Guča – Himnom „Sa Ovčara i Kablara” juče uoči podneva u središtu Guče otvoren je 59. Dragačevski sabor trubača, na veselje svih koji su došli i na zdravlje onih koji će tek stići na najveći narodni skup u Srbiji. I u slavu predaka koji su voleli svoju otadžbinu i zvuk ovog instrumenta.
Ovo je praznik veselja koji slavi srpsku tradiciju, a kao svaka svetkovina – ima svog domaćina. Ove godine to je ministar poljoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović.
– Sunce prži, a posle poplave i grada uvek dođe sunce. Ja sam ove godine smeo da dođem u Guču. Neka zagrme trube, ovo je Srbija. Ovde su svi dobrodošli, srpski seljak sve će dočekati raširenih ruku. Pokušaću da na sledećem saboru domaćin bude predsednik Vučić, jer ova manifestacija to zaslužuje – kazao je Nedimović i zaigrao kolo kod Spomenika trubaču u Guči.
Na saborski jarbol podignuta je zastava koja obeležava ovu priredbu, uz trubače Radiča Slavkovića iz obližnjih Rtiju i sećanje da arija „Sa Ovčara i Kablara” čuva sve note ovovremene Srbije. Nastala je za vreme Obrenovića, pevali su je Karađorđevići i Titovci, ostala je himna i za vreme Miloševića i evo je, danas, kao nacionalni muzički ep u brdovitoj varošici.
Domaćin sabora ministar Branislav Nedimović u kolu (Foto Mileta Mirčetić)
– Srbija danas ima oko 1.500 manifestacija, ali smatram da je ova jedinstvena po sadržaju i muzičkoj i kulturnoj poruci koju odavde šalje svetu – poručio je juče na otvaranju Milivoje Dolović, predsednik Saborskog odbora i opštine Lučani.
Tako su se ovde, na otvaranju, sabrali brojni Kinezi, kojima je ovaj Sabor prvina, i pokušavaju da se snađu u mnoštvu jakih nota i jarkih boja, ali i naši saboraši izdaleka. Večiti. Jedan od njih je lekar dr Dušan Milivojević (69), koji decenijama radi u Štutgartu, ali nije propustio nijedan sabor, odmalena:
– Ovo je moj zavičaj, moja postojbina, moj narod. Šta da kažem više? – izjavio je dr Milivojević za „Politiku”.
Dok smo sedeli sa doktorom naišao je i par saborskih veterana, ako se ne ljute zbog tog zvanja. Milutin Davinić iz Trnave kod Čačka i njegova supruga Nemica Irene Bernaldi, koji dugo žive i rade u Berlinu, ali ne propuštaju nijedan sabor.
– Volim Srbiju – kaže nam Irena po ko zna koji put.
Razume naš jezik, objašnjavamo joj da voleti Srbiju nije baš jednostavno osećanje, a ona pametno odgovori:
– Nema veze, meni se ovo sviđa.
