ponedeljak, 16.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18

Populizam i demokratija

U režiji populista narod je uvek pre objekat nego subjekat politike
Autor: Mitar Mihaljicasubota, 24.08.2019. u 18:00
(Фото Пиксабеј)

Populizam kao pojam lako se koristi u javnom diskursu, ali se zbog kameleonske prirode teško raspoznaje. Može imati više pojavnih nijansi, počev od ekonomskih, socijalnih, ideoloških, do kulturoloških. Nije jasno da li je reč o ideologiji, strategiji, stilu komunikacije vođe sa narodom, obliku javnog govora i sl. Iz tih nejasnoća proizlazi da populizam nema koherentnu političku doktrinu. Ipak, barem u formalnom smislu, on se oslanja na ideju o suverenitetu naroda u političkom procesu. A u operativnom smislu može da označava stil politike koji se koristi da mobiliše mase protiv vladajuće elite i vlasti. Populizma i populista oduvek je bilo, a ima ih na levom i na desnom političkom spektru, na istoku i na zapadu, na severu i jugu. Populizam je u usponu i za sada su populisti na vlasti u najmanje dvadeset značajnih zemalja.

Populizam se zasniva na uprošćenoj matrici oštre podele i sukoba između radnog i poštenog sveta, sa jedne strane, i korumpirane i otuđene elite (vlasti), s druge strane. Za populiste važi načelo po principu „zero-sum”: ko nije s nama, taj je protiv nas. Ta matrica je dobra osnova da se povećaju strah i nesigurnost u narodu i da se dignu tenzije između te dve sukobljene strane. To je pogodno tlo za beskrupulozne pojedince da se uz demagogiju, lažna i nerealna obećanja i trikove (često uz pomoć domaćih tajkuna ili stranog kapitala) nametnu kao jedini pravi predstavnici naroda i borbe protiv elite (vlasti). U borbi za vlast oni spretno koriste medije, gde im tabloidi služe kao megafoni za širenje demagogije (R. Balfur). U režiji populista narod je uvek pre objekat nego subjekat politike. Nezadovoljstvo naroda pomaže populistima da budu stalno u napadu i u akciji protiv onih sa druge strane, ali i da nađu žrtvenog jarca u slučaju njihovog neuspeha. Populisti hoće da su uvek u pravu i da imaju monopol na istinu.

U principu, populisti zaobilaze ili krše norme demokratskog procesa. Populisti hoće direktnu vezu i komunikaciju sa narodom, jer oni personifikuju ceo pokret. Za njih malu vrednost imaju demokratske političke institucije, sudstvo, institucije civilnog društva, demokratske procedure, nezavisni mediji, te vrhunski naučnici i kulturni radnici od integriteta. Ipak, to im ne smeta kada osvoje vlast da postepeno kolonizuju te institucije (Dž. M. Miler) i da sebi potčine važne sfere političkog i kulturnog života. Populisti ne prihvataju pluralizam društvenog i političkog života, niti prepoznaju nužnu kompleksnost ekonomskih, političkih i socijalnih procesa i institucija (D. Acemoglu). Zato populisti imaju neslavan kraj, mada ne uvek. Jer, u prelomnim uslovima, teška vremena traže i često nalaze pojedince koji su spremni da preuzmu rizik da odgovore tim izazovima.

Naravno, populizam nije pao sa neba. Kako kaže P. Bejker, populizam klija i živi u raseklinama između velikih obećanja demokratije i nemogućnosti da se ispune ta obećanja. U stvari, uspon populizma je mera neuspeha nosilaca vlasti, bez obzira na to što nije lako anticipirati buduće promene i okolnosti. Jer, pod pritiskom dubokih tehnoloških promena i uspona IT sektora nužno se menja i društveni ambijent. Nosioci tih promena su globalne kompanije u uslovima neoliberalizma, u kojem važi pravilo „pobedniku pripada sve”. Osnovno je da se time menja tehnološka, a zatim ekonomska i socijalna struktura društva, kako na globalnom nivou (odnosi među državama), a tako i unutar svake zemlje. D. Rodrik s pravom ukazuje na „šok globalizacije”, te na tehnološki sukob između SAD i Kine kao osnovu za pobedu populiste D. Trampa na izborima 2016. Izbijaju na površinu problemi suverenosti i identiteta nacija, migracija, razlika u kulturi i sl. Pritom, sve je dominantniji sektor usluga i IT sektor u odnosu na agrar i industriju. Vremenom svuda dolazi do raspadanja starih socijalnih struktura, ali i raslojavanja, uz slabljenje srednjih slojeva i sindikalnih pokreta. Tako se ti srednji slojevi, zajedno sa nižim, pretvaraju u bezobličnu masu, zapravo u gomilu usamljenih pojedinaca (E. From) kojom je lako manipulisati i koju populisti vešto koriste.

Zbog tih tehnoloških promena menjaju se profil i sadržaj rada političkih stranaka, gde su te stranke (socijaldemokratska levica i konzervativna desnica) uglavnom odražavale odnose rada i kapitala. Kako u kojoj zemlji, dolazilo je do njihovog približavanja i brisanja razlika u njihovom ponašanju. To dovodi do patologije u samom biću stranaka. Te stranke sve manje izražavaju volju i interese onih koje predstavljaju i sve se više utapaju u vladajuće strukture, što je pogodno tlo za populizam. Dakle, velike neizvesnosti zbog naglih tehnoloških i socijalnih promena, sve veće socijalno raslojavanje i nejednakosti, uzurpacija političkih i drugih institucija od strane vlasti radi bogaćenja, nesigurnost i opšta apatija, te velika migraciona kretanja kao pretnja domaćoj radnoj snazi i samom identitetu nacija, svakako su pogodna osnova za nicanje raznih pokreta, pa time i populizma i populista.

Dr ekonomskih nauka

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari10
ca7bf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

tja
Demokratija je jedan od mogucih sistema vladanja drzavom. U njoj narod bira ko ce da vlada umesto njih. Narod nikad nije niti ce ikad moci da vlada drzavom jer bi vlast zgrabili najgori - ubice, kriminalci, svako ko ima oruzje i spreman da ubija. Narod nema jedno telo, jedan mozak, da moze da misli isto i da zeli isto. Budalasto je verovati da takav narod postoji. Direktna demokratija referendumima je prevara politicara koji podmecu narodu odgovornost za odluke koje oni treba da donesu.
tja
Jedan primer o tome kako je izgledala demokratija i cemu je parlament sluzio kad politicari nisu morali da lazu narod i kad su radili svoj posao. Kad je pre dva veka engleski filozof Edmund Burke izabran za clana parlamenta za grad Bristol, on je poslao sledecu poruku svojim biracima: Ja ne idem u Parlamenat da branim interese gradjana Bristola, nego da brinem o interesima drzave. Da je tada populizam postojao onakav kako postoji danas, nikad ne bi bilo Britanske imperije a mozda ni Britanije.
Preporučujem 0
tja
Stranke vise nemaju nikakvu ideologiju niti se medjusobno razlikuju po prirodi vladanja ako dodju na vlast ili ako ostanu u opoziciji. U cemu je Vuciceva stranka "napredna" a Daciceva "socijalisticka"? Strankama treba zabraniti da koriste reci za ime svojih stranaka. Umesto reci, stranke treba za naziv da dobiju trocifren broj koji komjuter slucajno izbaci. Recimo "Stranka broj 397"
Preporučujem 1
Бранислав Станојловић
"Популизам" је најбоља демократија. Они чине што ПОПУЛУС, народ (бирачи) жели.
Teodor Drajzer
Za populiste imaju malu vrednost nezavisni mediji. Nezavisni mediji!? Ha,ha,ha.
Душан Поповић
Одлична анализа. Човек је показао како препознати популизам (будући да је данас та реч постала етикета која се олако лепи политичким противницима у недостатку аргумената), шта доприноси настанку ове појаве и довео је у тесну везу са неспособношћу овешталих социјалдемократских и конзервативних структура да одговоре изазовима савременог друштва. Мени се чини да се из ове анализе можда може закључити и да је популизам заправо наличје неолибералне демократије.
Boris
Populizam jeste demokratija (princip vladavine volje naroda). Autor, valjda, misli da interes naroda nije bitan, nego "bolne reforme" i "savremeni izazovi". Socijaldemokratija nastoji da demonizuje populizam jer je u periodu od cca 70 godina upropastila i razorila sve svoje vrijednosti i principe. Da li iko vjeruje da tzv. lijeve stranke imaju ikakve veze sa radnicima? Afd, Tramp, Salvini, Farage, Le Pen, su samo posljedice nakaradne vlasti koja se potpuno odrodila od onih koje navodno zastupa..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja