petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:17
POGLEDI

Besmislica od 500 evra

​Da bi se domaća primanja zaista mogla upoređivati sa primanjima u drugim zemljama, morali bi se upoređivati i nivoi cena, troškovi života, inflaciona kretanja, kursne politike, a to je složen analitički postupak
Autor: Nebojša Katićponedeljak, 19.08.2019. u 18:00

Srbija je, po najavama vlasti, na korak od plate od 500 evra… i tako već četiri godine. Stvoren je utisak da će jednog dana, kada prosečna plata konačno dostigne nivo od 500 evra, to biti važna prekretnica i konačna potvrda da građani žive mnogo bolje. Obećana prosečna plata još nije dostignuta, pa kritike na temu „a zašto nije, i kada će” ne izostaju. Problem, međutim, nije u roku, problem je u pogrešnom cilju.

Prvo, prosečna plata od 500 evra – i kada jednom bude dostignuta – neće bitno promeniti kvalitet života najvećeg broja građana. Privlačnost cifre od 500 evra je samo i jedino u tome što je okrugla i što je vlast uspela da je nametne kao nekakvu veliku prekretnicu i važan cilj. Nažalost, sa takvom platom Srbija neće ući u višu ekonomsku ligu u odnosu na ovu u kojoj je sada. I sa takvom prosečnom platom, kada jednom bude dostignuta, Srbija ostaje na samom dnu Evrope. (Uzgred, i makedonski zvaničnici, koristeći isti propagandni trik, najavljuju da će i Severna Makedonija u 2020. ostvariti prosečnu platu od 500 evra.)

Drugo, prosečna plata o kojoj se polemiše ne govori o tome koliko prosečni radnik u Srbiji zaista prima. Što je društvena nejednakost veća (a ona je u Srbiji ogromna), što su rasponi u primanjima drastičniji, prosečna plata je sve dalje od prosečnog radnika. Drugim rečima, prosečni radnik ne prima prosečnu platu o kojoj vlast govori.

Kako bi se ovaj nedostatak otklonio i kako bi se bolje mogla analizirati pozicija prosečnog zaposlenog, statistika izračunava tzv. medijalnu zaradu. Medijalna zarada je ona koju stvarno prima prosečni radnik. Prosečni radnik je na sredini niza svih zaposlenih, pa polovina zaposlenih prima manje, a polovina više od njega.

Ilustrujmo to poslednjim dostupnim podacima – prosečni radnik u Srbiji je u maju primio 42.319 dinara (medijalna zarada), dok je prosečna zarada (o kojoj govori vlast) u istom mesecu bila 55.380 dinara. Kada se ove plate iskažu u evrima, medijalna majska plata je 359 evra, dok je prosečna plata za isti mesec 469 evra. Prosečna plata je za ogromnih 30 procenata veća od medijalne zarade. Ako vlast svoje uspehe želi da vezuje za visinu plate i da je iskazuje u evrima, daleko je korektnije da se govori o medijalnoj zaradi, a ona je jako, jako daleko od 500 evra.

Treći problem je vezan za samo iskazivanje prosečne plate u evrima. Može biti da politička elita negde prima evre pa zato sve i računa u evrima, ali građani primaju dinare i najveći broj njih te dinare ne troši na kupovinu evra. Oni kupuju robu i usluge koje se plaćaju dinarima – za njih je važno da li od plate mogu da žive i da li ta plata realno raste ili stagnira.

Opravdanje za korišćenje evra moglo bi biti da su plate iskazane u evrima uporedive sa platama u okruženju, ali ta vrsta upoređivanja je metodološki krajnje problematična. Da bi se domaća primanja zaista mogla upoređivati sa primanjima u drugim zemljama, morali bi se upoređivati i nivoi cena, troškovi života, inflaciona kretanja, kursne politike, itd, a to je složen analitički postupak. Otuda je upoređivanje prosečnih plata iskazanih u evrima samo neprecizna simplifikacija.

Priča o 500 evra govori i o tužno niskom nivou aspiracija srpskih političara. Srbija se danas po visini primanja takmiči samo sa Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, sa nekadašnjim nerazvijenim republikama koje su u Jugoslaviji decenijama primale pomoć iz saveznog budžeta. Srbija je tada bila razvijena republika. (Crna Gora, koja je takođe bila nerazvijena republika i primala je pomoć, odavno ima plate veće od srpskih, bar mereno evro aršinom.)

Visina primanja, kupovna moć građana i njihov kvalitet života su ozbiljne teme. Još ozbiljnije, a povezane teme su i siromaštvo, rast nejednakosti i dramatično socijalno raslojavanje. Pogubne socijalne posledice ovih fenomena jasno su vidljive u crnim hronikama domaćih novina. Nije dobro kada se o velikim ekonomskim i socijalnim problemima uglavnom ćuti i kada vlast sistematski izbegava raspravu o njima ubacujući u etar „teme-varalice”. Šteta je i što stručna javnost na to naseda, i što se vreme i energija nepotrebno troše u polemikama bez smisla, poput ove o 500 evra.

Poslovni konsultant

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari69
5bb62
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragoljub
Bice 500 al kad utrostruci platu Bajatovicu ,Tabakovic Vulinu,mozda ce biti visa prosecna.
Бранислав Станојловић
Бесмислица је рачунати у тој крипто-валути 4ог Рајха. Неће дуго! Драго ми је што је Маги разумно задржала нашу хиљадугодишњу валуту, па неће бити проблема кад се кроз 2 месеца ослободимо.
Lana A.
Besmisleno je ovo što pričate, pogotovo s tog, u najmanju ruku, čudnog gledišta da je euro (ili evro) valuta nekakvog, kako rekoste, "četvrtog rajha". Euro (ili evro) je ozbiljna evropska valuta koja se koristi, za sada, u 19 zemalja članica EU i još 6 država koje ga sporazumno koriste, a nisu članice EU). Euro (ili evro) ne da neće propasti, već će postati i zvanična valuta u svim drugim državama članicama Unije, a na kraju i u onim državama koje će jednog dana postati sastavni deo EU.
Preporučujem 0
Земља чуда
Пре неколико година,као млад теренски комерцијалиста одем да обрадим тржиште града Лапова, који тада има највећу просечну плату у Сeрбији. Резултат поразан. У Лапову у страној фабрици ради шачица радника и имају велику просечну плату, a 90% радника незапослено и град одумире. Али по статистици водећи град у Сербији по највећој просечној плати.
Vojin Marjanovic
Ljudi, Srbiji treba skromnost i opreznost jednog Jovana Ristica sa Berlinskog kongresa, kojom je Srbija sa svojom hrabroscu i istinoljubivosti tada dobila simpatije svih zemalja, a ne pljacka i jeftina manipulacija sadasnje i ranijih vlasti, koja je ocigledna svim ljudima u Srbiji i neprijateljima u svetu, kojima to odgovara. To mora da se pod HITNO obezbedi, jer nam od 2020 godine, zbog Novog zakona u Nemackoj, preti stampedo GENOCIDA i EMIGRACIJE
Predrag
Sve pohvale za ovaj kao i ostale članake.Nisam emknomista niti me ekonomija zanima, ali je sve tako jesnostavno i zanimljivo napisano da mi je uzivanje da citam.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja