petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:17
KOLIKO KOŠTA BESPLATNO ŠKOLOVANjE

Više od dve prosečne plate za đaka prvaka

Problem nastaje kada se svi troškovi udvostruče, jer statistika kaže da nešto više od 40 odsto porodica u Srbiji ima dvoje dece
Autor: Dragana Jokić-Stamenkovićnedelja, 18.08.2019. u 22:00
Фото Драган Јевремовић

To što je školovanje u Srbiji besplatno, ne znači da ono ništa ne košta. U avgustu i septembru, s početkom školske godine, stižu i najveći udari na kućne budžete, koji uglavnom nadilaze troškove obeležavanja slava, najvećih verskih praznika i rođendana. Još neoporavljeni od izdataka koje su imali za kakvo-takvo letovanje, odvajanja dela plata za zimnicu, pa i drva za ogrev, roditelji školaraca se upravo ovih dana bacaju i na kupovinu udžbenika, pribora, ranaca, ali i opreme za fizičko i likovno.

Rate za ekskurzije roditelji beogradskih gimnazijalaca plaćaju već od juna, a sada pride stižu i dodatni izdaci za rekreativne nastave i jesenju garderobu i obuću – broj veću u odnosu na prošlogodišnju.

Prema našoj računici, osnovni prvoseptembarski troškovi za jednog đaka iznose oko 42.000 dinara. Tu smo uračunali udžbenike, lektiru, pribor, ranac, opremu za fizičko, kao i odeću i obuću, i to po najskromnijim cenama. Ako se tome dodaju još i ishrana, džeparac, ekskurzije, izleti i rekreativna nastava, kao i sportske i kulturne aktivnosti, dolazimo do vrtoglave cifre od gotovo 125.000 dinara.

To znači da mame i tate za godinu dana besplatnog školovanja svog osnovca moraju pripremiti više od dve prosečne plate (prema Republičkom zavodu za statistiku, prosečna plata u Srbiji iznosi 55.380 dinara).

Ova cifra, međutim, u mnogim kućama množi se s dva, jer nešto više od 40 odsto porodica ima dvoje dece, kazuju podaci s poslednjeg popisa stanovništva. Naime, od 1.476.105 porodica u Srbiji, jedno dete ima 764.546, dvoje dece 591.114, dok troje mališana gaji 99.638 porodica.

Je­le­na Bran­ko­vić, če­tr­de­set­tro­go­di­šnja maj­ka tro­je ško­la­ra­ca, ka­že da je iz de­se­to­go­di­šnjeg is­ku­stva u ško­lo­va­nju naj­sta­ri­jeg de­te­ta iz­vu­kla bar dve po­u­ke i pre­po­ru­ču­je ne­is­ku­sni­jim ro­di­te­lji­ma da ih se pri­dr­ža­va­ju.

– Škol­ske knji­ge su ne­što što sam pri­hva­ti­la kao uobi­ča­je­ni po­ro­dič­ni tro­šak, a bes­plat­ni kom­plet ko­ji do­bi­jam za tre­će de­te mi mno­go zna­či. Ali či­nje­ni­ca da de­se­ti­ne hi­lja­da di­na­ra go­di­šnje da­mo na škol­ski pri­bor za njih tro­je sva­ke go­di­ne me pre­ne­ra­zi. Baš ju­če sam u ve­ćem tr­go­vin­skom lan­cu iz­bro­ja­la 10.000 di­na­ra za gu­mi­ce, olov­ke, tem­pe­re, per­ni­ce, blo­ko­ve, še­sta­re i sa­mo de­set sve­za­ka. Mo­ra­će­mo još da ih do­ku­pi­mo. Is­ku­stvo po­ka­zu­je da me je ku­po­vi­na škol­skog pri­bo­ra na če­ko­ve i od­lo­že­no pla­ća­nje uvek vi­še ko­šta­la, jer ta­da uba­cim u kor­pu i po­ne­što što i ni­je baš neo­p­hod­no, mi­sle­ći da ću to la­ko ot­pla­ti­ti na ra­te. Ka­da sam to shva­ti­la – po­če­la sam sve da ku­pu­jem go­to­vi­nom i ta­ko sma­nju­jem udar na kuć­ni bu­džet – is­ti­če Bran­ko­vi­će­va.

Ona do­da­je i da je prak­sa po­ka­za­la da se ne is­pla­ti ku­po­va­ti jef­ti­ni­ji škol­ski pri­bor, jer ga đa­ci br­zo po­tro­še, ili mal­te­ne ba­ce. Ki­ne­ske bo­ji­ce i olov­ke, ka­že, to­li­ko su ne­kva­li­tet­ne da ih je go­to­vo ne­mo­gu­će za­re­za­ti, vo­šta­ne bo­ji­ce pu­ca­ju pri pr­vom ko­ri­šće­nju, a ran­če­vi se po­ce­pa­ju i pre kra­ja po­lu­go­di­šta. Ova maj­ka na­gla­ša­va da je joj mno­go is­pla­ti­vi­je ku­pi­ti pu­nu i kva­li­tet­nu per­ni­cu ne­mač­kih pro­iz­vo­đa­ča, na pri­mer, u be­o­grad­skim knji­ža­ra­ma za 800 di­na­ra ne­go uze­ti na po­pu­stu ne­ku sum­nji­vog kva­li­te­ta za 500 di­na­ra, jer će do na­red­nog 1. sep­tem­bra mo­ra­ti da do­ku­pi bar još jed­nu ta­kvu. 

Ono bez če­ga se u ško­lu ne mo­že kre­nu­ti je­su udž­be­ni­ci, uz ko­je u 90 od­sto slu­ča­je­va na­stav­ni­ci tra­že da se do­ku­pe rad­ni i na­stav­ni li­sto­vi. Ta­kav kom­plet od se­dam udž­be­nič­kih je­di­ni­ca jed­nog od naj­za­stu­plje­ni­jih iz­da­va­ča u Sr­bi­ji za pr­vi raz­red ko­šta 5.350 di­na­ra, de­set knji­ga za če­tvr­ti raz­red sta­je 5.710 di­na­ra, kom­plet od 19 udž­be­nič­kih je­di­ni­ca za še­sti osnov­ne s ma­te­ri­ja­li­ma za teh­nič­ko i dva stra­na je­zi­ka okru­glo je 15.000 di­na­ra. Kao i sva­ke go­di­ne, naj­sku­plje su knji­ge za osmi raz­red, kom­plet sa­dr­ži čak 25 udž­be­nič­kih je­di­ni­ca i ko­šta 16.829 di­na­ra. Na sve to ka­sni­je se do­da­je i lek­ti­ra ko­ja ko­šta od 300 do 1.000 di­na­ra. Ani­ca Iv­ko­vić, maj­ka dvo­je osno­va­ca, is­ti­če da je sa­mo za knji­ge svog pr­va­ka odvo­ji­la bli­zu 10.000 di­na­ra.

– U šo­ku sam od pri­pre­ma de­ce za ško­lu. Odvo­ji­li smo na stra­nu 200 evra na­da­ju­ći se da će pod­mi­ri­ti sve tro­ško­ve jer smo sta­ri­joj ćer­ki, ko­ja sa­da kre­će u dru­gi raz­red, pro­šlog sep­tem­bra ku­pi­li sve no­vo. Već smo po­tro­ši­li oko 35.000 di­na­ra pri­pre­ma­ju­ći ih za ško­lu, a ni­smo ih pot­pu­no opre­mi­li – očaj­na je maj­ka.

Dok su Ti­to­vi pi­o­ni­ri od pr­vog do če­tvr­tog osnov­ne ima­li po jed­nu ko­žnu đač­ku tor­bu, ču­ve­ni mo­del s Mir­kom i Slav­kom, ili dve pe­ti­ce na po dva dže­pi­ća na pred­njoj stra­ni, da­na­šnji ro­di­te­lji sve­do­če da đa­ci če­sto sa­mo go­di­nu da­na no­se je­dan ra­nac. Onaj kva­li­tet­ni­ji, oja­ča­ni, za đa­ka pr­va­ka ko­šta oko 4.500 di­na­ra. Do­du­še, i te­ži­na đač­ke tor­be bar se du­pli­ra­la sa sme­nom ge­ne­ra­ci­ja, pa te­ško da bi ju­na­ci ko­mu­ni­stič­kog do­ba, Mir­ko i Slav­ko, iz­dr­ža­li te­ret ko­ji im na­me­ću da­na­šnji iz­da­va­či knji­ga ili kre­a­to­ri škol­skog pla­na i pro­gra­ma...

Dok uz per­ni­ce od 800 di­na­ra ku­pe i sve­ske, blo­ko­ve, le­nji­re, še­sta­re i osta­lu opre­mu, ma­me i ta­te iz­dvo­ji­će još bar 2.000 di­na­ra. I sve to pod uslo­vom da na­stav­nik ni­je mno­go zah­te­van u po­tra­ži­va­nju neo­ba­ve­zne, ali uobi­ča­je­ne do­dat­ne opre­me za čas, po­put ko­laž-pa­pi­ra, šper­plo­či ili tem­pe­ra... Spi­sak za pr­vo­sep­tem­bar­sku ku­po­vi­nu se tu ne za­vr­ša­va. Sa­mo tor­be za fi­zič­ko sta­ju od 350 do 2.500 di­na­ra. Po­treb­no ih je na­pu­ni­ti s dva cr­na šort­sa i dve be­le ma­ji­ce za fi­zič­ko, što ko­šta mi­ni­mal­no 1.200 di­na­ra. Pri­de pa­ti­ke od bar 2.500 di­na­ra.

Ako uzme­mo da je pro­seč­na ce­na kom­ple­ta udž­be­ni­ka oko 12.000 di­na­ra i sve na­ve­de­no sa­be­re­mo, do­bi­ja­mo da ro­di­telj jed­nog uče­ni­ka 1. sep­tem­bra mo­ra mi­ni­mal­no ima­ti sprem­nih 24.350 di­na­ra (bez ode­će i obu­će).

Ta­nje­nju nov­ča­ni­ka, me­đu­tim, tu ni­ka­ko ni­je kraj. Sa­go­vor­ni­ci „Po­li­ti­ke” is­ti­ču da u tro­ško­ve pri­pre­me za ško­lu ta­ko­đe ubra­ja­ju ku­po­vi­nu jak­ni, ko­je na sni­že­nju sta­ju naj­ma­nje 3.500 di­na­ra, ali i dva pa­ra obu­će, za ško­lu i igra­li­šte, što ta­ko­đe iza­đe mi­ni­mal­nih 6.000 di­na­ra. Spi­sku opre­ma­nja đa­ka tre­ba do­da­ti i naj­ma­nje tro­je pan­ta­lo­na od po 1.500 di­na­ra, tri duk­se­ri­ce, ko­je u naj­bo­ljem slu­ča­ju sku­pa sta­ju 3.500 di­na­ra. A osta­le sit­ni­ce po­put ma­šni­ca, ma­ji­ca, ča­ra­pa i ka­pa da i ne ra­ču­na­mo...

I do­sa­da­šnji sal­do već bo­de oči jer sve­u­kup­no na­bro­ja­no iz­no­si 17.500 di­na­ra po jed­nom de­te­tu. Što je za po­ro­di­ce ko­je se mo­gu po­hva­li­ti s dva ško­lar­ca 35.000 di­na­ra. Uz sve ovo, ne sme se „pod te­pih” gu­ra­ti sta­ti­sti­ka da sva­ko tre­će de­te u Sr­bi­ji pri­ma so­ci­jal­nu po­moć, ko­ja iz­no­si sa­mo ne­ko­li­ko hi­lja­da di­na­ra. Ona sa­svim ja­sno uka­zu­je na či­nje­ni­cu da on­da mno­ge po­ro­di­ce s de­com spa­da­ju u onaj deo sta­nov­ni­štva či­ja su pri­ma­nja is­pod pro­seč­nih 55.380 di­na­ra i da ta­te i ma­me ško­la­ra­ca i te ka­ko na svo­jim ple­ći­ma ose­ća­ju bre­me bes­plat­nog i oba­ve­znog osnov­nog ško­lo­va­nja.


Komentari12
e88c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

mala računica
Zbog cega besplatno skolovati nekoga ko ce otici da zivi i radi u inostranstvo? Recimo jednu medicinsku sestru ili lekara? Ja bih od njih trazio povracaj sredstava koje je drustvo ulozilo u njih. U protivnom: gubljenje drzavljanstva i zabrana ulaska u bivsu domovinu! Ukoliko dokazano pomazu porodicu u Srbiji - onda je stvar u redu!
Три карте за Боливуд
@Donglai Pei Знате како каже премудри деда Мита Шепин: "Турци су узимали десетак, а ови остављају десетак."
Preporučujem 4
Ја оволико
А када се мало боље размисли дође се до невероватног податка да у Србији НЕ постоји бесплатно школовање. Нити је икада постојало. Ко се имало разуме у структуру бруто плате одлично зна да се свакоме ко је запослен од бруто плате одваја за школство. Тако да грађани плаћају образовање младих, а не некаква држава. Тако да родитељи који издвајају доприносе за образовање 80 (2 х 40) година свога рада су и те како платили школовање своје деце и деца могу да иду где хоће и када хоће.
Preporučujem 23
Prikaži još odgovora
никола
У средњој школи где радим честа је појава,нарочито у старијим разредима, да је прибор једна свеска сваштара и једна хемијска оловка.
Милош Лазић
Најуноснији, али и најсрамнији "бизнис" код нас је - издавање уџбеника! За сваки школски предмет сваке године појављују се нови, иако се наставни пограми не мењају. Буквар је најбољи пример, иако би могао да потраје генерацијама. Зашто, кад је азбука иста као и пре два века? Да нисмо и ми, као браћа Црногорци, убацили неко ново слово?! Можда би Министарство просвете могло да се позабави тиме... ако уграби времена и почне да се бави својим послом!
Сале
Проблем је настао када је једна фирма (на жалост, страна) добила ексклузивно право да издаје уџбенике у Србији. Сваке године се издају други уџбеници за исти предмет. Наравно по вишој цени. А људи у Министарству се не мешају у свој посао јер су за то адекватно награђени од поменутог издавача.
Preporučujem 25
električar
Moram da dopunim ... Ni matematika za osnovce se ne menja (osim na silu), ne menja se ni priroda, ni geografija se ne menja mnogo, kol'ko znam ni strani jezici se ne menjaju nimalo ... Samo se udžbenici menjaju redovno i "dopunjuju". Naravno, najvažnije je da se ni lopovi mnogo ne menjaju, osim što stalno dolaze novi, a to sve uz blagoslove i "dobra objašnjenja" vlasti !!! I smešna objašnjenja ...
Preporučujem 25
Dampyr
Ali Srbija se razvija. Toliki firmi otvoreno da je prosto milina. Ljudi rade pa ne vidim zasto ovo bode oci? Srbija postaje bogata zemlja.
Ivan Ivanovic
Ovo je pitanje koje treba postaviti danas ovima sto otvaraju puteve i misle da tako zadrze mlade u zemlji. Zasto udzbenici nisu besplatni? Kazu da nema novca-nije tacno! Pokusajte da saznate koja firma stampa udzbenike za prvi razred pa ce vam stvari biti malo jasnije. Srbija je talac najodvratnije partokratije koja nas pljacka,ali bukvalno na svim nivoima, od knjiga za djake prvake pa do penzija koje su bukvalno otete penzionerima iz ruku. Samo napredno koridorom 11-do izlaska iz zemlje!
Гуламфер
Ти путеви се и не праве да задрже младе у Србији. Праве се да што брже млади одлазе из Србије - за 45 минута од Чачка до Београда. Још када направе деоницу од Сурчина до Обреновца... ихаха, има колоне преосталог живља да крене према аеродрому. СВАКИ дан из Србије ТРАЈНО одлази 180 душа у иностранство!!! Никада није било горе. Уместо да се улаже у српску индустрију и српску пољопривреду па да се има и заради и тек онда праве путеви, ови купује нове шкоде да се види ко им је спонзор странке.
Preporučujem 11

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja