subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 18.08.2019. u 19:30 Tanja Vujić

Bumerang-efekat trgovinskog rata

Danak carinskog sukoba SAD i Kine već osećaju njihove privrede, ali i evropska, naročito najjača ekonomija evrozone – nemačka
„Поршеова” фабрика у Штутгарту (Фото EPA-EFE/Ronald Wittek)

Unca zlata je 1.514,05 dolara. Barel nafte je ispod 60 dolara. Nemačka privreda ima najslabiji rast u evrozoni. Kineska industrijska proizvodnja najmršavija je u poslednjih 17 godina. Na Volstritu investitori traže veće prinose za ulaganja u kratkoročne nego u dugoročne državne hartije od vrednosti Amerike. Ovonedeljne dramatične berzanske brojke potvrđuju na globalnom planu ono što Mario Dragi, predsednik Evropske centralne banke, odskora tvrdi za evrozonu, a to je da je njena privreda „u sve gorem stanju”.

Usred trgovinskog rata Amerike i Kine, „globalna privreda usporava daleko brže nego što se moglo očekivati”. „Svet više nije imun od ovog sukoba”, prenosi „Njujork tajms” procenu sa Volstrita. Nemačka, Velika Britanija, Italija, Meksiko, Brazil, Argentina, Singapur, Južna Koreja i Rusija su, po analizi „Vašington posta”, devet velikih ekonomija sveta koje se ubrzano suočavaju sa recesijom.

U međuvremenu, berze znaju ko je kriv za strepnju da svet – nakon najveće finansijske krize od Drugog svetskog rata iz 2008. godine – danas izgleda ponovo srlja ka recesiji.

Sve zaoštreniji američko-kineski trgovinski duel ključni je vinovnik tekućeg usporavanja globalne privrede, koja sve više klizi u obamrlost, upozoravaju berze.

„Naravno da Kina želi pregovore. Samo neka prvo ljudski sredi stvari u Hongkongu”, preporučio je američki lider Donald Tramp prošle sedmice Pekingu. Gotovo istovremeno je iz Pekinga stigla nova preteća poruka Vašingtonu.

„Najava novih američkih carina od 10 odsto na robu vrednu 300 milijardi dolara predstavlja ozbiljno kršenje nedavnog dogovora Donalda Trampa i Si Đinpinga. Kina će stoga morati da preduzme sve neophodne mere i uvede svoje carine”, poručio je Državni carinski savet Kine.

Tajming ove kineske poruke – nakon Trampove odluke u utorak da odloži uvođenje novih carina na većinu robe u korpi „300 milijardi” – posebno je zabrinuo finansijska tržišta.

„Peking je sada izgleda spreman ne samo da uzvraća već i da povede rundu carinskog nadgornjavanja sa Amerikom”, komentariše „Volstrit džornal”.

Da li će sada Donald Tramp ponuditi Pekingu dalje ustupke (poput odluke da 1. septembra ne zavede carine koje je najavio 1. avgusta) i time ispasti slabiji pregovarač ili će se vratiti u „meč” pod parolom „samo jako i još jače”? I na šta bi u obe varijante Trampovog odgovora stvarno bio spreman Peking?

Međunarodne berze, vodeći investitori, megaindustrije i ostatak sveta ni približno ne znaju odgovor na pitanje u kom pravcu Amerika i Kina – dve najveće globalne ekonomije – planiraju svoje dalje trgovinske i druge odnose. Ko onda od ozbiljnih investitora da se upusti u dugoročne velike investicije? Ili ko da uloži veliki novac u strane hartije od vrednosti (čitaj: dugove) s rokom prispeća od 10 ili, još gore, 30 godina?

Otuda i dramatični skok cene zlata i kolebanja barela. Otuda i ozbiljna posrtanja velikih izvozno orijentisanih privreda poput Nemačke i Kine, čiji su nedavni zvanični izveštaji ozbiljno zabrinuli berze.

Drugim rečima, nije više samo ostatak sveta – svakojako uključen u lance snabdevanja Amerike i Kine – kandidat da postane „kolateralna šteta” odmeravanja snage dve najveće ekonomije. Bumerang trgovinskog duela dva pacifička rivala počinje da stiže i Ameriku i Kinu, ali što je za Evropu veoma važno, Nemačku – donedavnog tutora urušenim privredama evrozone o tome kako se vodi uspešna ekonomija.

Koliko u drugom tromesečju ove godine, nemačka privreda pala je 0,1 odsto (0,4 na godišnjem nivou), što predstavlja njen najgori rezultat

u poslednjih šest godina. Koliko u junu ove godine, servisne industrije u Nemačkoj zaposlile su 1.000 novih radnika: prethodnih pet godina istog meseca 44.000 ljudi u tom sektoru je dobijalo posao.

Istovremeno, nemačke auto-kompanije „Folksvagen”, „Dajmler” i BMV zaradile su trećinu manje od izvoza u Kinu, gde kupci više ne pazare olako strane limuzine. Koliko lane, najjača ekonomija evrozone za dlaku je izbegla tehničku recesiju (dva uzastopna kvartala bez privrednog rasta). Nakon poslednjih onespokojavajućih rezultata, zvanični Berlin ipak iskazuje uzdržani optimizam.

„Nemačka je u fazi slabog rasta, ali nije još u recesiji. Neophodne su nam investicije u digitalnu ekonomiju i tehnologije budućnosti kako bismo održali konkurentnost na međunarodnom tržištu”, ističe Peter Altmajer, nemački ministar ekonomije.

Berze u činjenici da je privreda Nemačke u drugom kvartalu zabeležila najveći tromesečni pad u poslednjih šest godina vide zlokobni predznak „kraja zlatne decenije nemačke privrede”.

Koliko će još Nemačka, veliki trgovinski partner Amerike, Kine i Evrope, zadržati titulu privredne lokomotive EU, danas postaje zagonetka.

Komеntari10
46471
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mrle
Svetska ekonomija i berza je zasnovana u suštini na laži i kreditima. Pitanje je vremena kada će pući. Samo zlato i blato ne gubi vrednost. Inače: petro-dolar, platne kartice, vrednosni papiri, sve je to laž...
ralence
Опет Енглези мувају нешто против Немачке.Најача Економска и Политичка сила у ЕУ, постала је самостална од Британског и Америчког утицаја. Шурују са Русијом,Ираном и Сиријом против Америчке спољње политике а у Европи диктирају малим и слабијим Државама као да су они победили у 2 светском рату. Пример Хрватске и Косова где подржавају клерофашистичку и сеператистичку ДАЕШ политику Албанаца. Изгледа да Немачки политичари нису много научили од 1939 г. до данас иако се заклињу у демократске вредности.
miran
samo neka Nemacka tone to je za nas bolje, mi jacamo!paradoksalno ali je tako!
Viperovski
Ako uspeš dobro da obrazloš svoju tezu mislim da ćeš dobiti Nobelovu nagradu za ekonomiku.
vladimir djuric
Prateci slepo Amerku ekonomsku politiku ,pre svega uvodjenjem sankcija Rusiji Evropdke zemlje trpe ogromne gubitke sto narsvno ne moze proci bez posledica a to je pre svega POCETAK RECESIJE.Ekonomski terorizamne moze proci nekaznjen ali posledice nazalost ce osetiti uhlavnom najslabije ekonomije i najsiromasnije zemlje.
dr Slobodan Devic
A "dogadjanja" u Hong-Kong-u nemaju ama bas nikakve veze sa ovim trgovinskim ratom??? Kao ni izlazak Engleza iz EU (citaj, evropske utopije). A treci svetski rat odavno tinja; negde oruzijem, drugde parama. Dobrodosli u buducnost ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja