ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18

Serija koja je uznemirila duhove

„Černobilj” nije priča o toj jednoj nuklearnoj elektrani. To je priča o krhkosti ljudske vrste i njene budućnosti u svetu kojim upravljaju politički interesi, skrivene agende i nestanak svakog morala. Zato je Černobilj moguć i danas i zato je važna opomena
Autor: Snežana Čikarićutorak, 13.08.2019. u 20:00
(Фото: ЕПА/Roman Pilipey)

Tema kojom se bavila britansko-američka mini-serija „Černobilj” bila je podjednako interesantna i gledaocima i kritičarima. Na IMDB je ocenjena kao jedna od najboljih u istoriji televizije, ali je naišla i na osudu javnosti u Rusiji koja je ne smatra istorijski verodostojnom. Zbog čega je privukla toliku pažnju, zbog čega je njena tema relevantna i danas, za naš list govore stručnjaci sa Fakulteta dramskih umetnosti.

Za dr Vlatka Ilića, teoretičara umetnosti i medija, uspeh bi se mogao obrazložiti na više načina.

– Tematski gledano, „Černobilj” svoju privlačnost duguje ne samo pažljivo konstruisanom svetu fikcije, oko čije autentičnosti se vode polemike, već i činjenici da je reč o jednoj od velikih kolektivnih trauma iz novije istorije sveta. Nesreća u nuklearnoj elektrani u blizini grada Pripjata se i dalje smatra verovatno najvećom ekološkom katastrofom koju je uzrokovao čovek, i poput sablasti proganja sve velike narative modernog doba, pre svega one o sposobnosti ljudi da posredstvom tehnologije ovladaju živom i neživom prirodom. I kao što je to uvek slučaj s traumama, mi joj se neprekidno vraćamo, naročito danas usled opsednutosti tehnološkim dostignućima sa jedne i sve većim ekološkim problemima s druge strane – smatra Ilić, vanredni profesor na FDU.

Osim toga, navodi naš sagovornik, reč je i o izuzetno lukrativnom medijskom produktu.

– Za komercijalni uspeh serije „Černobilj” zaslužno je, možemo pretpostaviti, i već postojeće interesovanje za nuklearnu elektranu i tzv. mrtvu zonu koja je okružuje, a u okvirima toga što se naziva „mračnim turizmom”. Organizovane i nadgledane turističke posete Pripjatu i okolnim napuštenim selima često se tumače kao pokušaj ukrajinske države da povrati deo kapitala koji se neprekidno ulaže u saniranje posledica nuklearne nesreće iz 1986. godine, dok su sami prostori delimično aranžirani ne bi li bolje odgovorili na očekivanja posetilaca. Spektakularizacija ekološke katastrofe, koja je na delu, svoj vrhunac verovatno dostiže sa emitovanjem serije, koja posredno dovodi i do značajno povećanog broja poseta „mrtvoj zoni”. Njeni kreatori javno apeluju na uticajne korisnike Instagrama, nakon mnoštva objavljenih fotografija iz okoline Černobilja, da se sa više poštovanja odnose spram „mračnog” nasleđa ove katastrofe. Turizam, društvene mreže i industrija zabave združeno uvećavaju simbolički kapital ovog sada već medijskog fenomena, ne bi li se na njemu što više zaradilo – upozorava dr Ilić pojašnjavajući da je, takođe, seriju moguće tumačiti kao opomenu savremenom čoveku, iako je reč prvenstveno o uspešnom proizvodu medijske industrije, zbog čega se i snimanje ruskog „Černobilja” pre može razumeti kao rezultat tržišne trke nego ideološkog sukoba.

Selfi u blizini mesta gde se desila nuklearna katastrofa (Foto EPA/Sergey Dolzhenko)

Katastrofa u nuklearnoj elektrani Ognjena Obradovića, pesnika i dramskog autora, vraća u prošlost jer se seća kako je baš u vreme pucanja reaktora broj 4 u Pripjatu majka njegove kume bila na Durmitoru.

– Lekari su je upozorili da visoka nadmorska visina značajno povećava strah od kontaminacije, ali ona, na sreću, nije podlegla strahu koji se te 1986. godine širio severnom hemisferom. Za ovu priču sam saznao tek nedavno, jer smo ona i ja prvi put o Černobilju razgovarali 2019. godine, nakon što ga je serija HBO ponovo učinila popularnim.

Prema njegovim rečima, serija je, zaista, izvedena vešto.

– Priča o katastrofi i njenim uzrocima raspliće se jasno i pitko u pažljivo rekonstruisanom ambijentu koji doprinosi utisku o autentičnosti zbivanja. Ljudske sudbine su tu da upotpune mozaik, ali ne guše osnovnu priču viškom detalja i (ovde) nepotrebnim zaplitanjem odnosa. S druge strane, ne gubeći najširi plan zbivanja, serija HBO uspeva da černobiljsku katastrofu odrazi u životima ljudi, izoštravajući tako svoju kritičku perspektivu (Legasov) i dajući joj dirljivu ljudsku notu (Ljudmila i njen muž, rudari...). Mislim da je nađena mera – dramaturški, rediteljski, glumački – smatra Obradović i dodaje:

– Kada su u pitanju zamerke seriji, najčešće se spominju ideološka pristrasnost u slikanju sovjetskog društva i nipodaštavajući prikaz običnih ljudi. Što se mene tiče, serija je ubedljivo prikazala zatvorenost jednog sistema, koji će učiniti sve da sebe očuva, jer će ljudi koji se o njega koriste učiniti baš sve da sačuvaju sebe i svoje pozicije. Ali zar nije svaki sistem takav?

Raduje me što je jedna dobra serija povod da se razgovara o Černobilju. Međutim, ono što je većinu nas privuklo nije važnost teme već – zabava. Čini mi se da je bez tog fila, u koji nam industrija zabave uvija svoje proizvode, sve teže pridobiti našu pažnju. Ima nečeg ciničnog u tome što kapitalizam od svega uspeva da napravi razglednicu, pa i od sovjetske nuklearne katastrofe.

Podsećajući kako se na kraju prve epizode, nakon eksplozije, ljudi okupljaju na mostu da gledaju svetlost koja izlazi iz reaktora i koja je za njih samo lep prizor, jer nisu svesni opasnosti od kontaminacije, Obradović prepričava kako likovi na ekranu stoje bezbrižno, dok gledaoci u slou moušnu prate kako radioaktivne čestice padaju na njih.

– Nekad mislim da smo mi kao ti ljudi na mostu, ali istovremeno i likovi i gledaoci – znamo da nas zagađuje ono što veje po nama, ali o tome ćemo misliti sutra. Danas gledamo vatromet – smatra Ognjen Obradović, asistent na katedri za teoriju i istoriju FDU.

Ana Martinoli, teoretičarka medija i vanredna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti, nuklearne katastrofe u Černobilju se seća, kao i većina njenih vršnjaka koja je tada imala desetak godina, po zabrani da trče po travi, jedu jagode i zelenu salatu.

– To su, otprilike, bile sve posledice sa kojima smo se, u tadašnjoj Jugoslaviji, suočili nakon jedne od najvećih humanih katastrofa u 20. veku. Ili, bar, zvanično objavljeni mogući efekti. Više od 30 godina kasnije, započela sam gledanje serije o ovom događaju, najviše zaintrigirana željom da saznam šta će biti poruka kreatora serije – zašto je priča o Černobilju relevantna i danas, čime bi trebalo da privuče savremene gledaoce, šta bi mogla da im ponudi – priča dr Martinoli.

Scena iz serije „Černobilj” (Foto HBO)

Prema njenim rečima, ova serija, vizuelno i produkciono besprekorna, do detalja je oživela nekadašnji Sovjetski Savez, svakodnevicu običnih građana, njihove stanove, stil oblačenja, način govora, komuniciranja i, više od svega, neprikosnovenost, okrutnost i sveprisutnost partije.

– Sam tok radnje, mikrozapleti na nivou pojedinačnih likova, nisu bili iznenađujući, štaviše, nedostajala im je povremeno autentičnost (stravičnost), plastičnost, ogoljenost sećanja i bezizlaznost osećanja stvarnih žrtava tragedije koje je Svetlana Aleksijevič prikupila i opisala u svojoj knjizi „Černobiljska molitva – hronika budućnosti”. Sve do poslednje epizode nižu se scene koje ostavljaju bez daha, ili bez nade, svojom sumornošću, tragičnošću, klaustrofobičnošću, da bi se kulminacija desila upravo u poslednjim replikama finala – kaže dr Martinoli, smatrajući da završne reči Valerija Legasova, nuklearnog fizičara koji je praktično upravljao istragom černobiljske katastrofe, sadrže duboku, relevantnu i sa aktuelnim trenutkom rezonantnu poruku serije.

– Poruku svima nama koji živimo danas na planeti Zemlji, ophrvanoj ekološkom kataklizmom u najavi, kompleksnim političkim odnosima, jačanjem populizma i autokratije, talasima migracija, ratovima... i više od svega, ophrvani lažima, obmanama i manipulacijama od kojih su izgrađeni naši politički i društveni svetovi. Legasov zatvara HBO priču o Černobilju rečenicama: „Laži postaju ono što nas definiše. Kada nas istina vređa, mi lažemo i lažemo, zaboravljajući da istina postoji. Ali, ona je uvek tu... Šta je cena laži? ... Prava opasnost je u tome da, ako čujemo previše laži, onda više nećemo moći da prepoznamo istinu. Šta onda?” U ovim rečenicama nalazi se ključna poruka serije „Černobilj” – razotkrivanje koliko smo svi mi danas, obični građani planete Zemlje, prepušteni na milost i nemilost, (ne)zvaničnim politikama i državnim tajnama, neznanju i sitnim ambicijama pojedinaca, koliko smo ranjivi i koliko za to ne mare oni koji naše okruženje oblikuju. I koliko će spasenje ili preokret zavisiti od nesebičnih pojedinaca spremnih da žrtvuju sopstveni život sada, da bi kupili bezbedan trenutak ostatku populacije. Zato Černobilj nije priča o toj jednoj nuklearnoj elektrani. To je priča o krhkosti ljudske vrste i njene budućnosti u svetu kojim upravljaju politički interesi, skrivene agende i nestanak svakog morala. Zato je Černobilj moguć i danas i zato je važna opomena – ocenjuje dr Ana Martinoli.


Komentari8
b1eeb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ABH
U nedostatku Lazanskog filmski radnici moraju da brane bracu Ruse od svojih imperijalnih kolega. Hocu reci Lazanski je sluzio je vojsku kao ABH-aovac i veliki je postovaoc lika i dela SSSR-a i ako je za nesto kvalifikovan to je Cernobil.
Černobilj
Mnogo mi se dopada kako su iskomentarisali seriju!
Дејан
Можда и најбољи коментар на серију који сам прочитао до сада. Једино са чиме се не бих сложио је оцена да Руси снимају своју верзију "Чернобиља" из чисто капиталистичких и комерцијалних разлога. Узимајући у обзир све већу популаризацију СССР-а у Русији (вероватно да би народ тамо "прогутао" галопирајућу репресију), једна таква мрља попут Чернобиља не сме да постоји, већ СССР мора да буде једна идеална безгрешна држава, у којој су грешке немогуће. Тужно је само једно- ништа нису научили.
Fukusima
A kada ce serija o Fukusimi?
Fukusima
A kada ce serija o Fukusimi?
Божидар
Ево само што нису тј чим заврше домаћу серију о нуклеарној катастрофи - Island Three Miles. Због аутентичности могу да га снимају у Ханфорду. Не треба им осветљење јер сви могу да сијају у мраку!
Preporučujem 10

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja