ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18

Tri kragujevačka Skadra

Najstariji je put ka Batočini, koji nije završen ni posle 15 godina gradnje, najvažniji je naučni institut s bankom matičnih ćelija na kome su radovi stali pre godinu i po, a najviše polemika izazvala je kuća Đure Jakšića
Autor: Brane Kartalovićčetvrtak, 15.08.2019. u 22:55
Пут ка Баточини и Коридору 10, дугачак једва 25 километара, почео је да се гради у јесен 2004. године, а толико је пута крпљен и настављан да личи на чудовиште доктора Франкенштајна (Фотографије: Б. Карталовић)

Kragujevac – Broj objekata u prvoj prestonici moderne Srbije čija je gradnja počela pa stala, sve je veći. Najstariji kragujevački „Skadar na Bojani” je put ka Batočini. Saobraćajnica sa četiri trake, koja centralni grad Šumadije treba da spoji sa auto-putem Beograd–Niš počela je da se gradi pre 15 godina, a još nije završena. Najvažniji „Skadar” je naučni institut s bankom matičnih ćelija na kojem se radovi ne izvode već godinu i po, a najviše polemika izazvala je kuća Đure Jakšića, koja je tek dopola završena.

Put ka Batočini i Koridoru 10 počeo je da se gradi u jesen 2004. godine, usred kampanje za lokalne izbore. Jedan od pretendenata na fotelju gradonačelnika, tada direktor važnog gradskog preduzeća, upravo je na tom mestu hteo da poentira, hvaleći se pred novinarima kako je pokrenuo veliku investiciju koja će preporoditi Kragujevac. Taj kandidat je na izborima prošao kao bos po trnju, jer ga je ubedljivo pobedio dugogodišnji kragujevački gradonačelnik Veroljub Stevanović, koji je posle nekoliko puta, u društvu republičkih zvaničnika što su se menjali kao na traci, sekao vrpce i otvarao radove na pojedinim deonicima ovog kragujevačkog „Skadra”.

Rečeno je da će to biti replika Jakšićeve kuće iz 19. veka, ali već na prvi pogled je jasno
da novogradnja ničim ne podseća na stari objekat 

Naime, put ka Batočini, dugačak jedva 25 kilometara, toliko je puta krpljen i nastavljan da liči na čudovište doktora Frankenštajna, a ni posle deceniju i po gradnje nije završen. Navodno, nešto je zapelo s eksproprijacijom zemljišta u opštini Batočina.

Institut kragujevačkog Fakulteta medicinskih nauka, u kome je, između ostalog, trebalo da se čuvaju matične ćelije naših građana, verovatno je najvažniji nacionalni projekat koji je u Kragujevcu pokrenut u poslednjih 20 ili 30 godina. Gradnja tog velikog naučnog centra najavljena je još 2006. godine, a inicijatori su bili naši ugledni profesori, genetičar Miodrag Stojković i mikrobiolog Nebojša Arsenijević, svojevremeno dekan Fakulteta medicinskih nauka i rektor Univerziteta u Kragujevcu.

Po okončanju vlasti demokrata, štafetnu šalicu, kad je reč o izgradnji instituta, preuzeo je bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, rođeni Kragujevčanin. On je u zimu 2016. godine položio kamen temeljac i ubacio takozvanu vremensku kapsulu s porukom: „Što čovek započne, da Bog ne ospori”. Govoreći o značaju projekta, predsednik Nikolić je, takođe, poručio da je važno da čuvamo „srpski kod, srpski gen”, a posao na izgradnji objekta poveren je građevinskoj firmi „Banković”.

Početkom godine, na Fakultetu medicinskih nauka su nam rekli da će radovi na institutu, prekinuti pre godinu i po, biti nastavljeni ovog proleća, ali majstora i dalje nema na već ukorovljenom gradilištu.

Institut Fakulteta medicinskih nauka, gde je trebalo da se čuvajumatične ćelije, verovatno je najvažniji nacionalni
projekat koji je u Kragujevcu pokrenut u poslednjih 20 ili 30 godina 

Institut s bankom matičnih ćelija u Kragujevcu je projekat koji finansira Evropska banka, a vrednost investicije, računajući i opremu, iznosi oko 14 miliona evra.

Kragujevčani su se najviše sporili u vezi s kućom Đure Jakšića u Karađorđevoj ulici, u kojoj je veliki srpski slikar i pesnik kratko živeo sredinom 19. veka, radeći u Prvoj gimnaziji kao profesor. Da li tu oronulu kuću treba obnoviti ili ju je, možda, bolje potpuno srušiti, bila su samo neka od pitanja koja su opterećivala ovdašnju javnost.

Sredinom prošle godine, aktuelna vlast s Radomirom Nikolićem je presekla Gordijev čvor i donela odluku da se na mestu stare kuće podigne nova. Rečeno je da će to biti replika Jakšićeve kuće iz 19. veka, ali već na prvi pogled je jasno da novogradnja ničim ne podseća na stari objekat. Em je duplo veća em arhitektonski nema nikakve veze s kućama od blata i dasaka koje su se u Srbiji pravile pre 150 godina.

Radovi na novoj kući, vredni oko 20 miliona dinara, počeli su gotovo odmah po rušenju stare, ali su ubrzo i stali. Niko od nadležnih ne želi da kaže gde je zapelo s projektom koji se finansira uz pomoć Vlade Švajcarske. Tako je i kuća Đure Jakšića, posle niza polemika, postala još jedan kragujevački „Skadar na Bojani”.

Šta je omelo graditelje u Kragujevcu? Možda neka greška u projektu, nedostatak novca, možda zakulisne političke igre ili je, naprosto, neka zla vila umešala svoje prste?


Komentari11
17ea7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Оштроило
Hvala pre svega Kragujevcanima ali I svim ostalim. Skadar is teksta je metafora ali I signal da je krajnje vreme da oslobodimo nasu istoriju od falsifikata I da sa ponosom odamo postovaje drevnim precima, nosiocima jedne od najstarijih svetskih civilizacija. Kada se udubimo u nasu istoriju vidimo da iste snage vec par hiljada godina nastoje da razjedine I uniste srpski korpus. Imaju domace pomagace ali I je najveca prepreka nase neznanje I okupirani mediji kroz koje je tesko poslati poruku. TBC.
Dragutin Radosavljević
Da, ja dr Dragutin Radosavljević, sam započeo izgradnju auto-puta Kragujevca - Koridor 10 2004. godine, kao direktor Fonda za gradjevinsko zemljište grada Kragujevca u prisustvu Branka Jocića tada direktora JP Direkcije za puteve RS. To je više decenijska ideja koja je nastala još za vreme gradonačelnika Bore Petrovića 1978. godine kada je projekat istog i uradjen. Ja se ponosim time što sam započeo izgradnju istog. Do 2010. godine put bi bio izgradjen.
Branko
Izostavljena su još dva započeta kako ih nazvaste metaforom "skadra" , južna i severna obilaznica...
Pera
Molim Vas da procerite zašto i dalje stoji skela na ulazu u zgradu suda u Kragujevcu (stoji već dve godine), a novu palatu pravde uspeli su iz temelja da podignu za pola godine.
Боба
Крагујевац намерно заобилазе све власти још од 1944-е. Зашто? Разлози су разни - некада "четничка" прошлост а сада политичко слепило. Итекако би имало економског смисла изместити државну администрацију из Београда и у Крагујевац, Нови Сад, Ниш и Крушевац и Краљево рецимо, изградити аутопут до Београда правцем старог пута преко Тополе и Младеновца који је био први модерни пут у Србији. Али нема ко изгледа.
Sotir Gardačić
Pa i da se ministarstva raspodele po različitim gradovima ili da pređe cela vlada u Kragujevac ne bi bilo garancije da bi nam bilo bolje. Osim toga, Carigradski drum je uvek išao dolinom Morave. Nakon zavrsetka koridora 11 i auto-puta Niš-Čačak bio bi red na Vojvodinu.
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja