Evropska komisija u poslednjem izveštaju o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji navela je da je „nužno da Srbija znatno ubrza ritam reformi u oblasti vladavine zakona” i svi su se složili, vlast i opozicija, da nam ovde teško ide i da mora bolje. Međutim, u praksi, i jedni i drugi su za srpski model vladavine prava, što znači da se zakon primenjuje po potrebi, kad kome i kako odgovara. Primera je mnogo, a samo u poslednjih par dana predstavnici Saveza za Srbiju i predsednik države Aleksandar Vučić jasno su nam prikazali kako ovaj model funkcioniše.

Minulog petka na drugom sastanku vlasti i opozicije u organizaciji Fonda za otvoreno društvo, lideri SzS-a su izneli zahtev za momentalnu smenu članova Republičke izborne komisije, Regulatornog tela za elektronske medije, direktora i članova Agencije za borbu protiv korupcije. Nebojša Zelenović je odlučno rekao da, bez ispunjavanja ovih uslova, oni na izbore izlaziti neće. Zna i ko treba da dođe na njihova mesta – „visokostručni ljudi, dokazani u zalaganju za slobodu izražavanja i vladavinu prava”. Mada nije otkrio, sigurno zna i ko su ljudi koji ispunjavaju ove uslove, i ko je taj ko će to da utvrdi. Zakonima, koji vrlo precizno regulišu izbor ovih tela i njihovo funkcionisanje, ovde nema mesta. Zakon će se primenjivati kad, jednoga dana, zavlada demokratija, što znači kad se promeni vlast.

Samo dva dana kasnije predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti da predstavi investicioni plan i program od deset milijardi evra, ali je priča o projektima ostala u potpunoj senci incidenta, koji se prethodnog dana desio ispred  Predsedništva Srbije, kada su učesnici protesta „Jedan od pet miliona” nasilno, preskačući ogradu, pokušali da uđu u zgradu i da ispostave svoje zahteve predsedniku Vučiću. Predsednik nam je u broj rekao koliko je tih ljudi bilo i odmah „zamolio” službe zadužene za njegovu bezbednost da se ubuduće ne drže zakona, da uopšte ne reaguju i da nikoga ne sprečavaju da priđu zgradi i njemu, bilo gde, „može i s nožem, samo ne može pištolj i puška”.

Više puta je pozvao službe da se ne drže zakona povodom ovog pitanja, obećao da će biti smesta uklonjena ograda ispred zgrade, da se, kako je rekao, vidi demokratija, jer on „neće scene kakve smo videli u Parizu na protestima ’žutih prsluka’ ispred Jelisejske palate”, kada se policija obračunavala s demonstrantima vodenim topovima, suzavcem i palicama. Ograda je odmah sutradan uklonjena uz slavodobitnu izjavu Vučićeve savetnice za medije Suzane Vasiljević kako ovako nešto nema nigde u svetu. I stvarno nema. Svugde u uređenom svetu zna se kako se štiti institucija predsednika države, samo u Srbiji predsednik lično traži od službi da krše zakon.

Nismo primetili da su se oni kojima je vladavina prava svetinja nešto potresli što je predsednik javno tražio da službe zadužene za njegovu bezbednost krše zakon. Ne, SzS se bavi smenom RIK-a, REM-a i direktora i članova Saveta Agencije za borbu protiv korupcije, da bi, ukoliko im se izađe u susret, oni izašli na izbore.

Zakon o izboru narodnih poslanika je vrlo precizno regulisao izbor RIK-a i njegove nadležnosti. Izbor članova i zamenika članova RIK-a deo je konstitutivne sednice Narodne skupštine Srbije, posle svakih izbora. RIK ima predsednika i 16 članova koji se biraju na predlog poslaničkih grupa, a u vreme održavanja izbora svaki podnosilac izborne liste ima pravo na jednog predstavnika u proširenom sastavu. Sadašnji stalni sastav RIK-a izabran je posle parlamentarnih izbora 2016. godine u skladu sa zakonom i ne postoji nijedan zakoniti način da njegovi članovi budu smenjeni, niti ima zakonitog načina da se izaberu novi. Ali, kako je izgleda u Srbiji sve moguće, nije isključeno da se nađe neki drugi, bolji od zakonitog, način za izbor RIK-a, budući da je predsednik Vučić u pomenutom obrazloženju javnosti rekao: „Daćemo im sve što traže, jer ne mogu da pobede rad, sposobnost i marljivost lažima i izmišljenim pričama.”

RIK bi trebalo da radi u miru, bez pritisaka na članove na njihovom radnom mestu, ali u Srbiji je, sve zbog demokratije, moguće da stranački lideri „dežuraju” pred vratima sale u kojoj se zaseda, da sačekuju članove da im dobacuju... Ko je, silom prilika, morao da provede nekoliko noći u RIK-u kad su 2016. godine brojani glasovi, mogao je da vidi lidera DJB-a Sašu Radulovića kako mrtav hladan ulazi u salu gde RIK radi, mada se to ne sme, kako ga mole da izađe, dok se ne smiluje da posluša. Radio je RIK i dok je članovima sa galerije, gde su ga, zbog demokratije, pustili da uđe, lider Dveri Boško Obradović dovikivao: „Lopovi, lopovi”. Posle je Obradović vukao i šutnuo članicu RIK-a, što SNS do dana današnjeg pominje u Obradovićevoj „nasilničkoj agendi”, no nikako da se sete ko je dozvolio da stranački lideri budu tu gde im nije mesto i gde nikada pre nisu bili.

Predsednik Vučić se u navedenom obraćanju bavio i biračkim spiskovima rekavši kako će političkim protivnicima dopustiti da i tu „rade šta hoće, mogu da upisuju koga hoće, da brišu, da rade šta god hoće”. Pozvao je i OEBS da se bavi našim biračkim spiskom, „jer nemamo šta da krijemo”. I ovo nikad bilo nije, niti je trebalo da bude. Birački spisak je u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, svako može jednim klikom da proveri da li je upisan ili nije i niko, osim onih kojima je to posao, nema pravo da „piše šta hoće” u biračkom spisku.

Čuli smo od predsednika molbu svim državnim organima da ne sprečavaju one koji učestvuju u protestima „Jedan od pet miliona” , „neka ih je i dvesta-trista, koliko ih je bilo u subotu”, da idu gde hoće, rade šta hoće, mogu i prozor da razbiju na predsedništvu, samo ne mogu da upadaju u zgradu, neka ih neka blokiraju ceo Beograd... Kaže da hoće da pokaže trpeljivost i demokratiju, jer oni traže incident. U pravu je da se traži neki incident, milion puta smo to čuli od pojedinih lidera SzS-a, ali predsednik mora da ima u vidu da u ovoj zemlji žive ljudi, koji bi hteli da stignu kod doktora na čiji pregled čekaju mesecima, po dete u obdanište, kući s posla. Demokratija ima pravila koja moraju da se poštuju, a društvo u kome svako radi šta mu se prohte je anarhija.Antrfile

Kad REM lupi rukom o sto

SzS ima zahtev i za smenu REM-a, a i ideju kako da bude izabran nov, mada je zakonom propisana prilično komplikovana procedura za taj posao. Sadašnjim radom REM-a nisu zadovoljni ni opozicija, ni vlast, svako iz svojih razloga. I apsolutno su u pravu i jedni i drugi, baš kao što su bili i u vreme kad na vlasti nije bio SNS. Da se samo setimo predizborne kampanje iz 2012. godine kada je Demokratska stranka napravila spot sa izmontiranim govorima Tomislava Nikolića, protivkandidata njihovom lideru Borisu Tadiću. Iako je spot bio mimo svih pravila, tadašnji REM nije video ništa sporno u njemu. Kad je SNS napravio spot sa izmontiranim govorima Borisa Tadića, mnogo benigniji od DS-ovog, REM je reagovao brzopotezno i zabranio oba spota, zato „što se ne smeju montirati govori”.