nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:27

Poslodavcima manji namet a zaposlenima neizvesno povećanje plata

Siniša Mali, ministar finansija, ponovo juče najavio da je cilj da se opterećenje na zarade smanjuje svake godine kako bi srpska ekonomija bila konkurentnija
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićsreda, 21.08.2019. u 22:55
(Фото Танјуг)

Vlada Srbije planira ove godine da smanji poresko opterećenje na zarade minimum jedan odsto – najavio je juče ministar finansija Siniša Mali i dodao da je cilj da se opterećenje na zarade smanjuje svake godine kako bi srpska ekonomija bila konkurentnija, prenosi Tanjug.

On je naglasio da je opterećenje na zarade pre dve godine bilo 63 odsto, a da je sada smanjeno na 62 odsto i da će se taj trend nastaviti.

– Ove godine želimo da bar jedan procentni poen smanjimo to opterećenje i da polako iz godine u godinu ono pada kako bismo učinili našu ekonomiju konkurentnijom, naše tržište atraktivnijim, kako bi se ljudi više zapošljavali – rekao je Mali.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da bi, ukoliko je cilj vlade da smanji fiskalno opterećenje zarada, to trebalo uraditi preko smanjenja doprinosa ili kroz povećanje neoporezivog dela zarada.

– Zbog neoporezivog dela zarade, kod poreza na zarade postoji određena progresivnost, što znači da ljudi sa većim zaradama plaćaju porez po nešto većoj poreskoj stopi. Stoga bi povećanje neoporezivog dela zarade ostavilo dodatna sredstva privredi, a uz to bi se malo povećala i progresivnost poreskog sistema u Srbiji – kaže on.

Međutim, dodaje, ukoliko se istovremeno sa povećanjem neoporezivog dela zarada značajno poveća i minimalna zarada, privredi, naročito onom delu u kome dominiraju niže zarade (trgovina na malo, tekstilna industrija, privatno obezbeđenje i dr.), ne bi ostalo dosta sredstava po ovom osnovu.

Upitan koliko može da se smanji poresko opterećenje zarada, a da to ne ugrozi makroekonomsku stabilnost, Arsić odgovora da to direktno zavisi od toga koliko će se povećati rashodi države, a pre svega plate, penzije i javne investicije.

– Ukoliko država planira da plate u državnom sektoru u narednoj godini poveća oko 10 odsto, a penzije oko pet procenata, kao i da pokrene nove javne investicije veće od dve milijarde evra godišnje (što je oko četiri BDP) tada bi i bez smanjenja poreskog opterećenja rada fiskalni deficit dostigao oko dva odsto BDP. A svako smanjenje fiskalnog opterećenja rada dodatno bi povećalo fiskalni deficit – objašnjava prof. Arsić.

To je, ističe, za zemlju kao što je Srbija, relativno visok fiskalni deficit, koji bi mogao dodatno da se automatski poveća ako bi došlo do snažnijeg zastoja u evropskim privredama u narednoj godini.

Stoga bi u postojećim okolnostima trebalo planirati takvu kombinaciju poreza i rashoda koja bi obezbedila da fiskalni deficit u narednoj godini ostane ispod jedan odsto BDP.

Ranka Savić, predsednik Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata Srbije, kaže da je to dobra vest za poslodavce i zaposlene, jer bi gazde višak para mogle da preusmere u nove investicije, ili u povećanje zarada.

– Čini mi se da bi ovo drugo bilo mnogo važnije, jer će Srbija uskoro ostati bez radne snage. Niske plate su glavni razlog zbog kog zaposleni odlaze iz Srbije, pa imamo vozače koji su otišli u penziju, a sada sedaju ponovo za volan autobusa, jer nema mlađih. Da su zarade glavni razlog što sve više njih napušta zemlju je i činjenica da u sve više marketa u glavnom gradu posle 18 časova ne može da se kupi meso niti prehrambeni proizvodi, jer nema ko da radi u drugoj i trećoj smeni – kaže ona.

Na pitanje da li očekuje da će zbog manjka, koji će nastati u budžetu posle umanjenja opterećenja na zarade, država uvesti neki novi parafiskalni namet, ona kaže da bi to bilo besmisleno.

– Poslodavci u Srbiji već plaćaju više od 500 parafiskalnih nameta moji umnogome opterećuju poslovanje. Ako im smanje poreze na zarade, a uvedu neki novi namet, šta su uradili, osim što su napravili problem. Zato bi možda i bilo bolje da umesto smanjenja nameta na zarade prepolove broj ovih izmišljenih nameta kojim pune budžet – kaže ona.

Osim toga, dodaje, nadležni stalno ponavljaju da imamo suficit od 50 milijardi pa ne vidim razlog zbog koga bi se ove budžetske „rupe” krpile nekim novim nametom, kada već imamo višak para.


Komentari4
542e8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nesa
Kada te Srpski ekonomisti savetuju onda je tu garantovan uspeh! Sigurno u poslednjih 70 godina smo uvek znali i kako i sta da radimo.....ako jedna Amerika gura 7 % deficit i jedna nemacka pozajmljuje pare za -0.5% da se finansira....MI, SRBIJA koja zaostaje 100 godina za Evropom cemo da drzimo SUFICIT po mogustvu i da nemamo razvojni budzet, jer mi se zaduzujemo za 3.5% i imamo deficit od 2%. Umesto da dignemo jos jedno 20 milijardi evra i podignemo ovu zemlju, sada kada su pare jeftine!
vaske
" и да полако из године у годину оно пада "....dok ne ostanete samo vi politicari i par hiljade penzosa. Ko ce bre da vam radi, jel ste svesni vi?? Ljudi odlaze cak i u hrvatsku a prosipate se sa nekim procentima smesnim...
Drusko
Ова последња реченица је најважнија, и треба да се користи за све што је везано за буџет.
Vesa D
..nikako da svatimo ošta se daje veće a šta manje..a jel može samo više..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja