petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:30

Uspesi sa ukusom gorčine

Srpska ekonomija raste, ali se ne razvija
Autor: Vojislav Guzinasreda, 21.08.2019. u 18:00
(Фото Пиксабеј)

Ako ekonomske rezultate iz poslednjih nekoliko godina, koje i aktuelna vlast naročito ističe, posmatramo bez upuštanja u to kuda vode, možemo biti zadovoljni postignutim.

Iz enormnog budžetskog deficita od 2,2 milijarde evra u 2014. godini, dospeli smo do budžetskog suficita s kojim ćemo, verovatno, kao i prethodne dve, završiti i ovu godinu. Nastavljamo i sa rastom BDP-a, doduše ne u procentu iz prethodne godine (4,3 odsto), ali ne manjim od tri odsto. U 2018. godini imali smo priliv po osnovu stranih direktnih investicija od 3,5 milijardi evra (8,2 odsto BDP-a), a ove godine za šest meseci, poručuju iz NBS, dve milijarde evra, što je neuporedivo više nego u zemljama u okruženju. Devizne rezerve su na rekordnom nivou (oko 12 milijardi evra), dinar je jači nego na počeku godine, pa NBS više kupuje nego što prodaje deviza na deviznom tržištu da bi sprečila još veće jačanje dinara, a inflacija je u planiranim okvirima. Javni dug je, prema podacima Ministarstva finansija, manji za 1,3 milijarde evra od maksimalnog s kraja 2016. godine, a učešće skupih dolarskih dugova svedeno sa trećine na manje od četvrtine ukupnog javnog duga. Plate evidentno rastu, a najnovija poruka s vrha vlasti je da će do kraja godine dostići, a možda i preći, 500 evra. Stotine kilometara puteva je završeno, a Beograd je pretvoren u gradilište.

Ovako ogoljeno navedeni rezultati zaista deluju zadovoljavajuće. Nažalost, u ekonomiji, kao, uostalom, i svemu drugom, valjanost sadašnje politike i rezultata potvrđuje ili negira budućnost. Tako gledano, zaista imamo razloga za brigu. Bilo bi pogrešno ovakvu ocenu shvatiti isključivo kao kritiku aktuelnih reformatora naše ekonomije i negiranje postignutog. Smisao teksta, ako sam u tome uspeo, jeste da ukažem na činjenice koje sprečavaju da postignuto postane održivo, a da se rast srpske ekonomije pretvori u razvoj. Zato, neuobičajeno, nastavak teksta počinjem zaključkom: srpska ekonomija raste, ali se ne razvija.

Da pojasnim. Rast ekonomije koji se izražava u rastu bruto vrednosti proizvoda i usluga i rastu BDP-a kao novododate vrednosti uvećane za indirektne poreze (PDV i akcize) nije sam sebi cilj, već uslov i pretpostavka razvoja. Razvoj se ogleda u promeni strukture proizvodnje i usluga, povećanju produktivnosti, povećanju učešća novododate vrednosti u bruto vrednosti proizvoda i usluga, rastu učešća skupljeg živog rada u BDP-u, boljem, sadržajnijem i komfornijem životu građana, punoj valorizaciji nauke i sopstvenih resursa u rastu i razvoju ekonomije i, na kraju, u jačanju ekonomske nezavisnosti zemlje. Zato rast BDP-a bez razvoja ekonomije gubi smisao i sposobnost održivosti.

Nažalost, naš ekonomski rast ne pokazuje skoro ništa što bi se moglo dovesti u vezu sa razvojem ekonomije u napred navedenom smislu. Naprotiv. Suštinske promene u strukturi privrede za sada nema, kvalitet zaposlenosti se pogoršava sve većom upotrebom jeftinije radne snage u materijalnoj proizvodnji i uslugama prometa. Kvalitetniji i stručniji kadar, inače najvažniji resurs u maloj zemlji poput naše, sve više svoje usluge nudi razvijenim ekonomijama i državama. Materijalna proizvodnja i strane investicije u proizvodnji materijalnih dobara i trgovini zasnivaju se na visokom uvoznom sadržaju, kako investicionih dobara i repromaterijala, tako i potrošnih dobara. Ekonomski sistem i tekuća politika su naglašeno u funkciji stranog kapitala, čime se bitno menja vlasnička struktura materijalne imovine, deviza od izvoza i dobiti kao potencijala za reinvestiranje u nove kapacitete. Naravno, takvom promenom strukture i imovine i svega što se stvori u toku godine smanjuje se otpornost naše ekonomije na udare po osnovu eventualne stagnacije ili recesije ekonomske aktivnosti zemalja glavnih spoljnotrgovinskih partnera.

U postojećem ekonomskom ambijentu, u kojem će strane direktne investicije u ovoj godini, sudeći po dosadašnjem prilivu, predstavljati polovinu inače nedovoljnih ukupnih investicija, a ovogodišnji spoljnotrgovinski deficit u robnoj razmeni premašiti šest milijardi evra, teško da se može govoriti o zadovoljavajućoj makroekonomskoj ili kakvoj drugoj ravnoteži i jakom dinaru kao rezultatu zdrave ekonomije i finansija, niti, inače skromno, smanjenje iznosa javnog duga ima neku težinu.

Ekonomista, Beograd

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari8
ab474
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Stanisa u imovinskom pravu postoji takozvano ''zalozno pravo''. Od zaloga je najpoznatija hipoteka koja predstavlja garanciju za zajmodavca u smislu velicine kamate. Veca zaloga = manja kamata. U Srbiji nije razvijeno ''trziste kapitla'' na kome bi gradjani kupovali akcije ili obligacije preduzeca. Kao da prduzecima pare padaju s neba. Vise se ulagalo u vikendice koje ljudi ne mogu da obidju zbog cene benzina. Vrednost intelektualne svojine se sastoji u zabrani kopiranja i licencijama.
Бранислав Станојловић
А кад се све буде раскрчмило?
Slavko Mirkovic
Nema bogatih kolonija.
Боба
Наравно, сведочи цела Африка од које имамо нижи просек плата данас. Ови који се уздају да ће да буду "Хонг Конг" или Сингапур заборављају да се ради о специфичним лучким зонама које су се обогатиле од протока опљачкане робе од које је већина профита иначе отишла колонизаторима. Србија нити има море нити те шансе да се обогати као колонија што не значи да се неки неће обогатити продајући бајке наивним.
Preporučujem 23
Slavko Mirkovic
@nis rados, daje molim Vas. Sigurno su ih kolonizovali da bi im bilo bolje.
Preporučujem 9
Prikaži još odgovora
nikola andric
Srpaki paradoks je uvodjenje kapitalizma dok se od drzave ocekuje resenje svih problema. Na zapadu preduzeca uvode inovacije ili to sto autor naziva ''razvoj''. Razvoj se ogelda u broju patenta koje svaka drzava godisnje dobija od patentnih zavoda. Drzavni ucinak u tom domenu predstavljaju ''univerzitetski'' patenti posto drzava finansira obrazovanje. Ali glavni cilj obrazovanja je naucno istrazivanje i sloboda naucnika. U imovinsko pravnom smislu se to naziva ''intelektualna svojina''.
Staniša Mladenović
Најразвијеније државе имају највише примењених иновација. У Србији чак ни Фонд за развој није предвидео залогу интелектуалне својине за добијање кредита иако је то законом регулисано.
Preporučujem 16

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja