Najbolje je da supružnici bračnim ugovorom reše sva pitanja o podeli imovine u slučaju razvoda, ali najveći deo naših građana i dalje prepušta zakonu njenu podelu kada dođe do toga da žele da se raziđu. Zato prednacrt budućeg građanskog zakonika Srbije predviđa izmene koje će više odgovarati stvarnim okolnostima.

Sada se zajedničkom smatra ona imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku. Prihodi od posebne imovine muža i žene mogu da uđu u sastav njihove zajedničke imovine samo pod uslovom da su sticani radom supružnika.

– Kod nas nije redak slučaj da jedan od supružnika nije zaposlen, ali da ubira prihode od svoje posebne imovine, koji nekad mogu premašiti prihode zaposlenog supružnika. Zato se često mogu sresti nepravične situacije gde samo zaposleni supružnik omogućava izdržavanje porodične zajednice – kaže Bogdana Stjepanović, istraživač u Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

Naglašava da postojeće zakonsko rešenje vodi diskriminaciji zaposlenog supružnika i mogućim bračnim nesuglasicama.

– Da ne bi dolazilo do nepravičnih situacija, neophodno je izmeniti zakonsku definiciju zajedničke imovine tako da u nju ulaze i prihodi od posebne imovine, bez obzira na to da li potiču od rada ili ne – smatra Bogdana Stjepanović.

U članu 2411 prednacrta budućeg građanskog zakonika se navodi: „Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, kao i prihodi od posebne i zajedničke imovine, predstavlja njihovu zajedničku imovinu, bez obzira na to da li su nastali radom ili na drugi način. Supružnici mogu bračnim ugovorom drugačije urediti svoje imovinske odnose.”

– Na ovaj način bila bi ostvarena ravnopravnost supružnika i omogućena zdravija atmosfera u bračnim imovinskim odnosima – objašnjava naša sagovornica.

O ovoj temi bilo je reči i na savetovanju u Budvi. Pravnici su navodili primere brakova u kojima jedan supružnik radi po ceo dan i njegova mesečna zarada ulazi u zajedničku imovinu, dok drugi supružnik ne radi ništa, ali izdaje nekoliko stanova i poslovnih prostora, koji su bili njegova imovina i pre stupanja u brak, pa lagodno živi od zakupnine, ali taj novac ne ulazi u zajedničku imovinu stečenu u braku. Sa druge strane, žene koje ne rade i nemaju prihoda, imaju pravo na podelu zajedničke imovine, jer se smatra da su doprinele sticanju staranjem o kući i deci.

Zato je zanimljivo i pitanje da li imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja braka može predstavljati zajedničku imovinu. Budući GZ predviđa i tu mogućnost. Na primer, ako supruga napiše roman koji je postao „bestseler” i od toga zaradi znatnu sumu novca, smatra se da taj iznos ulazi u zajedničku imovinu, jer je roman nastao radom žene u zajednici života sa mužem. Dok se ona bavila pisanjem, suprug je zarađivao za život i obavljao sve dužnosti uzornog muža i oca.

Malo je komplikovanija situacija kada je reč o dobicima u igrama na sreću. Muž može otići u kladionicu i tipovati na fudbalske rezultate, a da žena to i ne zna. Isto tako, žena može da uplati loto bez znanja svog supruga. Ako dobije „sedmicu”, postavlja se pitanje da li se premija smatra posebnom ili zajedničkom imovinom supružnika.

„Imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu”, piše u članu 2412 budućeg GZ-a.

Ovakve situacije ne bi trebalo da budu sporne kada supružnici zaista žive zajednički život i ostvaruju svrhu braka, ali ako među njima ima tajni i posebnih interesa, onda su mogući sporovi. Današnji životni partneri sutra mogu biti ljuti neprijatelji zbog poremećenih međusobnih odnosa i prekida ekonomske zajednice.

Zato su naši pravnici odlučili da usvoje takozvani švajcarski model. Građanski zakonik Švajcarske detaljno propisuje stvari i prava koja ulaze u zajedničku imovinu, a među njima i prihod od posebne imovine supružnika.

– Ako jedan supružnik živi od prihoda svoje posebne imovine dok drugi radi za dobrobit cele porodice, onda se postavlja pitanje kakva je to zajednica i da li je to životno partnerstvo – kaže prof. dr Miodrag Orlić, predsednik Udruženja pravnika Srbije, koji je na čelu radne grupe za izradu građanskog zakonika.

S druge strane, pravnici podsećaju da je zajednička imovina tvorevina socijalizma u kome je privatna svojina smatrana jednim od „neprijatelja socijalističkog poretka”, pa zato prihod od posebne imovine nije mogao biti element sticanja zajedničke imovine supružnika. Dok je privatna svojina ukidana, rad je predstavljao „svetinju” i skoro da se nije moglo zamisliti da se može živeti bez rada. Osnovni zakon o braku iz 1946. godine ukinuo je miraz kao institut bračnog prava, kao i devojačku spremu.

Posebnom imovinom smatrala se sva ona imovina koju je bračni drug imao u vreme sklapanja braka, ali i ona koju je stekao tokom braka po nekom drugom osnovu, a ne od rada. Tom imovinom je bračni drug mogao slobodno da upravlja i raspolaže.

– Novine u budućem građanskom zakoniku odraz su životne stvarnosti. Vremena i društvene okolnosti su se znatno izmenile u odnosu na nastanak koncepta zajedničke imovine kao imovine koja je stečena radom supružnika, a koja je tvorevina socijalističke ideologije. Iako zarade i drugi oblici naknade za rad supružnika u velikom broju slučajeva i danas predstavljaju osnovu prihoda supružnika, činjenica je da veliki broj ljudi stiče prihode od plodova stvari ili prava iz svoje posebne imovine – navodi Bogdana Stjepanović.

Takvo rešenje je nepravedno i pogodno za razne zloupotrebe i sukobe u braku.