utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:44

Pšenica jeftinija, ali ne i hleb

Autor: J. Rabrenovićutorak, 27.05.2008. u 22:00
Зоран Јовановић из Рибара код Јагодине мери дужину класа (Фото Танјуг)

Iako je prošlojesenja setva pšenice s ukupnih 462.000 hektara bila najmanja u veku, predstojeća žetva se dočekuje sasvim spokojno. Hlebno žito je u dobrom stanju, a stručnjaci prognoziraju da će prosečan prinos posle dužeg perioda iznositi čak vrlo dobrih četiri tone po hektaru.Ukoliko u narednih mesec dana ne bude vremenskih neprilika, u silose će se sasvim sigurno smestiti 1,8 miliona tona, što je, praktično, ravno prošlogodišnjem rodu. S obzirom da su naše potrebe oko 1,5 miliona tona, da ima i prelaznih zaliha od 150-200.000 tona, bilansi će biti namireni, a preostaće i za izvoz. Druga je priča da li će biti značajnije devizne zarade. 

Dobar rod kod nas, ali i u svetu nagoveštava pad cene hlebnog žita. Novosadska Produktna berza je, inače, već reagovala i prošlonedeljna cena je bila više od pet odsto niža nego sedmicu pre toga. Sva je prilika da se proizvođači ne mogu nadati ceni pšenice i zaradi na 22-23 dinara po kilogramu, koliko je ona koštala u poslednjih pet meseci.

Kao što je poznato, zemljoradnici se nisu mnogo ovajdili od prošlogodišnjih visokih cena hlebnog žita, jer su ga, uglavnom prodali odmah posle žetve po 10 i 12 dinara po kilogramu. Kajmak su pokupili trgovci, oni koji su imali pare da robu plate kad je najjeftinija i prodaju je kadaje najskuplja.

Vukosav Saković, direktor Fonda za žita, kaže da će rod pšenice biti dobar i u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, ali i Ukrajini, koja zbog velike proizvodnje takođe utiče na formiranje naše cene. Ukrajinski rod je za čak sedam miliona tona veći nego lane. Već je poznato da će pšenica u Mađarskoj koštati 15 dinara, u Ukrajini 13 dinara po kilogramu, što znači da će jeftine pšenice biti na našim granicama. S obzirom na sve okolnosti, on procenjuje da će se u Srbiji cena hlebnog žita verovatno formirati na oko 16 dinara po kilogramu.

– U takvim uslovima uredba o ograničenju izvoza gubi smisao i njeno važenje Ministarstvo poljoprivrede ne bi trebalo da produži. U suprotnom, tržišni odnosi bili bi potpuno narušeni. Trgovci ne bi bili zainteresovani da kupuju pšenicu u žetvi, jer ne bi znali kud će s njom ako nema izvoza, a proizvođači bi bili prepušteni na milost i nemilosttrgovaca i mlinara. Zato bi zbog zaštite interesa proizvođača na zabranu izvoza trebalo zaboraviti – kaže ovaj stručnjak.

Po Sakovićevim rečima u narednom periodu ne može se očekivati značajniji izvoz, a domaća cena, koja će ići „unazad”, čuvaće naše tržište od prekomernog izvoza.

U situaciji kada pšenica pojeftinjuje, neminovno je postaviti i pitanje da li ima prostora da pojeftini i hleb. Naš sagovornik koji je dugo u žitarskom poslu kaže da se ne seća da je ikad posle pojeftinjenja ove sirovine usledilo i pojeftinjenje osnovne životne namirnice, kako još hleb rado nazivamo. Pekari, naime, uvek imaju prostora da se pozovu na poskupljenje drugih inputa za ovu proizvodnju, energenata na primer.

Sekretar odbora za agrar u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran takođe nije pobornik zadržavanja zabrane izvoza.

– Proizvođačima bi trebalo omogućiti da zarade, a država bi svoju ulogu mogla da svede eventualno na kupovinu izvesnih količina za zalihe. I to pod ravnopravnim uslovima na tržištu. U takvoj situaciji farmeri je neće prozivati da se netržišno ponaša i štiti samo potrošače hleba, a ne i proizvođače – kaže Prostran.


Komentari0
0609d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja