petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:51
pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi

Ministarstvo: Uspeh je i to što smo na listi – potrebna je reforma

Univerzitet u Beogradu pao je na Šangajskoj listi i u ovogodišnjem rangiranju zauzeo poziciju između 401. i 500. mesta. -I dalje veliki uspeh biti među 500 najboljih univerziteta, kaže rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović
četvrtak, 15.08.2019. u 19:00
(Фото А. Васиљевић)

Jedan od ključnih razloga za lošiju poziciju Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi je podatak da naši univerziteti nemaju više ni jednog naučnika koji se nalazi na listi najcitiranijih naučnika na svetu, a taj kriterijum utiče sa 20 odsto na ukupan skor svakog univerziteta, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.

Ministarstvo navodi i da su, istovremeno prema kriterijumu koji vrednuje broj radova naših istraživača u časopisima sa SCI i SSCI liste, naši univerziteti kotirani odlično.

Po tom kriterijum, naime, Univerzitet u Beogradu se nalazi čak ispred nekih univerziteta koji su među 100 najboljih na svetu.

Univerzitet u Beogradu se, inače, na Šangajskoj listi za 2019. godinu nalazi između 401. i 500. mesta, što je znatno lošija pozicija u odnosu na prethodnu godinu (između 301. i 400. mesta).

Univerzitet u Novom Sadu je zadržao poziciju između 901. i 1000. mesta.

U saopštenju Ministarstva objašnjeno je da se, osim onih 20 odsto poena, koji sleduju univerzitetima čiji su naučnici među najcitiranijima u svetu, sledećih 30 odsto dobija se na osnovu toga da li univerzitet ima naučnike, bilo među zaposlenima, bilo među bivšim studentima, a koji su dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju.

Dodatnih 20 odsto poena nosi broj radova objavljenih u najprestižnijim časopisima „Nature” i „Science”, ali i po tom kriterijumu su naši univerziteti loše pozicionirani.

U saopštenju se navodi i da je konkurencija među univerzitetima širom sveta sve oštrija, ulaganja u nauku i visoko obrazovanje posebno u Aziji su sve veća, te se i sama činjenica da se naši univerziteti nalaze na listi najuspešnijih može smatrati određenim uspehom.

Napominje se da se od 2017. godine vode detaljne oblasne liste univerziteta u 54 oblasti i da je prema tom rangiranju, 2017. godine Univerzitet u Beogradu bio zastupljen u 18 oblasti, prošle (2018) u 27, a ove (2019) u 25.

Kada je u pitanju Univerzitet u Beogradu, najznačajnije pozicije u 2019. godini drže oblasti: nauka i tehnologija hrane (50), rudarsko i mineralno inženjerstvo (92), instrumentalna nauka i tehnologija (134), metalurško inženjerstvo (179), javno zdravlje (180), i stomatološke nauke (187. mesto u svetu). Pored ovih 6 oblasti, u još 19 drugih Univerzitet u Beogradu je u prvih 500 na svetu.

Ministarstvo napominje da je za našu državu važno i to da je Univerzitet u Novom Sadu u tri oblasti svrstan u prvih 500 na svetu: nauka i tehnologija hrane (163), veterinarske nauke (290) i hemijsko inženjerstvo (485).

Univerzitet u Kragujevcu je u dve oblasti svrstan u prvih 500 na svetu: klinička medicina (257) i matematika (489).

Ministarstvo napominje da je pozicija univerziteta na Šangajskoj listi rezultat višedecenijskog rada, te da ovakav rezultat ukazuje da je potrebna ozbiljna reforma sektora visokog obrazovanja i nauke i da u toj reformi pored države moraju da učestvuju i univerziteti.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, inače, kako se navodi, pristupilo sveobuhvatnoj reformi finansiranja nauke, osnovan je Fond za nauku, i već je raspisan prvi poziv.

Takođe, u saopštenju se podseća da je pre mesec dana usvojen novi Zakon o nauci i istraživanjima, a radi se na reformi finansiranja visokog obrazovanja, koja je evidentno neophodna.

„U poslednjih nekoliko godina je svake godine povećavan budžet za nauku, ali su svakako potrebna još veća ulaganja. Očekujemo da će svi ovi koraci u narednim godinama pozitivno uticati na poziciju naših univerziteta na Šangajskoj listi”, poručuju iz Ministarstva.

I dalje veliki uspeh biti među 500 najboljih univerziteta

Univerzitet u Beogradu jeste pao na ovogodišnjoj Šangajskoj listi, ali nikako ne možemo govoriti o neuspehu, jer smo i dalje među 500 najboljih univerziteta u svetu, izjavila je rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović.

„Smatram i dalje da je naša pozicija u top 500 izvanredan uspeh za jedan univerzitet koji dolazi iz zemlje koja ima ograničene mogućnosti da finansira nauku, istraživanja i uopšte visoko obrazovanje”, rekla je Popović za Tanjug.

Ona je dodala da su sa Univerizteta u Beogradu najavljivali da će doći do pada na Šangajskoj listi, zato što postoje mnogi faktori koji utiču na plasman jednog univerziteta.

„Mi smo najavili da ćemo zbog određenih parametara koje ove godine ne možemo da ispunimo skliznuti na Šangajskoj listi samo nismo znali koliko će to biti”, kaže Popović, prenosi Tanjug.

Kako je navela, sticajem okolnosti Univerzitet u Beogradu imao je u protekle dve godine doprinos koji sada ne postoji.

Zbog tih nekoliko poena, kako kaže, došlo je do velike promene.

„Jako je velika konkurencija i desetinke poena utiču na plasman”, pojasnila je ona.

Dodaje da je u Srbiji godinama unazad nauka u stagnaciji, ali da se nada da će novim zakonima - Zakonom o fondu za nauku i Zakonom o nauci i istraživanju, u sledećem periodu Univerzitet u Beogradu polako da se konsoliduje i stabilizuje poziciju na Šangajskoj listi.

„Jeste došlo do pada na listi, ali nikako ne možemo govoriti o neuspehu, jer biti u top 500 univerziteta u svetu je neverovatan uspeh. Mi smo u regionu još uvek najbolji”, navela je ona.

Univerzitet u Beogradu se na Šangajskoj listi za 2019. godinu nalazi između 401. i 500. mesta,

Na prošlogodišnjoj listi bio je rangiran između 301. i 400. mesta.

Veliki pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi

Univerzitet u Beogradu pao je na Šangajskoj listi i u ovogodišnjem rangiranju zauzeo poziciju između 401. i 500. mesta.

Prošle godine Beogradski univerzitet bio je pozicioniran između 301. i 400 mesta, a godinu dana ranije između 201. i 300. mesta.

Prvo i drugo mesto na listi zauzimaju američki univerziteti Harvard i Stenford, a treći je britanski Kembridž. Među prvih deset univerziteta osam je iz SAD, a dva iz Velike Britanije.

Šangajska lista, koju svake godine objavljuje univerzitet Ciao Tong iz Šangaja, jedna je od najuticajnijih lista koja rangira najbolje univerzitete u svetu.

To je neformalna lista, ali je stvar prestiža naći se na njoj, jer obuhvata samo dva odsto svetskih univerziteta.

Kriterijumi po kojima se obavlja rangiranje su broj dobitnika Nobelovih nagrada, broj naučnih radova objavljenih u časopisima Sajens (Science) i Priroda (Nature), kao i citiranost istraživača.

Univerzitet u Beogradu se prvi put na Šangajskoj listi našao 2012. godine, kada je takođe bio rangiran između 401. i 500. mesta.


Komentari31
56c46
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevan Markovic.Pais
Тек сам сад видео друге коментаре. Не, пријатељи, у заблуди сте. Листе су доста нетачне, али грубо гледано одсликавају реалност. Ситуација није тако лоша данас, а сигурно није била тако добра као што је раније изгледало. То је све комплексно. Треба престати са пропагандом, са штимовањем профила универзитета, бавити се образовањем и науком и јавним радом (то су задаци универзитета), а резултат неће изостати. Новца никад неће бити довољно, треба престати са интригама и глупостима и незнањем.
natalija
Komentaru u medijima na ovu vest pokazuju duboko nerazumevanje situacije! Svi su mogli danima da osete FEKALNI SMRAD U Beogradu. Zemlja gde se fekalije 2 milionskog grada izlivaju u Savu i Dunav ili gde od 1974 postoji divlja (držvana) deponija u Vinči...vidite ti stručnjaci (profesori, naučnici) nisu sportisti, zabava, ima se može se, "ukrasi na torti"! Ama narode stručnjaci su neophodni državi da bi se moglo živeti i preživeti. U takvom haosu mali je korak do kolere, kuge.... šta kad odeš u bolnicu na operaciju ko će da te operiše? Hirurg, ili kasapin, ili dr sa kupljenom diplomom? Da bi postojao hirurg (bilo koji doktor nauka) potrebni su neki PRED USLOVI. Nije moguće u ovakvoj non stop haotičnoj državi (gde se stalno non stop svi zakoni i društveni tokovi menjaju) gde je SVE POLITIKA, gde struke nemaju autonomiju, gde znaje nema autonomiju, postojanje nauke a to znači ni postojanje bilo kavih civilizovanih standarda. Cena? Kuga, lepra...kanceri svih vrsta....
Радојко
Квалитет образовања је у паду, догађа се да су бољи самоуки који формалну диплому купују на мегатрендизованим школама (приватним и државним). Власт и медији преувеличавају сваки успех до размера открића камена мудрости, па се неупућенима чини да смо генијалан народ са идеалним школама. Улагање у науку по глави истраживача је барем 50 пута мање него у цивилизованом свету, Министарство никад горе. Државни универзитети годишње произведу барем 2000 доктора наука, али мало ко од њих жели да остане.
Brando
Истина, потврђујем Ваше речи. У време када сам ја био средњошколац, о Математичкој гимназији смо знали тек толико да тамо иду људи који условно ,,разбијају'' математику. Нико их није ковао у звезде, нити правио ларму око њих. Са пропашћу регуларног школства, та школа свакодневно доживљава медијско ескпонирање. Ваљда властодршци ове земље, уз свесрдну помоћ новинара, стварају лажну слику о грандиозном српском школству.
Preporučujem 16
Lazar
Lista pre svega rangira u iverzitete prema naucno istrazivackim kvalitetima koni dolaze kao rezultat postdiplomskih studija kao i istrazivackih projekata post doktrorskih projekata. Prvo neka se popravi kvalitete diplomskih studija pa cemo kasnije resavati postdiplomske i postdoktorske projekte. Sva sreca sto ne znamo gde smo na listi kvaliteta diplomskih studija... Pozdrav od dipl. Inz. Mas.
Milan
Na Pravnom fakultetu imaju plate 7000 evra.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja