petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:17

Ne znamo koje to more šumi u nama

Leti valja čitati tekstove koji ne uljuljkuju svest i koji naspripremaju za velike iskorake
Autor: Marina Vulićevićsubota, 17.08.2019. u 18:00
Мартин Бубер (Фото Википедија); Жан-Клод Каријер ((Фото: Roman Bonnefoy, Википедиа,CC BY SA 3.0)

Putovanje je suština leta, fizička promena mesta ili duhovna spoznaja koja brzinom svetlosti pomera granice uma. Stajanje u mestu ne postoji, tako da ako se ne ide unapred, neizbežan je povratak na staro. Zato bez zavaravanja, leti valja čitati tekstove koji ne uljuljkuju svest i koji nas pripremaju za velike iskorake.

Na primer, putopise, poput onog o Indiji, u vidu „Rečnika zaljubljenika u Indiju” (u prevodu Olgice Stefanović, i u izdanju „Službenog glasnika”), kojeg je napisao istinski mudrac Žan-Klod Karijer, francuski pisac, dramaturg i scenarista. Ili „Ekstatičke ispovesti, Antologiju mističkih tekstova” austrijsko-jevrejskog filozofa, teologa i pisca Martina Bubera, (u prevodu s nemačkog Radovana Popovića, i u izdanju čačanskog „Gradca”).

Žan-Klod Karijer (koji nam je poznat i po knjizi razgovora s Umbertom Ekom, o tome da se „ne nadamo da ćemo se rešiti knjiga”, pa i po „Rečniku gluposti i grešaka u rasuđivanju”, u koautorstvu s Gijem Beštelom) Indiju posmatra bez zavaravanja, kao veliku simfoniju epskog speva „Mahabharata”, te mnoštva ljudi i predela, uzvišenosti i nejednakosti.

„Ako ne volimo ljude, nemojmo ići u Indiju. Nemoguće je obilaziti ovu jedinstvenu republiku, a nemati dodira sa spoljnim svetom, u turističkom autobusu koji će nas voditi od spomenika do spomenika, dok mi žmurimo pred samom zemljom i njenim narodima. Gomila je ovde glavni pejzaž. Ona učestvuje u svemu. Nema sumnje da zbog toga u indijskoj književnosti svih perioda likove često privlače izbeglištvo i samoća, odricanje, odlazak: zbog umora od čoveka.”

Ali, Karijer ne savetuje došljaku izolovanost, već da prihvati gomilu i da se izgubi u njoj. U Bombaju (Mumbaju), poražen je siromaštvom, haosom, ali i dirnut „dovitljivošću nemaštine” sitnih zanatlija i trgovaca. u Kalkuti se divi kulturnom životu, filmu i muzici, ali ne može pobeći od utiska opšte bede. Uz Pitera Bruka, kako pripoveda, 1982. godine pratio je jednu mladu časnu sestru Majke Tereze, koja je siromasima pomagala da prežive ili da bar dostojanstveno umru. U ovom rečniku važna odrednica je i „budizam”, uz otkrovenje patnje iz neznanja, i iz lavirinta želja. Razrešenje od bola donosi saznanje i unutarnje buđenje, kroz gašenje želje.

Putujući kroz indijsku misao, jednako kao i predelima, Karijer otkriva darmu, zakon, dužnost, „silu mnogostrukih obličja, poredak svemira, zbog kojega se okreću planete”. Slediti darmu znači ponašati se u dosluhu sa svojom savešću. Žan-Klod Karijer posmatra situacije u kojima ljudi odbijaju da slede svoj put, kada čitavi narodi ne žele to da čine i okreću se neznanju i nasilju, pa time postaju kolektivno odgovorni za poredak u svetu: „Ako zaboravimo darmu, i darma će zaboraviti nas. Ako zanemarimo poredak u svetu, on će se okrenuti protiv nas.”

Iz mnogolikog meteža Indije, letnji uvidi vode do unutarnjih vizija ljudi, viđenja koje je Martin Buber objasnio kao „silu doživljaja, htenje za iskazivanjem neiskazivoga”, u potrazi za onim Jednim sveta, kroz jastvo.

„Težnja za kazivanjem, koju ekstatičar oseća, ipak nije naprosto nemoć i mucanje, nego takođe moć i melodija. On bez traga nestalom zanosu želi da pribavi sećanje, ono bezvremeno da spase u vremenu – on hoće da Jedinstvo lišeno mnoštva preobrazi u jedinstvo sveg mnoštva(...) U mitu, u Vedama i Upanišadama, Midrašu i Kabali, kod Platona i Isusa, nije li obznanjen simbol onoga što ekstatičar doživljava? Nisu li učitelji svih vremena, koji su ga stvorili i uvek iznova stvarali, crpeli iz njegovog doživljaja? Oni su takođe iskusili Jedinstvo, oni su takođe iz Jedinstva prešli u mnoštvo(...) Nije li doživljaj ekstatičara simbol pradoživljaja svetskog duha? Osluškujemo sebe i ne znamo više koje to more šumi u nama”, pisao je Buber, koji je sabrao iskustva Indije, mistiku islama, sufija i njihovih sledbenika, neoplatoničara, grčkog monaštva, franjevaca, nemačkog srednjeg veka, mistiku severa, sve do 18. veka. U prilogu iz „Mahabharate” stoji zapažanje: „Onaj ko, kao mudrac, žudnju odasvuda povuče u sebe samog, kao kornjača svoje udove, kao bestrasan i u svakom pogledu slobodan čovek, uvek je srećan. On će se s uspehom uzdići do bramana jer žudnje vraća u svoju unutrašnjost, utažuje žeđ, upija, te je prema svim bićima dobronameran i prijateljski raspoložen.”

Suština puta Istoka i Zapada, odmora i rada, leta i zime, samoće i druženja, jeste mir, kao prava mera stvari. Stoga „Mahabharata”, i s našeg početka, kaže da kad neko sva bića posmatra „s uspokojenim sopstvom u svom srcu, onda on samome sebi služi kao svetlost”.


Komentari8
bf721
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slavica Krsmanovic,glumica
Sjajan tekst . Hvala.
Galla
Hipnotisana! Bravo! Hvala Bogu, da ima jos autora koji razmisljaju i pisu o vecnom i sveprisutnom... -Ko veruje u Boga, zna da ga ima, ko ne veruje zna da ga nema(Rabin) Za neverne Tome.
pravo izbora
Svako bira svoju literaturu. U ovoj nepismenoj zemlji samo nam fale ovakve preporuke, pa to je da baciš knjige i pobegneš u divljinu. Malo se smirite, pseudo intelektualci, pogledajte dom svoj.
Es. Ku.
SJAJNO. Bravo, Marina. Ne pamtim da je nešto ovako poodavno napisano... Zato ne krijem fascinacije . Sve čestitike.
Vujisic
A vi gospodo onda citajte Seseljeve memoare.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja