nedelja, 05.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 11.08.2019. u 23:23 Aleksandra Mijalković
BEZBEDNOST HRANE

Naši propisi stroži od evropskih

Neispravne namirnice su češće tokom leta, ali i u ostalim mesecima se dešava da do potrošača dospeju proizvodi koji nisu upotrebljivi – a zašto, objašnjava tehnolog hrane Dragana Stikić
Ква­ли­тет хра­не, ко­ја се пла­си­ра на тр­жи­ште Ср­би­је, не би тре­ба­ло да је ло­ши­ји од хра­не на тр­жи­шти­ма зе­ма­ља ЕУ (Фото Пиксабеј)

Nedavno je dvadesetak osoba hospitalizovano zbog „akutne crevne infekcije” neispravnim grickalicama iz automata zdrave hrane u nekoliko kancelarija u Moskvi, dok je sedam članova jedne porodice smešteno na Kliniku za infektivne bolesti u Sarajevu jer su se otrovali punjenim paprikama. Samo u Vojvodini je od početka juna do kraja jula zabeleženo više od stotinu slučajeva trovanja hranom, a uzročnici su bakterije salmonela i kampilobakter.

Trovanja hranom su u letnjoj sezoni češća nego tokom ostalog dela godine, jer su tad namirnice podložnije kvarenju, bilo zbog neodgovarajućeg načina čuvanja ili njihove nedovoljne termičke obrađenosti. A kako je u drugim mesecima? Da li je, opšte uzevši, hrana na srpskom tržištu bezbedna?

– Proizvodi koji zahtevaju posebne uslove čuvanja i/ili upotrebe hrane, jer mogu uticati na svojstva hrane i rok trajanja, moraju imati uputstvo na samoj deklaraciji proizvoda i preporuka je za potrošače da posebnu pažnju obrate na tu vrstu informacija u periodima ekstremnih temperatura. Dodatno, sve mikrobiološki lako kvarljive namirnice, pored specifičnih uslova čuvanja, imaju i oznaku „upotrebljivo do…” i nakon tog datuma ne bi trebalo konzumirati tu vrstu proizvoda – kaže Dragana Stikić, tehnolog hrane, koja je učestvovala u kreiranju lokalnih, regionalnih i međunarodnih regulativa o bezbednosti hrane, tim povodom sarađivala sa ministarstvima poljoprivrede i sa Privrednom komorom Srbije, gde je predstavnik Udruženja za prehrambenu industriju, a trenutno radi kao direktorka za regulatorne i naučne poslove u kompaniji „Nestle”.

Prema njenim rečima, bezbednost i kvalitet hrane, koja se plasira na tržište Srbije, ne bi trebalo da je lošiji ili drugačiji od hrane na tržištima zemalja Evropske unije i u okruženju, budući da se naše zakonodavstvo konstantno usaglašava sa evropskim. Nije redak slučaj da su propisi u Srbiji, koji nisu usaglašeni sa EU, često stroži od onih na snazi u EU, ističe.

Šta je kvalitetan prehrambeni artikal, za svakog potrošača znači da je ispunio njegova očekivanja, i to se ne odnosi samo na ukus, miris, izgled, nutritivne karakteristike, količinu određenih sastojaka… već i na način na koji je prezentovan, uslužen i slično. Ali, kad je u pitanju kontrola bezbednosti hrane, zakonom je to jasno definisano.

– Nadzor je poslednjim izmenama i dopunama zakona reorganizovan i podeljen između Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja, odnosno između njihovih nadležnih inspekcija, čime su pokriveni svi subjekti u poslovanju, od proizvodnje i uvoza, do maloprodaje i objekata javne ishrane – podseća ona.

Postoje različiti sistemi kontrole u različitim zemljama, objašnjava, ali su u osnovi oni zasnovani na istim principima i sprovode se uglavnom kroz ministarstva nadležna za poljoprivredu i poslove zdravlja.

– U većini zemalja EU, kao i država u okruženju, osnovane su agencije za bezbednost hrane, koje imaju važnu ulogu u osiguravanju efikasne primene propisa u praksi na području bezbednosti hrane, sprovođenjem preventivnog pristupa, koji se zasniva na modelu analize rizika i konceptu „od njive do trpeze”. U Srbiji imamo Stručni savet za procenu rizika koji je Ministarstvo poljoprivrede uz saglasnost Ministarstva zdravlja zvanično formiralo aprila 2017. Njega čini 15 eksperata iz različitih oblasti – kaže sagovornica.

Svi koji se bave proizvodnjom, preradom i prometom hrane moraju da imaju uspostavljene sisteme upravljanja kvalitetom i bezbednošću hrane, koji se zasnivaju na primeni principa dobre proizvođačke i higijenske prakse, HACCP i ostalim međunarodno priznatim i prepoznatim standardima.

– Istakla bih i ulogu udruženja, kao što je Savet stranih investitora, koji preko Odbora za hranu i poljoprivredu, koristeći široka znanja i veliko iskustvo svojih članica, doprinosi poboljšanju regulatornog okvira, koji se odnosi na prehrambenu i poljoprivrednu industriju – ukazuje ona.

Iste oznake svuda u Evropi

U svetu se dosta radi na razvoju usklađenih transparentnih sistema označavanja, kao što je to u slučaju evropskih zemalja, koje su podržale dobrovoljni sistem „Nutri-Score” klasifikacije hrane i pića u skladu sa njihovim nutritivnim profilom. Taj sistem je kodiran bojama sa skalom od A (zdraviji izbor) do E (manje zdraviji izbor). Ovakvim označavanjem osigurao bi se najbolji mogući ishod za sve Evropljane, jer će samo jedinstven pristup pomoći proizvođačima hrane i pića da pruže iste informacije potrošačima, bez obzira na zemlju ili regiju.

Komentari4
ec54b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bosa S
Ja ne kupujem procesiranu hranu. Samo svjeze i spremljeno u kuci. Grickalice i ostalo iz automata, fuj.
iste oznake
Poredjenja sa Evropom su bez osnova. Srbija iz Evrope uvek kopira formu, nikada sustinu.
Milos
Kao sto vidimo - propisi i ostala slovca na papiru ne resavaju bas nista. Ni ispravnost hrane, ni korupciju, ni bahatu voznju, ni divlju gradnju, ni buku usred noci... Kaznjavanje i sprovodjenje propisa je druga stvar a upravo toga kod nas nema.
Aleksandra
Nase zakonodavstvo se stalno usaglasava sa evropskim, ali se ne primenjuje na istom nivou kao u EU. Dzaba donosimo zakone kad trzisni i zdravstveni inspektori se podmicuju da ignorisu isteklu hranu ili da aljkavo urade svoj posao.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja