ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18
INTERVJU: ALEKSANDAR V. GAJIĆ, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu

Nije bilo zakonskih prepreka da Morina ne bude izručen Srbiji

Obrazloženje je dato u jednom pasusu, bez navođenja konkretnih pravnih propisa ili stavova, što je u potpunoj suprotnosti sa međunarodnim obavezama Severne Makedonije
Autor: Željko Šajnpetak, 16.08.2019. u 22:00
Александар Гајић (Принтскрин)

Specijalno za „Politiku”

Tomor Morina, bivši član OVK, po odluci pravosudnih organa Severne Makedonije neće biti izručen Srbiji. Takvu odluku su nagoveštavali i političari iz izvršne vlasti, među kojima se najviše isticao Bujar Osmani, zamenik predsednika vlade za evropska pitanja.

Nakon odluke Vrhovnog suda, ministarstvo je dužno da poštuje tu odluku i obavesti nadležni resor Vlade Republike Srbije, u vezi sa izručenjem. Međutim, prema pisanju makedonskih medija, konačnu reč daće ministarka pravde Renata Deskoska. Naglašava se da će ovo rešenje bitno poremetiti odnose Severne Makedonije sa Srbijom.

Po oceni, Aleksandra V. Gajića, profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, sa Katedre međunarodnog prava, sudska vlast u Severnoj Makedoniji usaglasila je svoju odluku sa političkim odlukama koje su u koliziji sa vladavinom prava, što potvrđuje činjenicu da sudska vlast u Severnoj Makedoniji nije nezavisna.

Kako ocenjujete odluku Vrhovnog suda Severne Makedonije u vezi sa zahtevom Srbije za izručenje Morine?

Imao sam priliku da detaljno pročitam rešenje Vrhovnog suda. Ovo rešenje jasno govori i o karakteru delovanja ovog suda i o stepenu političkog uticaja na donošenje odluka u predmetima kao što je ovaj. Celokupno obrazloženje dato je u jednom pasusu, bez navođenja konkretnih pravnih propisa ili stavova. Ono je u potpunoj suprotnosti sa onim što su međunarodne obaveze Severne Makedonije prema Evropskoj konvenciji o ekstradiciji, kao i prema Ugovoru o izručenju između Republike Srbije i Severne Makedonije. Ne sadrži nijednu pravnu analizu niti bilo kakvo obrazloženje koje je podloga zaključka tog suda da nisu ispunjeni uslovi za izručenje Tomora Morine Republici Srbiji.

Možete li prokomentarisati razloge navedene u rešenju Vrhovnog suda na osnovu kojih je odbijeno izručenje Morine?

Nijedan od razloga koji je naveo Vrhovni sud, potvrđujući odluku Osnovnog suda u Skoplju, nije prepreka za ekstradiciju. Vrhovni sud se pozvao na makedonski Zakon o saradnji u krivičnim stvarima, Evropsku konvenciju o izručenju i Ugovor između Severne Makedonije i Republike Srbije o izručenju. Zaključio je da nema zakonskih uslova za ekstradiciju, a pritom nije naveo nijednu odredbu bilo kog od navedenih akata. Iz samog obrazloženja je jasno da je odluka diktirana i da za nju ne može postojati valjano pravno obrazloženje.

Prva činjenica na koju se pozvao sud jeste to da je Morina državljanin takozvane republike Kosovo i Velike Britanije, a da nije državljanin Republike Srbije.

Činjenica da Morina nije državljanin Srbije nije prepreka da bude izručen Republici Srbiji, niti prema Evropskoj konvenciji o ekstradiciji niti prema Ugovoru o izručenju između Severne Makedonije i Srbije. Jedini razlog koji bi mogao da bude prepreka bio bi taj da je Morina državljanin Severne Makedonije, što očigledno nije, ili da je i država čiji je on državljanin podnela zahtev za njegovo izručenje, što ne figurira u konkretnom slučaju. Dakle, ovaj razlog je, jednostavno, neosnovan.

Drugi razlog odnosi se na Rezoluciju 1244 i navodnu nezavisnost Kosova, koju je priznala Severna Makedonija.

Teritorija KiM je nesporno bila pod punim suverenitetom Republike Srbije, odnosno Jugoslavije, u vreme izvršenja krivičnih dela za koja se Morina tereti. Međutim, u slučaju kada se optuženi sumnjiči da je izvršio ratni zločin prema civilnom stanovništvu, uslov mesta izvršenja krivičnog dela nije osnov za odbijanje ekstradicije. Vrhovni sud nije naveo konkretne odredbe bilo Evropske konvencije o izručenju, bilo Ugovora o izručenju između Srbije i Severne Makedonije. Za krivična dela za koje je optužen Morina u Srbiji može se suditi bilo gde u svetu – i u Srbiji, i u Makedoniji, ili u bilo kojoj drugoj državi – reč je o ratnom zločinu prema civilnom stanovništvu, stoga je mesto izvršenja irelevantno.

Rešenje Vrhovnog suda je nejasno u pogledu poštovanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 iz 1999. U odluci se kaže da je Kosovo nezavisno od 2008. godine, a prethodno da je teritorija Kosova stavljena pod vlast UN Rezolucijom 1244. U najkraćem, Rezolucija 1244 jasno ukazuje da su sve države dužne da štite princip teritorijalnog integriteta, odnosno da se teritorija KiM nalazi u sastavu Srbije. Rezolucijom 1244, i pored uspostavljanja privremene uprave, ni na koji način nije ograničeno pravo Srbije da obavlja svoju nadležnost u krivičnim stvarima u vezi sa zločinima koji su na toj teritoriji izvršeni. Ono što je protivpravno jeste priznavanje takozvane nezavisnosti Kosova od Severne Makedonije. Rezolucija 1244 je još na snazi i obavezuje i Severnu Makedoniju.

Pitanje statusa teritorije KiM je, svakako, važno pravno i političko pitanje. Međutim, u konkretnom slučaju, nije relevantno da li je RSM priznala Kosovo kao samostalnu državu. Ono što je relevantno jeste to da li se za ista krivična dela, to jest ratne zločine nad civilnim stanovništvom, može goniti prema pravnom poretku Severne Makedonije. Kako su ratni zločini univerzalno prihvaćena krivična dela, nema prepreka izručenju.

Da li se Vrhovni sud Severne Makedonije bavio pitanjem osnovanosti optužbi protiv Tomora Morine?

Ovo pitanje, svakako najznačajnije, Vrhovni sud nije ni dotakao. Nema nijedne rečenice o tome da li dokazi koji su mu predočeni i optužnica sadrže i najmanji defekt. Da postoji neki nedostatak, sudovi Severne Makedonije bi mogli vrlo elegantno da obrazlože odbijanje zahteva za izručenje. U konkretnom slučaju, reč je o veoma teškim zločinima, za koje postoje adekvatni dokazi.

Kakva je veza između poternica Interpola i nadležnosti Republike Srbije da sudi za zločine na teritoriji KiM?

Nadležnost jasno demonstrira i činjenica da su na zahtev Srbije raspisane crvene poternice Interpola za osobe koje su optužene za ratne zločine protiv civilnog stanovništva na teritoriji KiM. Raspisivanje crvenih poternica Interpola prolazi kroz rigoroznu proceduru.

Da li možete da povučete paralelu između ovog slučaja i, na primer, slučaja odbijanja izručenja Srbiji Ramuša Haradinaja?

To su dve potpuno odvojene situacije. Francuska je prilikom ratifikacije Evropske konvencije o izručenju učinila niz rezervi kojima je ograničila njenu primenu. Sud u Kolmaru prvo je ustanovio da su ispunjeni svi pravni uslovi za izručenje Ramuša Haradinaja – dakle, nije figurirala činjenica čiji je on državljanin niti mesto izvršenja krivičnog dela. Utvrđeno je čak i da dokumentacija koja je dostavljena čini opravdanim vođenje krivičnog postupka. Ono zbog čega nije izručen jeste to što je Francuska stavila rezervu da ekstradicija može biti odbijena ukoliko bi proizvela izuzetno teške posledice za okrivljenog, s obzirom na njegovu ulogu u oružanom sukobu na Kosovu, političkom životu Kosova i da bi mu se sudilo u državi koja ne priznaje nezavisnost Kosova. Drugim rečima, politički položaj Haradinaja, njegova uloga u političkom životu Kosova bili su ključni za donošenje odluke o odbijanju izvršenja. Takvu ulogu Morina, očigledno, nema.

Bez obzira na neosnovanost razloga francuskog suda, rezervu koju je stavila Francuska nije stavila Severna Makedonija.

Francuski sud ustanovio je da su pravni razlozi za izručenje ispunjeni. Vrhovni sud Severne Makedonije nije se potrudio da pruži bilo kakvo opravdanje koje bi moglo da bude barem predmet rasprave.

Kakve su posledice ove odluke? U ranijem intervjuu za „Politiku” govorili ste, pored ostalog, o tome da pojedinci u Severnoj Makedoniji doprinose zataškavanju zločina nad civilnim stanovništvom na KiM.

Ukazao sam da pojedinci doprinose zataškavanju zločina nad civilnim stanovništvom na KiM. Kakav je njihov uticaj na pravosuđe jasno govori odluka Vrhovnog suda o odbijanju izručenja Morine. Odsustvo bilo kog suvislog pravnog argumenta čini jasnim da je reč o političkoj odluci. Vrhovni sud nije ni pokušao da je odene u pravnu argumentaciju, očigledno zbog toga što suvisla pravna argumentacija za takvu odluku ne postoji.

Severna Makedonija je prekršila niz međunarodnih pravnih obaveza, između ostalog, i ugovore na koje se poziva u svom rešenju, Evropsku konvenciju o izručenju i Ugovor koji je zaključila sa Srbijom o izručenju. Iz obrazloženja Vrhovnog suda Severne Makedonije, u krajnjoj liniji, proizlazi da je osnovni razlog taj što je Severna Makedonija priznala takozvanu nezavisnost Kosova. Odbijajući izručenje Tomora Morine za teška krivična dela – ratne zločine protiv civilnog stanovništva – Severna Makedonija se deklarisala kao država koja ubistva i progone Srba zarad ostvarivanja nezavisnosti Kosova čini opravdanim, a učinioce najtežih krivičnih dela imunim od krivičnog gonjenja.


Komentari13
89b85
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kipreos
A sta ce Srbije da radi po tom planu? Hocemo i dalje da budemo samo dobri susedi?
Boris
Kada je neko nama ikada izručen? Inače, naslov nije pravilan, dovodi u zabludu...
Ivan Istrijan
Još 1992. u Rimu su ispisivali: Kosova -Tetova". Do 2020. bit će do uključenog Skoplja.
Mirko
Nije bilo razloga da nam morina ne bude isporučen iz Makedonije, i to govori profesor pravnog fakulteta. Pitao bih ga da li zna u zadnjih 20 godina da je neka zemlja isporučila nekog zločinca nad srbskim narodom. Makedonija je priznala kosovo i da li je profesor ikada imao pomisao da će nam Morina biti izručen. Normalno bi bilo da nije i da to mala i zavisna Makedonija nije smela. Mislim da je ovo izjava političkog udvaranja vlastima.
odavno
Šiptari su ih odavno okupirali, sada i gradove preimenuju. Tuga.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja