petak, 20.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:24

Pravoslavlje među rimokatolicima

Za papa Franju odnos Hrvata i Srba beznačajan je u odnosu na relacije sa Ruskom pravoslavnom crkvom
Autor: Miroljub Jevtićnedelja, 25.08.2019. u 18:00

Stara je istina da suština svake mudre politike leži u sledećim radnjama: od neprijatelja pravite neutralca, od neutralca saradnika, od saradnika prijatelja. U meri u kojoj jedna država u tome uspe, u toj meri će život sebi učiniti snošljivijim.

Upravo zbog toga ne treba nikoga podsećati na probleme koje su Srbi imali sa rimokatoličkom crkvom kroz istoriju. Na jedan od najtežih podsećamo se ovih dana, govoreći o egzodusu iz Knina. Mada nikada ne smemo zaboraviti na zlo koje nam je učinjeno i na žrtve koje smo podneli, to nije razlog da ne pokušamo da barem u budućnosti nađemo zajedničke tačke koje bi sprečavale nove sukobe, a ukoliko je to moguće, i omogućile saradnju.

U to ime je SPC vodila ozbiljne pregovore u vezi sa kanonizacijom Stepinca i barem za sada ostvarila neke rezultate. Malo li je? Posebno je važno podsećati na činjenicu da Vatikan i dalje ne priznaje Kosovo. Koliko će to trajati – drugo je pitanje. Ali na nama je da ga u tome ohrabrujemo koliko možemo.

Nažalost, velika odgovornost je i na nama. Pre svega, mi o rimokatoličkom svetu znamo veoma malo. Gledamo ga skoro isključivo preko Hrvata. Dok su Hrvati, s druge strane, za rimokatolički svet potpuno beznačajni i nikako ne mogu da ozbiljno utiču na politiku Vatikana. To se posebno videlo dolaskom pape Franje na mesto poglavara. Za njega je odnos Hrvata i Srba beznačajan u odnosu na relacije sa Ruskom pravoslavnom crkvom. I budimo uvereni, ako RPC nešto zahteva od njega, a to Hrvati ne žele, da će se on, zarad dobrih odnosa sa patrijarhom Kirilom, lako odreći Hrvata. Ovo ne mislimo baš bukvalno, ali nije daleko od istine. Brojke sve govore. Rimokatolika na svetu sada ima oko 1,3 milijarde, a Hrvata je među njima oko četiri miliona, znači oko 0,3.

Zbog toga interes rimokatoličke crkve nisu Hrvati, nego Brazilci, Meksikanci, Filipinci, Amerikanci... Tamo gde se broj rimokatolika meri stotinama miliona. Njihovi interesi određuju politiku rimokatoličke crkve. Što je posebno važno, taj rimokatolički svet je veoma raznorodan i uopšte ne liči na ono što je naša slika rimokatolika oličena u Stepincu ili fra Miroslavu Filipoviću.

Imao sam bezbroj prilika da se uverim u to na studijskim putovanjima  širom sveta. Poslednji put u julu, kada sam imao čast da prisustvujem na dve velike međunarodne konferencije koje su se održale na dva rimokatolička univerziteta, u Keniji i na Filipinima. Prva je bila na Hekima koledžu u Najrobiju i održana je od 1. do 5. jula ove godine. Hekima koledž je deo Katoličkog univerziteta Istočne Afrike. Drugi je bio na rimokatoličkom univerzitetu De la Sal u Manili na Filipinima. Ona je održana 26. i 27. jula.

(Foto EPA/Claudio Peri)

Konferencija u Najrobiju zvala se „Transatlantski okrugli sto o religiji rasi”. Dok je skup na Filipinima održan u saorganizaciji sa Houp univerzitetom iz Liverpula u Engleskoj pod nazivom „Međunarodna konferencija o teološkim i religijskim studijama”. Ko išta zna o istoriji hrišćanstva, zna kakav je udarac za Vatikan predstavljala reformacija. Koliki god da su problemi nastali posle 1054. i šizme sa pravoslavnima, rana koju je papama nanela reformacija daleko je veća. Univerzitet Houp je produkt reformacije i izrastao je pod okriljem anglikanske, državne, crkve Engleske. U teološkom smislu anglikanci su otišli mnogo dalje od rimokatoličke dogme nego što su to učinili pravoslavci. E sada možemo da zamislimo kakvo je raspoloženje rimokatoličkog sveta, koje s bratskom ljubavlju prima te „jeretike”. Iz toga najbolje možemo da vidimo koliko je prostor za saradnju sa pravoslavcima širi nego sa anglikancima. A još je viši u odnosu na ostale protestantske denominacije koje su se ispilile iz Luterove reforme.

To se posebno videlo na konferenciji u Najrobiju. Tamo su glavni gosti, čini mi se brojniji od domaćina, bili upravo ti protestanti iz prezviterijanske, adventističke, baptističke i ostalih protestantskih denominacija. Ako katolici mogu s njima, onda je tek jasno koliko mogu sa pravoslavnima.

Na oba skupa bio sam jedini predstavnik nauke koja se rodila u dominantno pravoslavnoj zemlji – politikologije religije.

Primljen sam izvanredno, moji referati takođe. Posebno je važno da su naročito kolege na Filipinima imale prvi put priliku da čuju o mestu i ulozi pravoslavne crkve u postkomunističkim zemljama. Na njih je snažan utisak ostavila informacija o tome da je danas RPC ono što je Vatikan bio do kraja Prvog svetskog rata, kada je imao podršku Habzburga, najjača hrišćanska crkva u svetu. Danas je to RPC, zbog toga što čini osnovu ideologije savremene Rusije. Zato se za Zbignjeva Bžežinskog vezuje sledeća izjava: „Posle propasti komunizma glavni neprijatelj Zapada je postala pravoslavna crkva”.

Miroljub Jevtić,
profesor univerziteta i osnivač Naučne discipline Politikologija religije

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista


Komentari7
407e5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бот
У истом месецу Кенија и Филипини!Просто невероватно колико признања добија проф.Јевтић.Ја не знам никога коме су из науке тако отворена врата света:САД,Енглеска,Аргентина,Нигерија,Јужна Африка,Израел,Јапан,Кина,Индија,,Чиле,Аустралија...Посебно исламске земље:Турска,Малезија,Иран,Ирак,Либија,Сирија....Политикологија религије је највећи продор балканске друштвене науке у свет.После старогрчке филозофије
Драгоје голуб
''Православље највћи непријатељ Запада'' то је суштина доктрине Трилатерлане комисјие чији је идеолог био Бжежински. Питамо ли се шта раде чланови Ист-Вест Бриџа, који је истурено оделење Трилатреале у Србији. А у њему су Марко Чадеж, Др Јово Бакић, Др Дарко Танасковић, Бојан Костреш, Горан Свилановић...При томе они нису обични чланови него саветници. Дакле говоре Трилатреали шта да ради овде. Срећам нам пут и са њима и са Трилатералом
ateista
Sto vise religije, to manje pameti.
Видоје
"У теолошком смислу англиканци су отишли много даље од римокатоличке догме него што су то учинили православци." Опростите, професоре, ко је од кога отишао? Католичка догма је много млађа од православне, па је ова тврдња хронолошки неодржива. Ако католичко учење постављате као репер у односу на који треба да се одређују остала хришћанска учења (па макар и зато што су данас најбројнији), онда такав политиколошки приступ значајно губи на неопходној неутралности и објективности.
Дечак
Врло добар чланак. Интересантан, свеобухватан, визионарски ... изнад наших ситних балканских препуцавања. Поздрав аутору !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja