredinama, pa odoše u gradove!

Šta se nudi kao rešenje?

Usitnjenost poseda i parcela je velik problem. Udruživanje u zadruge i druge oblike udruživanja je rešenje. Udruživanja na savremenim principima trebalo bi da omoguće da pored osnovne delatnosti, proizvodnja i promet, seljani imaju sposobnost organizovanja i drugih socijalnih delatnosti kao što je seoski turizam, zanatstvo, domaća radinost, organizovanje prevoza seoskih učenika do škole, kulturnih i sportskih aktivnosti, otvaranje obdaništa i domova za stare osobe. To je put za prevazilaženje problema na selu.

Politička akcija koju je pokrenuo ministar Milan Krkobabić, uz prihvatanje predloga Akademijskog odbora za selo SANU, koji se sprovodi zajedno sa Zadružnim savezima Vojvodine i Srbije putem projekta „500 zadruga u 500 sela” za nepune tri godine dao je rezultate. Ne treba stati već ići dalje. Država je uložila u ovaj projekat 1,7 milijardi dinara nepovratnih sredstava. Uz novoformirani Nacionalni tim za preporod sela Srbije trebalo bi svestrano prići obnovi, izboriti da zadrugari direktno plasiraju na domaće i strano tržište svoje proizvode, a posebno u obliku viših faza prerade.

Budućnost srpskog sela trebalo bi graditi na mladim i obrazovanim robnim proizvođačima, to se može ubrzati dodelom 20–50 hektara državne zemlje gde je to moguće, a u brdsko-planinskim krajevima zakonskim rešenjima omogućiti dodelu napuštenih imanja mladim bračnim parovi na korišćenje, naravno, uz finansijske i druge beneficije.


Komentari6
827db
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slaj
Država da se pobrine prvenstveno za infrastrukturu u selima, kako bi oni što su ostali na selu mogli da plasiraju svoje proizvode na tržište. Druga stvar,trebalo bi smanjiti uvoz voća i povrća koje se proizvodi u našoj lepoj zemlji (pre par godina zemljoradnici bacali krompir svinjama jer je koštao 3 din/kg a onaj iz uvoza u prodavnicama 70 rsd/kg) itd itd... Ja bih se prva vratila u selo da živim ali nemam uslove da živim (ne da preživim) na ovakav način.
vito
Ко ради лепши посао: девојка на селу која музе краве, прави сир и кајмак или медицинска сестра у геронтолошким домовима? О тим темама треба говорити са децом искрено.
Sladjana Zorić Milošević
Iskreno govoriti, a da li se od toga može (pre)živeti...?
Preporučujem 0
Леон Давидович
Џаба, мислим да жене имају чак већу вољу за сеобу у градове од мушкараца. Уместо пољопривредне производње, што се некада сматрало сигурнијим занимањм, данас многи у градовима постају школски приме пролетера који немају баш никакву имовину , а њихова плата зависи од милости послодаваца.Није лак рад у пољопривреди али какав је рад грађевинара по овим врућинама високо горе на грађевини ?
Preporučujem 4
andrijasevic
Pomozite onima koji su vec na selu ,a dovlaciti "mlade", koji ne znaju da promene gumu na automobilu, nema smisla.
Aleksandar Mihailović
Nema od Krkobabićeve akcije ništa, osim pokušaja stvaranja nove organizacione šeme PUPS-a. Država je uništila prerađivačku industriju, uništila poljoprivredu, prodala za više nego džabe i PKB, domaće razvojne banke je uništila i dovela tzv. strane koje nemaju nameru da ulažu u privredu a iza kojih najverovatnije stoje politički tajkuni. Velike firme su zatvorene, partokratija vlada i mladi odlaze u beli svet, a u napuštene kuće država planira da doseli oko 400-500.000 migranata, što je propast.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja