Popularno nazvan „odliv mozgova”, to jest iseljavanje mladih visokoobrazovanih ljudi u potrazi za boljom zaradom i uslovima života, naročito pogađa države koje su na rubu EU i one koje su se nedavno pridružile ovoj zajednici.
U zvaničnom istraživanju EU posvećenom ovom problemu konstatovano je da se u 2017. godini gotovo 17 miliona građana EU preselilo u druge zemlje članice EU, od čega je 32 odsto bilo starosti između 15 i 34 godine.
Nemačka i Velika Britanija su označene kao dve države sa najboljim uslovima za mlade evropske državljane, dok su zemlje porekla najvećeg broja mladih u potrazi za boljim uslovim za razvoj karijere Rumunija, Poljska, Italija i Portugalija. Hrvatska je takođe jedna od država za koju se često kaže da se „prazni”.
Visokoobrazovani mladi evropski građani su takođe birali urbane centre u severnim državama EU: Švedsku, Irsku, Estoniju i Dansku. U odabiru država presudan momenat je raspoloživost radnih mesta i potreba za određenim kadrovima. Potom se uzima u obzir atraktivnost destinacije, odnosno društveni i ekonomski uslovi, a onda i kulturološki. To znači da viša zarada jeste pokretač za iseljenje, ali moraju da se uklope i neki drugi uslovi koji čine život i van karijere.
Suočene sa ovim problemima, države centralne i istočne Evrope predlažu radikalne poreske olakšice za mlade kao deo napora da se zaustavi odliv kvalifikovanih radnika u zapadne države EU. Suština je u tome što „odliv mozgova” umanjuje ekonomske izglede centralnoistočnih država, jer mladi „nesrazmerno iskorišćavaju” slobodu kretanja u EU u potrazi za bolje plaćenim poslovima.
Kako bi zadržala visokoobrazovane mlade ljude, Poljska je donela odluku da od 1. avgusta njeni državljani mlađi od 26 godina koji zarađuju manje od 85.528 zlota (20.000 evra), što je mesečna zarada od oko 1.600 evra, više neće morati da plaćaju porez na dohodak. To znači da je porez na dohodak ukinut za oko dva miliona mladih Poljaka. Obrazlažući zakon u poljskom Sejmu, premijer Mateuš Moravjecki je rekao da je u proteklih 15 godina, otkako se Poljska pridružila EU, 1,7 miliona ljudi napustilo zemlju. Pre nego što je demografski pad opisao kao „enoroman gubitak”, Moravjecki je rekao da to znači da se iselio ceo jedan grad veličine Varšave. Ipak, godišnja prosečna plata u Poljskoj je nepunih 14.000 evra, što znači da je prag relativno visok za domaće mlade.
U međuvremenu je Hrvatska predložila da se ukine porez na dohodak za osobe do 25 godina i smanji na pola za ljude u dobi od 25 do 30 godina. Očekuje se da će predložene izmene biti završene tokom narednih meseci, a novi zakonski propisi stupaju na snagu od 1. januara 2020.
Ipak, analitičari izražavaju ozbiljne sumnje da bi mere poreskih olakšica mogle značajnije da spreče odliv mladih visokoobrazovanih radnika. Problem je što se mladi obrazovani ljudi sele u druge države ne samo zbog visine prihoda. Većina njih želi različito kulturološko iskustvo, način života ili jednostavno ne vide dugoročnu budućnost u svojoj zemlji.
Iako su ove popularne mere zaustavljanja iseljavanja dobronamerne, sumnja se da će one na kraju rešiti osnovni motiv preduzimanja ovih mera – sprečavanje pada ekonomskog rasta u centralnoj i istočnoj Evropi. Osnovni faktori projektovanog pada jesu smanjenje nataliteta, rastući trend iseljavanja mladih, a neki eksperti procenjuju da tome doprinose i politike vlada centralne i istočne Evrope da spreče useljavanje migranata iz Azije i severne Afrike.
