nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:04
EKSKLUZIVNO ZA „POLITIKU”: KVENTIN TARANTINO, američki reditelj

Želeo sam da dam šansu Šeron Tejt

Ne tražim sebe na internetu. Čak i kada mi kažu da zbog mene gori „Tviter”, ja im odgovaram: „Pa šta?” Sve to me uopšte ne dodiruje
Autor: Dubravka Lakićsreda, 14.08.2019. u 22:55
(Фото ЕPA-EFE/Riccardo Antimiani)

Posle svetske premijere na 72. Kanskom festivalu i nedavnog ulaska u američke bioskope „Bilo jednom u Holivudu”, najnoviji film kultnog holivudskog reditelja Kventina Tarantina, u beogradskom Sinepleksu „Ušće”, večeras je imao i zvaničnu balkansku premijeru, a od četvrtka će se naći i u svim bioskopima Srbije.

Ovo je Tarantinov deveti osvetnički film u karijeri. Priča o izbledeloj televizijskoj zvezdi (Leonardo Dikaprio), koja se pojavljuje u vestern serijama, o prijateljstvu s dublerom kaskaderom (Bred Pit) i o Holivudu 1969. godine. O jednoj od najdramatičnijih godina u „fabrici snova”, pa i u celoj Americi, kada se naivnost i nevinost dece cveća preko noći pretvorila u krvavi satanistički pir Čarlsa Mensona i njegovih sledbenika, u seriju ubistava od kojih je najužasnije ubistvo trudne glumice Šeron Tejt (Margo Robi), mlade supruge Romana Polanskog.

U ekskluzivnom intervjuu za „Politiku”, koji je vođen u kanskom hotelu „Karlton”, pod posebnim uslovima (potpisivanje saglasnosti na sve uslove koje je postavila kompanija „Soni pikčers entertejment”) i zahvaljujući naporima Dragane Gage Tešić, čelnice beogradske kuće „Con film”, zvaničnog zastupnika „Soni pikčersa” za Balkan, Kventin Tarantino govori o motivima nastanka ovog i ovakvog filma, koji je u Americi već oborio rekorde na bioskopskim blagajnama...

Uz sve scene vestern akcija, filmskih tuča i horora, ovaj film odiše i nekom neobičnom nostalgijom?

Često me pitaju da li sam nostalgičan u odnosu na ovu holivudsku epohu, za holivudskom prošlošću. U filmu postoji nostalgija, ali ne moja lična jer nisam bio deo ere s kojom sam sada u ovom filmu imao posla. Da bih se osećao nostalgičnim za Holivudom toga doba morao sam biti deo toga. A nisam, jer sam te 1969. imao šest godina. Sećam se tadašnjeg Los Anđelesa, pa sam ispričao svoju priču.

To su sećanja na televizijske serijale i filmove koje ste tada kao dete gledali? I na šta još?

Rad na ovom filmu je tražio da se probijam kroz svoje uspomene i kroz razmišljanja kako vidim stvari. Setio sam se plakata po zidovima, kako su izgledale autobuske stanice, šta se emitovalo na televiziji. Nisam imao starije sestre tako da nisam bio okružen mladim hipijima, ali jesam bebisiterkama koje su se upravo tako oblačile. Moja mama je radila, a one su me čuvale i sećam se da su pušile travu na kauču dok su gledale TV, ali nijednom nisam to rekao mami. Sećam se posebno jedne od tih devojaka, zvala se Karen, koja je imala zadatak da me pokupi posle škole i vodi kući. Jednom smo se vozili pored policijske patrole i ja sam razdragano mahao policajcima jer su oni u tom uzrastu za mene bili heroji koje treba poštovati, a Karen je povikala: „Je..te se, svinje!” Karen je bila od onih ekstremnih.

Da li ste u ovom filmu pokušali da pokažete i neku vrstu nevinosti Holivuda kakva danas ne postoji?

Toliko je nevino bilo da je ulaznica za film koštala samo 75 centi! Samo to je dobar dokaz koliko je bilo drugačije. Svako je mogao da priušti sebi da ide u bioskop i gleda film. U današnje vreme bioskopi su postali toliko skupi, poput dramskih pozorišta ili opere na Brodveju. Da biste danas pogledali film u bioskopu, morate da potrošite 35 dolara. Umetnost filma je 1969. bila dostupna svima, a danas je to postala privilegija.

A kada biste snimali film o današnjem Holivudu, čiji ste i vi deo, da li bi to bio ljubavni film?

Ne bih snimao film o današnjem Holivudu i istina je da ne gledam puno nove filmove. Naravno, i dalje nenormalno mnogo gledam filmove, ali većina njih su oni stari dobri filmovi. Ne želim da snimim savremeni film, još uvek imam puno vere u pravu kinematografiju, iako se pejzaž promenio. Kada su se „Marvelovi” stripovi pojavili, ja sam imao 27 godina i mislio sam da je to najbolja stvar na svetu. Sada imam 55 godina pa „Marvelovim” junacima ne bih odgovarao kao što sam to mogao nekada. Takva vrsta superheroja nije za mene.

Te 1969. Holivud je zauvek obeležilo užasno ubistvo, ali ste vi u filmu „spasili” Šeron Tejt?

Slučaj ubistva Šeron Tejt i dan-danas užasava i čitav taj događaj je gotovo nezamisliv. Kako je Čarls Menson uspeo da zavede toliko veliki broj mladića i devojaka? Jednostavno, to nema smisla. Što više naučite o ovom događaju i čitavoj priči, to ona postaje sve nejasnija. Mislim da upravo nemogućnost da sve to shvatimo izaziva sve veću radoznalost. Šeron Tejt je bila lepa, mlada glumica, uskoro je trebalo da postane i majka i ja sam u filmu želeo da joj dam šansu za budućnost, kao što sam to dao i svojim glavnim junacima.

Te glavne junake, glumačku zvezdu i njegovog dublera tumače Leonardo Dikaprio i Bred Pit, ali zašto je Dikaprio zvezda, a Pit dubler?

Samo zato što sam mislio da će Leonardo zaista biti dobar u ulozi zvezde. On je u pravom uzrastu za tu ulogu i ima nečeg veoma uzbudljivog u činjenici da je zvezda mog filma mlad momak koga već smatraju antikom.

Bred Pit i Leonardo Dikaprio u filmu „Bilo jednom u Holivudu” (Foto „Soni pikčers entertejment”)

Roman Polanski je živ, film se bavi i tragedijom njegovog života, da li ste od njega tražili dozvolu za to?

Ne. Nisam tražio dozvolu. Nisam hteo da otvaram tu Pandorinu kutiju. Nisam hteo da mi on odgovori negativno, pa ga nisam ni pitao.

Poznajete Polanskog?

Sreo sam ga nekoliko puta. Veliki sam obožavatelj njegovih filmova, a posebno „Rozmarine bebe”, ali ga nisam video već nekoliko godina.

Postoji široka rasprava o predstavljanju žena na filmu, i vama su zamerili kako ste predstavili Šeron Tejt, da li to utiče na vaš kreativan proces i snimanje filmova?

Uopšte se ne bavim tom problematikom u „Bilo jednom u Holivudu”. Naporno sam radio da ne dopustim da društvena kritika utiče na moj rad. Moj posao nije da se brinem o društvenoj kritici, moj posao je da je ignorišem. Mogu da dobijem pozitivne ili negativne reakcije, ali to je to. Usput budi rečeno, današnje vreme neće trajati zauvek, ali se nadam da moji filmovi hoće. Film „Bilo jednom u Holivudu” danas možete interpretirati na jedan način, a za 20 godina na sasvim drugačiji. Sve je stvar percepcije.

Da li je teško danas imati oreol kultnog reditelja s obzirom na brzinu reakcija društvenih mreža?

Ako se ne bavite tim stvarima i niste uključeni u čitanje mišljenja o filmovima ili o privatnom životu, onda vam te stvari ne znače ništa. Nisam nešto aktivan na društvenim mrežama, nisam na „Fejsbuku”, „Tviteru”, „Snepčetu” i nečem sličnom od tog smeća i ne znam šta se tamo događa. U osnovi, više volim doba pre mobilnih telefona. Ne tražim sebe na internetu. Čak i kada mi kažu da zbog mene gori „Tviter”, ja im odgovaram: „Pa šta?” Sve to me uopšte ne dodiruje.

U sutrašnjem broju „Politike” ekskluzivni intervju s Bredom Pitom i Leonardom Dikaprijom.


Komentari18
6014a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mladen
Ovo je jedan od najboljih njegovih filmova, pravo remek delo i poslastica za prave filmofile. Mnogi nisu shvatili radnju filma jer ima više nivoa i potrebno je imati viseslojno obrazovanje i istancan ukus za pravu kinematografiju
Zix
Mladene, pogodio si srz. Nazalost danas malo ljudi zna da ceni i da razume pravu umetnost. Mnogi opisuju film kao dosadan jer ne umeju da prepoznaju i uzivaju u sveobuhvatnom prikazu vremena i okolnosti koje su pratile Holivud tada.
Preporučujem 5
Бранислав Станојловић
Тешко би се нашао неко откаченији!
Mikan
Prosecna cena bioskopske karte u Americi je oko 8 dolara, tako da ne znam otkud mu 35?
Vidak Petrovic
Zavisi gde zivite. Plus, sastavni deo odlaska u bioskop danas su kokice koje su od 5-8 dolara, zavisno od velicine kesice ili kutije. Plus, gazirana pica poput Sprajta ili Koka Kole koja kostaju, zavisno od velicine, 4-6 dolara. Znaci, ako idete u bioskop u AMC Theater u Njujorku platicete oko 13 dolara za kartu plus sve ovo drugo sto je oko $25. Nije $35, to je malo mnogo, ali i ovako je skupo. Ako ide porodica od cetvoro, to je oko 80-100 dolara jer se ponekad kokice dele. Pozz
Preporučujem 4
гандра
"Тарантино је рођен у Ноксвилу, у Тенесију, као син медицинске сестре Кони Заступил и глумца и аматерског музичара из Квинса, у Њујорку, Тонија Тарантина пореклом из Италије"....... .........А ШТА ЈЕ?!!!...да није американац?!!!!
gandra
amerikanc je samo po drzavljanstvu / po nacionalnosti on je italijan
Preporučujem 4
bili
Sa obzirom da je Tenesi gdje je Tarantino rodjen jos uvijek u SAD, naravno da je on Amerikanac.
Preporučujem 9
Pavle Brajkovic
Dobro BRE, Politiko! Pa kako ovako? Intervju je odlican, ali pitanje vezano za radnju filma stvarno mora da bude uokvireno da moze da pokvari film. Stavite ga na kraj i napisete: upozorenje, ako niste gledali film sledece pitanje vam ga moze otkriti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja