petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:46

Od škole za sada samo dozvola i planovi

Ima para, ali ne i titulara za gradnju Srpske kuće u Albaniji i Severnoj Makedoniji koji bi našem življu pomogli da čuvaju nacionalni jezik i kulturu
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićčetvrtak, 15.08.2019. u 20:30
Екрем Дулевић (Фото: З. Анастасијевић)

Dozvola postoji, ali nema temelja za srpsku školu. Prošle su tri godine otkako je „Politika” objavila vest da je jedan od poslednjih Srba koji čuva naš jezik i prenosi ga najmlađim pripadnicima nacionalne manjine u Albaniji Ekrem Dulević uspeo da se izbori za građevinsku dozvolu pomoću koje će podići srpsku školu u okolini grada Fiera, u Ref Libošu, gde živi. Dokument je, kako kaže, dobio uz podršku čelnika albanske vlade, ali od tada do danas nije postavljen čak ni kamen temeljac za školu koja bi se prostirala na tri sprata i 450 kvadrata, a funkcionisala u okviru neke vrste srpskog kulturno-privrednog centra.

Nije pomoglo ni to što su, kako je „Politika” prenela septembra 2016, srpsko udruženje „Jedinstvo”, kojim Dulević predsedava, i ambasada naše zemlje u Tirani od tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića dobili obećanje da će država finansirati izgradnju prve škole u Albaniji za Srbe muhamedance. Mukotrpnu borbu našeg življa da u Albaniji očuvaju nacionalni jezik i kulturu, pa time i opstanak, dodatno pogoršava i činjenica da od februara više ne funkcionišu ni kursevi srpskog koje je još od 2010. u svojoj kući najmlađim naraštajima, sa nekolicinom obrazovanijih žitelja, Dulević lično držao.

Kaže da s vremena na vreme dobije obećanja da će škola biti izgrađena, ali da ona preko noći padaju u vodu, pa se ponekad oseća kao da planira da gradi Skadar na Bojani.

– Poslednje obećanje da će gradnja početi dobio sam pre oko dva meseca od Veljka Odalovića, generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova. Nisam mogao više finansijski da istrajem i držim kurseve srpskog u svojoj trpezariji. Znanje sam uspeo da prenesem na oko 1.000 naših potomaka. Samo u Fieru živi oko 5.000 Srba, čija deca u albanskim državnim školama uče albanski i engleski. Godinu dana su dva puta nedeljno u državnoj školi učili i srpski jezik, ali toga više nema. Gašenjem mojih kurseva ukinuta je šansa mladim Srbima u Albaniji da nauče bar osnove maternjeg jezika – ističe Dulević koji, inače, ustupa deo imanja za gradnju škole.

On pojašnjava da je građevinska dozvola formalno izdata za gradnju srpskog kulturnog centra, ali da projekat koji godinama postoji u stvari podrazumeva izgradnju osnovne škole.

– I u ambasadi u Tirani i u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije rečeno mi je da je naša država opredelila novac za gradnju srpske škole u Fieru, ali da čekaju još neka rešenja iz Beograda. Na tome sve stoji, pitam se koliko još godina da čekamo ta rešenja – ističe Dulević i dodaje da bi ovim srpskoj manjini bar donekle bila data prava koja odavno imaju Grci, Makedonci i Bošnjaci u Albaniji koji se obrazuju na maternjem jeziku u grčkoj srednjoj školi u Đirokastri, makedonskoj srednjoj školi u Pustecu, kao i odeljenjima u albanskim državnim školama u kojima se 20 odsto nastave odvija na makedonskom jeziku. Bošnjaci takođe imaju osnovnu školu na maternjem jeziku u Draču.

Novac za gradnju Srpske kuće na zemljištu koje Dulević ustupa izdvojen je pre čak sedam godina, potvrdila je za „Politiku” ambasador dr Ljiljana Nikšić, načelnik Odeljenja za migracionu politiku, dijasporu i socijalne sporazume Ministarstva spoljnih poslova. Kaže da je Vlada Srbije 2012. godine dodelila 97.000 evra „bespovratnih novčanih sredstava” za izgradnju prvog kulturno-privrednog centra u Albaniji – sedišta Udruženja „Jedinstvo” u Fieru.

Posle četiri godine upornog rada srpske diplomatije i urgencija kod najviših funkcionera albanske vlade, uključujući i predsednika parlamenta, pribavljena je i građevinska dozvola. Na pitanje zašto onda tri godine niko ne postavlja kamen temeljac za centar u Fieru ambasador Nikšić odgovara da je kod najvećeg broja sličnih inicijativa za podizanje srpskih kuća udruženja Srba u regionu problem kako osigurati da se po izgradnji objekta u koji matica uloži višemilionska sredstva obezbedi kontinuitet delatnosti.

– Deo tog problema je i kako da se spreči moguća prenamena ili „privatizacija” objekta i zemljišta ili njihovo otuđivanje i na taj način obesmisli i obezvredi investicija države Srbije u Srbe u regionu. U tom smislu, od 2012. u Fieru u Albaniji, kao i u Kučevištu, u Severnoj Makedoniji postoji otvoreno pitanje rešavanja titulara, odnosno vlasništva nad objektima. I u jednom i u drugom slučaju vlasnik zemljišta su nevladine organizacije Srba u regionu, i to u Fieru „Jedinstvo”, a u Kučevištu udruženje „Vuk Karadžić” – ističe Ljiljana Nikšić, otkrivajući da u Kučevištu objekat „miruje” još od 2014, iako je skoro završen, u očekivanju da se konačno definiše njegov pravni status.

Pored opcije da titulari Srpske kuće u Fieru ili u Kučevištu budu tamošnja udruženja našeg naroda, postoji i mogućnost da tu „ulogu” preuzme Vlada Srbije. Drugu mogućnost predložila je i čak ambasada Srbije u Tirani, a advokat je sačinio ugovor. Ljiljana Nikšić otkriva da realizaciju, međutim, sprečava činjenica da „još nije pribavljeno pozitivno mišljenje albanskog zakonodavstva koje je naša ambasada zatražila preko ministarstva inostranih poslova Albanije, i to diplomatskom notom”.

– Imajući u vidu tendenciju nekih od zemalja u regionu da otežaju ili čak onemoguće podizanje objekata ovakve namene, od zemlje do zemlje je različit pristup i ograničen manevarski prostor za delovanje po uobičajenom modelu da se država Srbija upiše kao titular, odnosno vlasnik nad objektom i zemljištem srpskih centara u regionu. Otuda procesi upisa u registar nepokretnosti traju godinama – ukazuje Nikšićeva na srž problema koji, uprkos dobroj volji države da finansira gradnju, koči postojanje srpskog centra i škole ne samo u Albaniji, već i u Severnoj Makedoniji.


Komentari1
bed5b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Александар
Свака част, Екреме Дулевићу. И огромна грдња српским властима. Ако држава Србија није у стању да финансира изградњу ЈЕДНЕ српске школе у суседству, значајном за историју српског народа на Балкану, онда министар просвете моментално треба да поднесе оставку. Ионако се није ничим прославио. А о Кучевишту (и Табановцима, Нагоричану, Матејчу и другим српским местима Северне Македоније) да и не говоримо.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja