utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Srpski knez na proputovanju kroz Indiju

Putopis Božidara Karađorđevića, napisan na francuskom i engleskom jeziku, posle 120 godina prvi put objavljen i na srpskom
Autor: Mirjana Sretenovićponedeljak, 12.08.2019. u 20:00
Марија Башкирцева, портрет Божидара Карађорђевића, 1883. године

Da nije indijskih i nekih malih američkih izdavača koji povremeno preštampavaju „Zapise o Indiji” kneza Božidara Karađorđevića, nažalost bez predgovora i fotografija iz francuskog izdanja, ovo delo, siroče, davno bi iščezlo, smatra prof. dr Aleksandar Petrović, koji je priredio i s francuskog preveo ovu putopisnu građu Božidara Karađorđevića (1862–1908), sina Đorđa Karađorđevića i Sarke Anastasijević, unuka kapetana Miše Anastasijevića i praunuka vožda Karađorđa, koji je u Parizu diplomirao prava i stekao doktorat.

Njegova knjiga pojavljuje se u izdanju Matice srpske i Zadužbine kralja Petra Prvog, iz Topole, na 120. godišnjicu od prvog pojavljivanja na francuskom i engleskom jeziku. Profesor Petrović je i autor predgovora u kojem naglašava da je reč o pravom dragulju putopisne književnosti.

‒ Knez ga je pažljivo oblikovao pazeći da ga brusi tako da se Indija u svetlosti njegovog duha prelomi u kristalu. Na put u Indiju krenuo je 1896, a po povratku putopis je počeo da objavljuje u nastavcima u časopisu „Pariska revija”. Rad na engleskom izdanju tekao je paralelno, tako da se ovo delo neočekivano presijava u dva originala. Kao ishod pred nama su dve verzije koje se ne podudaraju ‒ ističe Aleksandar Petrović.

Knez čitaoca upoznaje s podelom na kaste u Indiji i nemaštinom, ali i visokim ličnostima neosetljivim na nesreću. On zapaža i svadbeni ritual, ali i fabrike s primitivnim razbojima na kojima hiljade tamnoputih ljudi izrađuje pamučne haljine lošeg kvaliteta.

‒ Knez vidi i kujundžiju koji radi, bez mustre i modela, ali šaru urezuje s neverovatnim samopouzdanjem. Pokazuje nam kulturu koja stvara lepotu bez nacrtanih skica, bez tajnog plana, koja ne kopira nego tvori lepotu zbog lepote jer i on ima potrebu da dotakne svet koji nije ogrezao u mehaniku i prezir prema životu. Kolika je to suprotnost prema našem svetu koji je od svega mogućeg uspeo da stvori samo mašinu ‒ primećuje Aleksandar Petrović.

‒ Knez posmatra i siromaška koji bez alata za jedan dan diže kuću za svoju porodicu, što možemo da poredimo sa civilizacijom koja ništa ne može da uradi bez alatki i koja se, uhvaćena u ličnoj nemoći, klanja alatima kao božanstvima. Putopisac pogledom obuhvata i poljoprivrednike u blatu i radže na prestolu, prosjakinje i princeze, lešinare i cveće, mermerne čipke i tužne oči radnika koji skapavaju od gladi... – dodaje Aleksandar Petrović.

U knjizi pominje i legendu u vezi s velelepnim zdanjem Tadž Mahal u gradu Agra. Šah Džahan je, po završetku radova, poslao po arhitektu i upitao je graditelja da li bi mogao da načini još neku građevinu lepu poput ove, a kada je umetnik odgovorio da će pokušati, sultan je, želeći da Tadž ostane bez premca, naredio da se on smesta, pred njegovim očima, baci u reku Džamnu.

Englesku verziju putopisa, uz komentare, prevela je Aleksandra P. Stevanović, koja podseća da je Karađorđević bio i slikar, pisac, novinar, ilustrator, prevodilac. Dopisnik francuskih („Figaro”), engleskih, nemačkih, ruskih i američkih listova, a sve te jezika je i govorio.

‒ O njemu se u rodnoj zemlji malo zna, iako se družio s mnogim ličnostima, kao što su Marija Baškirceva, Židit Gotje, Anton Brukner... Posebno s Pjerom Lotijem, članom Francuske akademije, koga sreće kod Sare Bernar. Život je proveo u Parizu, ali ga je želja za putovanjima vodila po Evropi, do Afrike i Azije. Boravio je u Rumuniji, Rusiji, Turskoj, Alžiru, Italiji, Austriji, Švajcarskoj, obišao Bosnu i Dalmaciju, Crnu Goru i Albaniju, posetio Hilandar ‒ navela je Aleksandra Stevanović.

Po povratku iz Indije, kako objašnjava, gde je ručni rad bio sveprisutan, počeo je da šegrtuje u francuskim radionicama gravera i zanatlija.

‒ S drugovima je često ručao u skromnim restorančićima ponekad i na ulici, sedeći na klupi, a uveče, kada bi skinuo radničko odelo, oblačio se svečano i zauzimao svoje mesto u otmenom svetu. Počeo je da radi u drvetu i bakru, da bi prešao na plemenite metale, kožu i vez i postao jedan od najboljih juvelira u Parizu, praveći broševe, naušnice, nakit, pribor za jelo i poveze za knjige. Za kamin iz 1898, od hrastovine s bakarnim inkrustacijama, gde se jasno vidi uticaj indijske umetnosti, u časopisu „Umetnost i dekoracija” pisalo je da je Karađorđević uveo nosi stil ukrašavanja ‒ ističe Aleksandra Stevanović.

Umetničke predmete naš knez je izložio u Versajskom salonu, Manhajmu, Londonu, Beogradu, a oni su danas u privatnim zbirkama, Narodnom muzeju u Beogradu, Narodnom muzeju u Smederevu, Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu. U Beogradu je izlagao 1904. na Prvoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi, u čast stogodišnjice Prvog srpskog ustanka, koji je podigao njegov pradeda. Umro je u 46. godini u Parizu od tifusne groznice. Dve stotine knjiga iz njegove biblioteke date su kao poklon Biblioteci „Svetozar Marković” u Beogradu.


Komentari3
36e0f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Obrenović
Da se ne zaboravi, Božidar Karađorđević je jedini iz dinastije Karađorđević koji je za vreme vladavine Obrenovića bio u Srbiji i posetio Topolu...,postoji njegov akvarel Topole kao i slike i akvareli u Narodnom muzeju.., uključujući i njegov portret ovde reprodukovan, koji u ovom tekstu nije potpisan da je vlasništvo Narodnog muzeja.
Ееро Од Бакионице
... поклоњене библиотеци Сетозара Марковића?!?!?! Кад је то Светозар изградио, или платио да се изгради, библиотеку?
ZORA
Hvala vam. Malo znamo o našoj istoriji. Zadruge su na sceni.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja