sreda, 18.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Strah od uterivanja opozicije u jednoumlje

Osim Dragoljuba Mićunovića, Gordana Čomić ima sasvim sigurno najveće političko iskustvo od svih rukovodilaca SzS-a i zna zašto bojkot nema smisla, kaže Nenad Čanak
Autor: Biljana Bakovićsubota, 17.08.2019. u 21:55

Od početnih polemika pre skoro deset meseci o tome ko (ne)treba da govori na protestima protiv vlasti, u opoziciji se u poslednje vreme raspravlja i o tome ko nije poželjan da prisustvuje javnim okupljanjima i šeta u protestnoj koloni. „Meni i sličnima meni je upućena poruka da ne dolazim na proteste koje oni organizuju, da nisam poželjna.

Njihovo pravo”, napisala je na „Tviteru” narodna poslanica Gordana Čomić iz Demokratske stranke, objasnivši time jednom od pratilaca na toj društvenoj mreži zašto nije bila sa studentima dva dana ranije. Nije precizirala da li je dobila direktnu, ličnu poruku od nekoga iz organizacije protesta „Jedan od pet miliona”, pa preostaje spekulisanje da je zapravo ozbiljno shvatila poruku koja se mogla čuti u poslednjih mesec dana od mladih govornika na mitinzima i u medijima, da oni koji preispituju ideju o bojkotu izbora ne treba ni da dolaze na proteste.

Za razliku od Čomićeve, koja se tiho povukla, na jednu od takvih poruka polovinom jula lider Pokreta slobodnih građana Sergej Trifunović je odgovorio pitanjem: „Stvarno, jeste li normalni?” A Radoslav Milojičić Kena, narodni poslanik i stranački kolega Gordane Čomić, pre dva dana je ocenio da čim je ona nepoželjna, „listu pravi neki suvi genije koji je proteste sa 50.000 ljudi sveo na 1.000”. Da je bojkot izbora predlog koji bi valjalo preispitati, misli i Đorđe Vukadinović, narodni poslanik i urednik časopisa „Nova srpska politička misao”, a na pitanje da li se on oseća nepoželjno na protestima opozicije, na kojima je od prvog dana, odgovara odrično. Kaže da šeta kad god je u mogućnosti i nema problema.

„Naprotiv, imam dosta simpatija lično od šetača. A u vezi s tzv. organizatorima nisam bio ni ranije ni sada, tako da njihove stavove razumem samo kao jedno od mišljenja tih doskoro hiljada, a sada stotina ljudi u toj koloni. Znači, ne mislim da ima veću težinu, niti shvatam da iko tu može bilo kome narediti da dođe niti zabraniti da dolazi. I ne osećam se prozvanim. Na kraju krajeva, ja nisam ni potpisao taj Sporazum s narodom. Proteste podržavam od prvog dana, iako imam razne primedbe, ali moj izbor je da dođem ili ne dođem”, objašnjava Vukadinović za „Politiku” i dodaje: „Da je možda bilo manje ambicije da se ne samo protest nego i ta energija stavi pod kontrolu jedne, druge ili treće strane, verovatno bi njihov efekat, koji nije beznačajan, bio još i veći.”

Pluralizam stavova u opoziciji je potencijalna prednost, a ne mana i pogrešno je pokušavati veštački uterivati čitavu opoziciju u jednoumlje, koje realno ne postoji, a nije ni poželjno zbog samog karaktera opozicionog biračkog tela, ocenjuje Đorđe Vukadinović. „Ne slažem se s mnogim stavovima niti tzv. vođa protesta niti stranaka koje učestvuju u protestu, ali slažem se većim delom s onim što se navodi kao kritika vlasti i zato podržavam proteste i učestvujem u njima.

Ipak, ne dozvoljavam da mi se, milom ili silom, pokušava uskratiti glas ni u skupštini, ni na ’Tviteru’”, dodaje Vukadinović, koga na društvenim mrežama neki otvoreno ne simpatišu zbog izrečenog o bojkotu izbora. „Činjenica je da je tamo u jednom trenutku zavladao privid konsenzusa da ceo ’Tviter’ i sva opozicija podržavaju bojkot izbora, a ja sam samo rekao, uvažavajući razloge koji su navođeni, da je to ideja koja je suviše važna i krupna da bi se moglo preko kolena lomiti, jer ima dalekosežne posledice. I posle se na mene sručila lavina”, navodi Vukadinović.

I na lidera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i njegovu stranku početkom marta na mitingu u Novom Sadu sručio se gnev Sergeja Trifunovića, koji ih je optužio da su lažna opozicija, ali i za secesionističke namere. Danas Čanak kaže da su „protesti koji su pokrenuti bez jasnog cilja i bez jasnog identiteta organizatora od samog početka bili osuđeni na propast”. Jedini uspešni u proteklih 30 godina, dodaje, bili su oni koji su branili izborne rezultate 1997. i 2000. godine, a ostali su (osim antiratnih) bili „puko traćenje energije i strpljenja opoziciono orijentisanih građana”.

„Učestvovanje, dakle, na ovim protestima je dalje mrcvarenje sve manjeg broja opoziciono orijentisanih ljudi s jedinim ciljem da se od Saveza za Srbiju napravi ’jedina’ ili barem ’glavna’ opoziciona snaga u Srbiji da bi se onda kroz bilateralne pregovore pokušala da izbori za pozicije u uticaju na vlast koje ne može da osvoji niti svežim idejama niti izborima”, kaže lider LSV-a za „Politiku”. Gordana Čomić, ukazuje on, ima sasvim sigurno najveće političko iskustvo od svih rukovodilaca SzS-a (osim Dragoljuba Mićunovića) i zato ona i zna zašto ni bojkot nema smisla. Da su se bojkotovali izbori zbog medijskih nesloboda, neravnopravnih uslova, kidnapovanja i ubijanja političkih protivnika, ističe Čanak, Milošević bi još vladao Srbijom.

„On je oboren kada se stvorila kritična masa za promene. Tu kritičnu masu sada nema kompletna opozicija, a kamoli nejasan i politički nedefinisan SzS koji osim zastupanja ruskih stavova o Kosovu ne nudi apsolutno nijednu razliku u odnosu na aktuelni režim. U tom smislu, od Gordane Čomić treba da uče oni koji su, u vreme kada je ona rizikujući život i egzistenciju pekla politički zanat, jedva uspevali da iz mišje rupe izgovore ’miš uz pušku, miš niz pušku’. Inače i ’građanski protesti’ postanu samo prazno trešenje gore uz koju se rađaju sve anemičniji miševi”, ocenjuje Nenad Čanak.

 

Marković podneo krivičnu prijavu zbog incidenta ispred Predsedništva

Jedan od organizatora protesta „Jedan od pet miliona” Srđan Marković saopštio je juče da je podneo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu protiv N. N. lica zbog, kako je rekao, nasilničkog ponašanja obezbeđenja predsednika Srbije tokom incidenta ispred zgrade Predsedništva na protestu prošle subote. Marković je na konferenciji za medije ispred zgrade RTS-a pokazao krivičnu prijavu i najavio da će kao svedoke pozvati predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ministra odbrane Aleksandra Vulina, prenosi Tanjug.


Komentari4
6158f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

straja
Naša sredina na žalost ne B A S T I N I demokratiju, još....TakodjeR se ne bori za lepotu i cistocu izrazavanja na maternjem jeziku
Nikola Nesic
Uz neizbežno vlasno spinovanje, neophodno je učiniti napor da naše društvo makar i kroz ovakve diskusije nadoknadi vekovima izgubljeno vreme. Naše podneblje ima Vizantijsku kulturu političarenja, kroz spletke, zavere, caro-oce-brato ubistva. Mi smo društvo koje nije prihvatilo helenizam, renesansu, reformaciju. Postoje načini da se nadoknadi izgubljeno, ali je proces dugotrajan, i mi smo na žalost na početku nečega što može trajati decenijama. Naša sredina na žalost ne baštini demokratiju, još.
Petar
Napisao sam za vizantinstvo isto to, nisu objavili. Srbima su ovo pripisivali jedino nacisti susjedne zemlje i danas se proslavio NN. Sta cemo sa jezuitima, Bordzijama, makijavelizmom itd., a kod otomanskih sultana je to bio jedini nacin da se uzme vlast. Ali eto autosovonizam i autoporuga su cudo...
Preporučujem 10
Саша Микић
Не будите смешни, па нисмо ми ни измислили, нити једини наследили сплеткарења, царо-оце-брато убиства (како сте ви то назвали), нити је то искључиво византијска култура политичарења (опет ваш назив). Погледајте мало историјат целе Европе и видећете то исто и то највише у земљама које су ''бастиони демократије'': Велика Британија, Француска, Немачка итд. Тјудори, Борџије, Лујеви, Наполеони и ини само за почетак.
Preporučujem 17

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja