nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13

Makron i Putin kreću od Ukrajine

Pet dana uoči Samita G-7, na koji Rusija nije pozvana jer je izbačena zbog aneksije Krima, susret francuskog i ruskog predsednika u Francuskoj je simboličan gest ponovnog približavanja Rusije i EU
Autor: Biljana Mitrinovićutorak, 20.08.2019. u 09:32
Сусрет француског и руског државника у пријатељској атмосфери: цвеће за прву даму Француске Брижит Макрон (Фото АП)

Povodom odlaska ruskog predsednika Vladimira Putna u Francusku i susreta sa Emanuelom Makronom pet dana uoči samita G-7, grupe najindustrijalizovanijih zemalja iz koje je Rusija izbačena 2014. godine zbog pripajanja Krima, mediji se utrkuju da objasne ko će kome održati lekciju. Ali u letnjoj rezidenciji francuskog predsednika, u tvrđavi Breganson, od suštinskog značaja neće biti ni Putinovo „rasturanje” demonstracija opozicije niti mišljenje ruskog predsednika o protestima „žutih prusluka” u Francuskoj.

Kao što Putinu nije potreban posrednik za rešavanje svetskih pitanja s Donaldom Trampom, tako ni Makronu nije krajnji cilj da pregovore organizuje kao drugi ešalon Trampove administracije, nego da se posle sve bleđe uloge Angele Merkel i neizvesnosti oko bregzita nametne kao autentičan evropski političar koji je u stanju da reši, za početak, barem evropska pitanja. Zato je administracija francuskog predsednika odlučno negirala da Makron igra ulogu posrednika sa Rusijom ili bilo kojom drugom svetskom silom, odgovarajući na Trampov nedavni tvit u kojem je sugerisao da Pariz pokušava da posreduje između Irana i SAD i da Vašingtonu to nije potrebno.

Među temama za razgovore su Sirija, Iran i Ukrajina. Očekuje se da će Makron pokušati da se dogovori s Putinom da ruski predsednik iskoristi svoj uticaj na režim sirijskog predsednika Bašara el Asada kako bi zaustavio ofanzivu u severnom delu Idliba i sprečio nove tokove izbeglica prema Turskoj.

U vezi sa glavnim bezbednosnim izazovom u Evropi, ratom u Ukrajini, Makorn se naročito angažovao od izbora novog predsednika Volodimira Zelenskog. Od tada je načinjeno mnogo koraka, obavljeni su brojni telefonski razgovori, iznete određene ponude, a i ruski predsednik je veoma voljan da ponovo uđe u traženje rešenja iz sporazuma u Minsku, tačku po tačku.

Normandijska četvorka (Nemačka, Francuska, Rusija i Ukrajina), koja je izdejstvovala postizanje sporazuma, nije se sastala od oktobra 2016. godine. Ponovo vraćanje ovom sporazumu omogućilo bi poboljšanje evropsko-ruskih odnosa, možda i postepeno ukidanje sankcija, a za EU to bi bio povratak na svetsku scenu značajnih igrača.

I Rusija je učinila gest dobre volje uvećavajući nade u produktivan sastanak puštanjem francuskog finansijera Filipa Delpala, protiv koga se vodi istraga zbog pronevere, iz zatvora u kućni pritvor.

Bivši šef francuske diplomatije Iber Vedrin je u izjavi listu „Figaro” naglasio da je Makronova rešenost da unapredi odnos sa Moskvom veoma korisna da se „Francuska i moguće Evropa izvuku iz slepe ulice višegodišnjih besplodnih ratobornih stavova, grešaka na obe strane… što se izrodilo u strateški apsurd da Francuska ima lošije odnose s današnjom Rusijom, nego sa SSSR-om u poslednje tri decenije njegovog postojanja”. Podržavajući Makronovu politiku uspostavljanja boljih odnosa sa Moskvom, Vedrin je rekao da je Zapad postavio sebi iluziju o „brzoj demokratizaciji Rusije”. „Ali Rusi su ostali Rusi. I zato smo ljuti na njih. To nije demokratski režim poput našeg, ali nije ni nekadašnja diktatura”, rekao je bivši šef diplomatije ukazujući na veliki bezbednosni problem u Evropi. U kontekstu napuštanja velikih sporazuma o razoružanju, on je rekao da će uvek ostati susedi Rusije i da nemaju mnogo opcija. „Možemo da se držimo politike osuđivanja, sankcija koje glupo guraju Rusiju prema Kini, koja uopšte nije onakva kako bi Rusi želeli, ili da pokušamo da obnovimo susedski dijalog, čak i ako je on veoma komplikovan.”

Makron je više puta rekao da želi da vrati Rusiju u Evropu, a zalaganjem Pariza i Berlina Rusiji je vraćeno pravo glasa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Putinova poseta Francuskoj je nastavak razgovora francuskog i ruskog predsednika na samitu Grupe 20 u Japanu u junu i na G-20 u Argentini u novembru prošle godine. Posle sastanka u Versaju 2017. godine, nekoliko nedelja pošto je Makron postao predsednik, Putin je prošle godine bio domaćin francuskom lideru na svom godišnjem ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, a imali su i detaljne razgovore u Kremlju kada je Francuska pobedila u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. u Moskvi.


Komentari7
62a8c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

stanimir
Cilj sankcija je propao (raspad Rusije pomoću obojene revolucije) , a ostvarenje cilja trebalo je omogućiti ulaženje u posjed sirovinskih baza u Sibiru. U opciji je i rat , ali ne ...Rusi imaju dobro oružje. Mora se razgovarati jer se do sirovina u Sibiru mora doći- najskuplja je opcija dignuti ruke od tog kolača.Uskoro će i Ameri zaboraviti priče o neprijateljstvu- prijateljstvo sa Rusijom nasušno im treba-to je gotovo pitanje opstanka. S druge strane Rusiji su prijeko potrebne investicije.
Zvonko
I Putin je pao na kolena pred njenom lepotom.
Marko
Mnogo intersantan clanak, ponovo ujedinjenje krima sa majkom rusijom samo dodatno pokazuje diplomatsku i vojnu moc Rusije. Ovo bi sve islo na korist Srbije, medjutim znajuci nasu vladu, sve je incertum.
Veljko Vuk
Ukoliko autor preuzima atlansku terminologiju aneksija krima, molim Vas za zdravu dozu distanciranja. Ponovo ujedinjenje Krima sa matičnom državom. Prestanak Juristikcije Kijeva nad Krimom. Ispravka istoriske nepravde na zadovoljstvo građana Krima. Ima toliko lepih i objektivnih izraza za taj predivan događaj.
Срђан
Наш задатак као коментатора је да, поред изношења својих ставова, будно мотримо да се овакве ствари не потурају испод жита, јер убрзо постају опште прихваћене. Чињеница је да се у новинарским текстовима врло често износе ставови који нису последица објективне оцене реалних догађаја, него ставови везани за предубеђење или чак лошу намеру. Дакле, анексија је међународно правни поступак, попут анексије Хаваја од стране САД. То никако није случај са Кримом.
Preporučujem 12
Ljubomir Sindzirevic, Dipl. Ing. Grdaj.
I ne samo to, vec i neprimeren izraz "Русија избачена 2014. године због припајања Крима" - nije Rusija izbacena, nego gospoda Zapadnjaci iz protesta nisu dosli na samit, koji je trebalo da bude u Rusiji, u Sociju, 24. marta, vec su se na svoju ruku navrat - nanos organizovali (da ujedem i ja malo!) i sastali u Briselu 4/5. juna, posto su "suspended their participation in preparatory meetings for the G8", tj. suspendovali svoje ucesce u pripremnim sastancima za (samit) G8. Dakle, opet "sitnica".
Preporučujem 17
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja