sreda, 03.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 12.08.2019. u 08:06

I narednih dana toplo

(Фото ЕПА/Stephanie Lecocq)

Svi temperaturni rekordi u Srbiji su uglavnom probijeni u poslednjih 10 godina ali visoke temperature su beležene i pre gotovo sto godina, prenosi Tanjug.

Istorijski temperaturni rekord u Srbiji, zabeležen je pre dve godine u Zaječaru, kada je u 15.00 časova izmereno 45 stepeni Celzijusa, prenosi RTS.

Najtopliji avgustovski dan u Beogradu u poslednjih 130 godina bio je 5. avgust 2017. godine. Tada je izmereno 40 stepeni izmedu 16 i 17 casova. Prethodni najtopliji 5. avgust, sa 39 stepeni, bio je davne 1928. godine.

„Kada je reč o narednim danima gradovi na jugu biće izloženiji toplotnom talasu, pre svega Niš, Ćuprija i Kruševac. U Nišu je ove godine već izmerena temperatura od preko 42 stepena”, rekao je za RTS meteorolog Vladimir Đurdević sa Meteorološkog instituta.

Kod nas vreli toplotni talas najčešće stiže iz Afrike. U Evropi drugu godinu za redom imamo leta koja probijaju sve rekorde. Ove godine svi rekordi oboreni su u Francuskoj.

„Teško je prognozirati gde će biti najtopliji talas ali to ne znači da će se taj trend nastaviti i u buduće. Svi rekordi su uglavnom probijeni u poslednjih 10 godina, a samo u aprilu ove godine imali smo temperaturna odstupanja od 5-6 stepeni”, kaže Đurdević.

Zahlađenje nas očekuje u sredu i četvrtak, nakon čega bi trebalo da usledi stabilno i toplije vreme.

Globalno zagrevanje je proces u kome živimo a u procesu klimatskih promena čovek je ključan faktor zbog potrošnje fosilnih goriva i efekta staklene bašte.

„Postoji međunarodni dogovor koji predvida prestanak korišćenja fosilnog goriva. Prema pariskom sporazumu do polovine ovog veka treba da se zaustavi povećanje temperature od dva stepena. U suprotnom, ako pređemo neke tačke preokreta doći će do otapanja Južnog pola i porasta nivoa mora što bi uslovilo iseljavanja stotina miliona ljudi i izumiranja biljnih i životinjskih vrsta”, rekao je Đurđević.

Komentari1
6b03c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nedeljko
Nažalost, u tekstu ima mnogo netačnih podata o izmerenim temperaturama. Globalno zagrevanje ne postoji. Ugljen-dioksid ima zanemarljiv uticaj na temperaturu vazduha, što znači da čovek ne može da menja klimu na globalnom nivou. Sve promene su posledice prirodnih procesa pre svega usled promenljive aktivnosti Sunca. Predviđanja o katastrofama usled topljenja leda na Antarktiku je besmislica. Ali ono što je zanimljivo jeste da u narednim decenijama sledi blagi pad temeperature, kao što je poslednjih decenija zabežen blagi porast (statistički nije značajan). I upravo kad se desi taj blagi pad (nije promena klime, već samo ciklična ponovljivost) današnji "ložači" će to da pripišu svojim zalaganjima za smanjenje gasova sa efektom staklene bašte. Cvrc!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja