utorak, 17.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:49

Univerzitet u Beogradu pao za više od sto mesta na Šangajskoj listi

Lane je BU bio 302, a ove godine pozicioniran između 401. i 500. mesta, uglavnom zbog manjka naučnih radova profesora, dok prvo mesto ubedljivo godinama drži Harvard
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićpetak, 16.08.2019. u 21:00
(Фото: А. Васиљевић)

Najnovije rangiranje na Šangajskoj listi, objavljeno juče u podne, pokazalo je da je Univerzitet u Beogradu (UB) pao za oko sto mesta na skali poređenja hiljadu univerzitetskih ustanova u svetu. Dok je najstariji univerzitet u Srbiji prošle godine zauzeo 302. mesto, sada je pozicioniran između 401. i 500. mesta na prestižnoj listi koju još od 2003. godine pravi šangajski Univerzitet Đao Tong. Na ovaj plasman najviše utiču naučni radovi univerzitetskih profesora i ostalih zaposlenih, što navodi na zaključak da je ovogodišnji rezultat, bar delom, uzrokovan padom u broju, kvalitetu i citiranosti tih radova.

Kako je istaknuto na sajtu Univerziteta u Beogradu, pomerili su se naniže „u odnosu na stabilno zauzimanje oko 300. mesta u prethodne tri godine”.

– Do toga je došlo prvenstveno zbog činjenice da pojedine zemlje, naročito one u Istočnoj Aziji, sve više ulažu značajna sredstva u osnaživanje i pozicioniranje svojih univerziteta.

Iako je Šangajska lista neformalna, stvar je prestiža biti na njoj, jer obuhvata samo dva odsto svetskih univerziteta. Kriterijumi za rangiranje su: alumni dobitnici Nobelove nagrade (i srodnih disciplinarnih nagrada), nastavnici/istraživači dobitnici Nobelove i srodnih nagrada, broj visokocitiranih nastavnika/istraživača u okviru određene naučne oblasti. Takođe, na poziciju utiču i broj naučnih radova objavljenih u časopisima „Sajens” i „Nejčer”, broj naučnih radova objavljenih u časopisima koji se nalaze i Indeksu naučnih citata i Indeksu citata društvenih nauka, kao i akademski doprinos prema navedenim indikatorima u odnosu na broj zaposlenih – navode predstavnici UB-a.

Iako je ovo neformalno rangiranje, stvar je prestiža biti u društvu samo dva odsto svetskih univerziteta

Oni podsećaju da je UB u junu potvrdio svoje mesto u rangiranjima svetskih univerziteta po naučnim oblastima, visoko se pozicionirajući u 25 naučnih oblasti od ukupno 54.

Na listi Univerziteta Đao Tong UB se prvi put našao 2012. godine, među 500 rangiranih i sada se žestoko približio toj početnoj poziciji. U međuvremenu je 2016. uspeo da skoči na 298. mesto, a 2017. na 284. Prošle godine pao je na 302. poziciju, što znači da je iz grupe 300 najelitnijih prešao u skupinu od 400 najboljih univerziteta, a sada je i ta pozicija narušena.

Inače, od prvih 18 univerziteta na ovogodišnjoj Šangajskoj listi 15 je iz Amerike, a tri su iz Velike Britanije. Ubedljivi šampion, sa sto poena, je Harvard, vicešampion je Stanford, sa 75,1 bodom, dok je trećepozicionirani britanski Kembridž, koji ima 72,3 poena.

Sa novim ljudima – lako i do 200. mesta

Novina u rangiranju na Šangajskoj listi ove godine je proširenje spiska sa 500 na hiljadu univerziteta. Zahvaljujući tome, među najboljima se našao i Univerzitet u Novom Sadu, koji je pozicioniran između 900. i 1000. mesta. S obzirom na to da u svetu postoji 20.000 univerziteta, sadašnje pozicije UB-a, među 500 najboljih, i novosadskog univerziteta, među 1.000 akademskih ustanova, ipak govore o veoma uspešnom radu naših akademskih stručnjaka.

Rektorka Beogradskog univerziteta Ivanka Popović izjavila je da je i samo „prisustvo BU na toj listi uspeh, s obzirom na nedovoljna ulaganja za nauku i visoko obrazovanje u Srbiji”. Popovićeva je rekla medijima da je pad na listi bio očekivan, da se to znalo a i pokazatelji to nagoveštavali već prethodnih nekoliko meseci.

Kako potvrđuje prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu UB-a, pad na skali prestoničkog univerziteta u najvećem delu je posledica trke sa zemljama koje ulažu više u svoje obrazovanje.

– S jedne strane, suočeni smo sa odlivom stručnjaka iz Srbije zbog boljih uslova za rad i veće plate u inostranstvu, a s druge strane UB se susreće sa ograničenjem zapošljavanja novih kadrova. Onda se dešava ovo što se desilo na Šangajskoj listi. Kao i u drugim oblastima, tako i na univerzitetima oni bogatiji, koji bukvalno imaju neograničene budžete, mogu da kupe gotove stručnjake koji imaju dobre publikacije i lako odskoče na Šangajskoj listi. Ne mislim da su UB-u neophodna baš velika sredstva, već relaksacija u zapošljavanju stručnjaka. Uz dobar vetar u leđa koji bi UB-u dala država mogli bismo da se popnemo blizu 200. mesta – uveren je prorektor Bulat, koji dodaje da je za svaku poziciju iznad te potreban ogroman novac, za koji nije ni racionalno da u ovom trenutku i stanju naša država ulaže u naučne i akademske ustanove.


Komentari17
12899
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владија Шарац
Не изненађује да је овај велики пад повезан са малим бројем објављених радова. Сетимо се како је пре неколико месеци др Весна Тодорчевић (Којић, Манојловић ...) манипулисала медијима да би се домогла звања редовног професора, иако јој је списак радова био јадан, недовољан и за доцента. На крају се излактала до жељеног звања, а пошто неко то одгоре види све, углед универзитета плаћа цех. А није она једини пример негативне селекције ...
Dragan
Nazalost Univerzitet u Beogradu odavno jr izlozen losoj selekciji, a profesori imaju 300 i vise hlljada poatu i koriste druge fondacije da bi sebi obezbedili korist sve na racun studenata,rezultat je zato takav.
Stevan Markovic. Pais
Скор на Шангајској листи није био резултат квалитета БУ већ рада Министарства и групе од око 200 професора и професионалаца (Станко С.) који су "штимовали" профил универзитета. Наравно, било је и више објављивања, али је то био "нуспроизвод" кампање, али било је како добрих радова тако и манипулација. То су наравно и други универзитети у међувремену схватили и сад је то такмичење у ТОЈ "дисциплини". Боље би било да се манемо штимовања и бавимо се нормалном науком, резултат ће доћи сам од себе.
Boro
Tuzno , ovo je objektivna ocena merena samo naucnim nivoom fakulteta. Posebno zalim ,BU Je i moja skola. Razlozi su ne vrednovanje naucnog rada , vec poslusnosti i partijske pripadnosti , brzi partijski doktorati pa i lazni prepisani , inflacija doktora nauka. Bolonja po kojoj je mnogo lakse doktorirati nego pre. Partijsko napredovanje na funkcijama. Za utehu takvi profesori su dobili odrasene ruke na fakultetima bez kontrole drzave , velike plate ,pored loseg rada u nastavi sa studentma
Dejan
Resite pitanje nepotizma na fakultetima pa cete videti rezultate. Stanje u obrazovanju je odraz opsteg stanja u drustvu. Samo sto su ovde stvari merljive I vrlo brzo vidljive, tesko ih je sakriti politickom demagogijom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja