sreda, 21.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:55

Fantomska firma iz Haga ukočila stečaj „Zorke”

Pre tačno jedne decenije prodata je imovina šabačke fabrike „Zorka – mineralna đubriva”, ali stečajni postupak još nije okončan zbog holandske investicije o kojoj nema traga
Autor: Miroljub Mijuškovićutorak, 13.08.2019. u 22:55
Имовину фабрике „Зорка – минерална ђубрива” купила је „Викторија група” , па преузео „Еликсир” (Фото М. Ми­ју­шко­вић)

Šabac – Bivši radnici preduzeća „Zorka – mineralna đubriva” u stečaju još tumaraju od nemila do nedraga u potrazi za svojim neizmirenim zaradama, iako se od prodaje ove, nekada najveće fabrike u šabačkom hemijskom sistemu ovih dana navršilo punih deset godina. Nisu im pomogle ni izvršne sudske presude, ni presuda suda u Strazburu da im je povređeno pravo na raspolaganje imovinom, ni činjenica da su njihova potraživanja priznata u stečajnom postupku...

Poslednja prepreka da se iz prikupljene stečajne mase od 306 miliona dinara koliko-toliko namire poverioci, bila je tužba holandske firme „Krouberi B. V.” iz Den Haga, koja je od preduzeća „Zorka – mineralna đubriva” u stečaju potraživala 6,3 miliona dolara glavnog duga i preko dva miliona dolara kamate na ime navodnog investicionog ulaganja tokom 2003. godine.

Međutim, niko od bivših radnika s kojima smo razgovarali ne seća se ove firme s bobičastom voćnom vrstom u svom nazivu, niti su u poslovnim knjigama „Zorka – mineralnih đubriva” evidentirane obaveze po navedenom osnovu, kako je to službeno utvrdila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

„Šabački čelnici, kojima smo se obraćali za pomoć, dugo su nas ubeđivali da su pare od prodaje fabrike potrošene i da nemamo čemu da se nadamo. Ipak od stečajnog poverenika Predraga Manojlovića, a potom i od predsednice Privrednog suda u Valjevu Jasmine Igić Matić, dobili smo obaveštenje da ta sredstva postoje i da su oročena kod Poštanske štedionice”, kaže za naš list Radoslav Jakovljević, predsednik Odbora za naplatu radničkih potraživanja.

Fabrika „Zorka – mineralna đubriva” prodata je u avgustu 2009. godine „Viktorija grupi” za 3,4 miliona evra (upola od procenjene vrednosti) prema tada novom modelu privatizacije. Kupac je, naime, preuzeo imovinu firme bez obaveze da izmiri dugovanja radnicima i drugim poveriocima. Kao pravno lice, preduzeće je formalno nastavilo da živi do 2015. godine, kada je uveden stečaj.

„Pre prodaje, oko 875 radnika potraživalo je s kamatama preko 580 miliona dinara za 13 uskraćenih zarada, a većina je imala i pravosnažna i izvršna sudska rešenja. Nismo uspeli da se naplatimo, pošto se tada celokupna ’Zorka’ nalazila u procesu restruktuiranja. Nedugo posle prodaje naše fabrike, krovno preduzeće u sistemu ’Zorka holding’, u dogovoru s gradskim rukovodstvom, dalo nam je nepristojnu ponudu: da za svega 10 odsto otkupi naša potraživanja. Bilo je – uzmi ili ostavi”, navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, 170 zaposlenih nije pristalo da budzašto proda zarade, već su odlučili da čekaju novac iz stečajne mase. Kada je stečaj i zvanično otvoren, potraživanja je prijavilo oko 500 bivših radnika, ali je stečajni upravnik priznao da pravo za naplatu imaju svega 64 zaposlena.

„Odbijeni su svi oni koji su uzeli 10 odsto, a stotinak onih koji su imali pravo nisu bili obavešteni o otvaranju stečaju, pa se nisu ni prijavili. Međutim, potraživanja iz stečajne mase je prijavio i ’Zorka holding’, koji je tražio za svakog isplaćenog radnika pun iznos, iako je dao tek deseti deo. Pravnici vele da je takvo trgovanje poslodavca nezakonito i neustavno, ali i ako nije, apsolutno je nemoralno”, ističe Jakovljević.

Iz stečajne mase od 306 miliona dinara u koju je ušla i prodaja preostalih nekretnina „Zorka – mineralnih đubriva” 2017. godine za 9,6 miliona dinara „Eliksir grupi”, koja je u međuvremenu preuzela fabriku od „Viktorija grupe”, bivši radnici potražuju 48 miliona dinara.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika odbila je zahtev firme iz Haga, koja se pozvala na ugovore sa šabačkom fabrikom o zakupu, upravljanju i investicionom ulaganju od 18. jula, 14. oktobra i 4. novembra 2003. godine, ali i protokol od 27. maja 2009. godine, kojim je potvrđeno njihovo potraživanje. Zanimljivo je da je „protokol” o priznavanju dugova „Zorka – mineralnih đubriva” potpisan svega dva i po meseca pre nego što se kao kupac njene imovine pojavila „Viktorija grupa”.

„Za utvrđivanje vrednosti osporenog potraživanja od 906.853.441 dinar, poverilac ‘Krouberi B. V.’ je pokrenuo sudski spor protiv stečajnog dužnika. Budući da se radi o potraživanju sa velikim procentualnim učešćem u ukupnim potraživanjima, deoba stečajne mase će se vršiti po okončanju ovog spora”, navedeno je, između ostalog, u rešenju od 8. aprila ove godine, koje su bivši radnici dobili od Jasmine Igić Matić, predsednice Privrednog suda u Valjevu, a kojim je kao neosnovan odbijen njihov prigovor za ubrzanje stečajnog postupka.

Istim dokumentom radnici se obaveštavaju da je rešenjem Privrednog suda u Valjevu postupak u ovom sporu prekinut radi prestanka postojanja holandske firme i da će biti nastavljen kada ga preuzmu njeni pravni sledbenici ili kada ih sud na predlog stečajnog dužnika pozove da to učine.

Naše traganje u registrima Kraljevine Holandije pokazalo je da je ova firma iz Haga, koja je osnovana 25. decembra 2001. godine, još 1. aprila 2016. godine ostala bez direktora, da je Privredna komora obaveštena o njenom raspuštanju 21. februara ove godine, a da je 23. aprila likvidirana i ugašena kao pravno lice.

Iz javno dostupnih podataka o toku spora sa šabačkom fabrikom u stečaju, koji je počeo 16. juna 2016. godine, može se videti da je do prekida postupka 4. februara ove godine održano šest ročišta, a da su odložena tri, da je podneto više od deset podnesaka, kao i da je holandska firma u međuvremenu ostala bez advokata, pa je sud morao da imenuje privremenog zastupnika. Pre nego što je prekinut, oko spora su morali da budu angažovani i Sektor za međunarodnu pravnu pomoć Ministarstva pravde Srbije i nadležni organ Kraljevine Holandije.


Komentari7
f725c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nebojsa Pavic
Evropljanima nije u interesu da ti funkcionises dobro, nego da te unisti i rasturi kao sto su i uradili i to ne samo u Srbiji nego u celoj bivsoj sfrj. Npr. u Hrvatskoj ( istocni deo) nije otvorena ni jedna nova fabrika iako su u EU a stare su prosle kao Zorka. Evropi je u cilju da od nas napravi jeftinu radnu snagu koja ce hrliti u tu istu Evropu i raditi one poslove koji oni nece.
poverilac Mataruske i Bogutovacke Banja
Slicno pitanje za pravnike:zbog pisanog prigovora na uvodjenje stecaja stec.upravnik za prioritetna potraz.racuna datum ponovnog uvodjenja a stecajni sudija kaze da pravne posledice nastupile prvim uvodjenjem stecaja. St. uprav. na objektima postavio resenja sa datumom prvog uvodjenju stecaja (suprotno od svog izjasnjenja) i kvart, izvestaje radio bez prekida od pvog uvodjenja (privrem.stec. uprav.) I prigovor kao podnelo preduzece ,a svi radnici i rukovodioci uzeli socijni program pre stecaja
Milan
Radnici treba da budu sretni,jer jos uvek nisu izvradjeni radni logori.
Jelisaveta
Fantomska firma iz Haga ciji je vlasnik, sigurno sa ovih prostora.Pare orocene , isto kao sa Genexovim parama koje su bile orocene u Kom ercijalnoj banci nakon Miskoviceve kupovine hotela Intercontinental itd.Zaista toliko providno da se coveku zgadi!
Petar
Kakav model privatizacije, da padneš u nesvest.Da li je ovo, a biće da jeste , najgori model privatizacije, koji smo samo mi usvojili i niko drugi? I dalje guslamo sa istim, pa zašto , pa dokle i da li je on nepromjenjiv ? Ovo je zaista teško isčitati do kraja, a ovakvih primjera je mali milion.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja