četvrtak, 28.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 10.08.2019. u 22:00 Biljana Mitrinović

Kako Poljska i Hrvatska zaustavljaju „odliv mozgova”

Varšava i Zagreb donose niz poreskih mera ne bili zadržali visoko kvalifikovanu radnu snagu i nekako preokrenuli trend „pražnjenja” istočne Evrope
Да ли и овај воз иде на запад: млади Пољаци на железничкој станици у Кракову (Фото: EPA/Andrzej Grygiel )

Popularno nazvan „odliv mozgova”, to jest iseljavanje mladih visokoobrazovanih ljudi u potrazi za boljom zaradom i uslovima života, naročito pogađa države koje su na rubu EU i one koje su se nedavno pridružile ovoj zajednici.

U zvaničnom istraživanju EU posvećenom ovom problemu konstatovano je da se u 2017. godini gotovo 17 miliona građana EU preselilo u druge zemlje članice EU, od čega je 32 odsto bilo starosti između 15 i 34 godine.

Nemačka i Velika Britanija su označene kao dve države sa najboljim uslovima za mlade evropske državljane, dok su zemlje porekla najvećeg broja mladih u potrazi za boljim uslovim za razvoj karijere Rumunija, Poljska, Italija i Portugalija. Hrvatska je takođe jedna od država za koju se često kaže da se „prazni”.

Visokoobrazovani mladi evropski građani su takođe birali urbane centre u severnim državama EU: Švedsku, Irsku, Estoniju i Dansku. U odabiru država presudan momenat je raspoloživost radnih mesta i potreba za određenim kadrovima. Potom se uzima u obzir atraktivnost destinacije, odnosno društveni i ekonomski uslovi, a onda i kulturološki. To znači da viša zarada jeste pokretač za iseljenje, ali moraju da se uklope i neki drugi uslovi koji čine život i van karijere.

Suočene sa ovim problemima, države centralne i istočne Evrope predlažu radikalne poreske olakšice za mlade kao deo napora da se zaustavi odliv kvalifikovanih radnika u zapadne države EU. Suština je u tome što „odliv mozgova” umanjuje ekonomske izglede centralnoistočnih država, jer mladi „nesrazmerno iskorišćavaju” slobodu kretanja u EU u potrazi za bolje plaćenim poslovima.

Kako bi zadržala visokoobrazovane mlade ljude, Poljska je donela odluku da od 1. avgusta njeni državljani mlađi od 26 godina koji zarađuju manje od 85.528 zlota (20.000 evra), što je mesečna zarada od oko 1.600 evra, više neće morati da plaćaju porez na dohodak. To znači da je porez na dohodak ukinut za oko dva miliona mladih Poljaka. Obrazlažući zakon u poljskom Sejmu, premijer Mateuš Moravjecki je rekao da je u proteklih 15 godina, otkako se Poljska pridružila EU, 1,7 miliona ljudi napustilo zemlju. Pre nego što je demografski pad opisao kao „enoroman gubitak”, Moravjecki je rekao da to znači da se iselio ceo jedan grad veličine Varšave. Ipak, godišnja prosečna plata u Poljskoj je nepunih 14.000 evra, što znači da je prag relativno visok za domaće mlade.

U međuvremenu je Hrvatska predložila da se ukine porez na dohodak za osobe do 25 godina i smanji na pola za ljude u dobi od 25 do 30 godina. Očekuje se da će predložene izmene biti završene tokom narednih meseci, a novi zakonski propisi stupaju na snagu od 1. januara 2020.

Ipak, analitičari izražavaju ozbiljne sumnje da bi mere poreskih olakšica mogle značajnije da spreče odliv mladih visokoobrazovanih radnika. Problem je što se mladi obrazovani ljudi sele u druge države ne samo zbog visine prihoda. Većina njih želi različito kulturološko iskustvo, način života ili jednostavno ne vide dugoročnu budućnost u svojoj zemlji.

Iako su ove popularne mere zaustavljanja iseljavanja dobronamerne, sumnja se da će one na kraju rešiti osnovni motiv preduzimanja ovih mera – sprečavanje pada ekonomskog rasta u centralnoj i istočnoj Evropi. Osnovni faktori projektovanog pada jesu smanjenje nataliteta, rastući trend iseljavanja mladih, a neki eksperti procenjuju da tome doprinose i politike vlada centralne i istočne Evrope da spreče useljavanje migranata iz Azije i severne Afrike.

 

Komеntari13
2e6b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
Mogu oni da se odsele i sa 30 godina kada im uvedete uvecani porez.
Александар Михаиловић
Млади виде да се све распродаје, села изумиру, увози се свашта од хране из држава које смо некада хранили, да се младе породице малтретирају, породиље и пензионери пљачкају, те схватају да им нема перспективе, а да о трећем добу не треба ни да сањају. Некомпетентни воде бројне државне ресоре, стање у њима је адекватно, а на одговорне функције се постављају фалсификатори и плагијатори. Шта умни људи да раде ако се цене једино послушност, сервилност и оданост вођи и партији? Полит. систем је лош!
Felipe
Odliv mozaka ili odliv mozgova? U ovom prvom je BiH daleko ispred svih.
EvGenije
Baš bih voleo da mi takozvani i/ili samozvani eksperti objasne kako to sprečavanje useljavanja migranata iz Azije i severne Afrike utiče na pad ekonomskog rasta u centralnoj i istočnoj Evropi.
Čitalac iz Nemačke
Objašnjenje je jednostavno- može ga dati čak i neko ko nije ekonomista! Primer Nemačke: suludom odlukom otvaranja granica za SVE azilante, došlo je oko 1,4 miliona migranata. Nada Merkelove da će ih delom "uvaliti" drugim članicama EU je propala. Migranti su prošle god. Nemačku koštale za smeštaj, ishranu, socijalu itd. preko 20 milijarde €- a ove čak oko 23 mrd. €. Taj novac nedostaje za javne investicije (putevi, škole, stanovi isl.) neinvestiranjem se koči povećanje privrednog rasta! Kapito?
vox populi
Kriminalizirane države, premrežene korupcijom, nepotizmom i negativnom kadrovskom selekcijom, nisu prirodno stanište za mlade školovane ljude. Osim plata, još važnija je sredina gdje bi radili. Nije rješenje da im daju 1000€, a za šefa mu postave polupismenog čovjeka iz vladajuće partije. Nije rješenje ako ne vidi napredovanje u karijeri, a da ne mora biti "član"...... Ovajkvih i sličnih voluntarističkih mijera smo se nagledali 70-ih i 80-ih u SFRJ.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja