Odlukom da ne učestvuju na preostala dva okrugla stola koji se organizuju na Fakultetu političkih nauka, zbog toga što ovaj format sastanaka ne daje nikakve rezultate, predsedništvo Saveza za Srbiju je bar za sada zaustavilo tumačenja o unutrašnjim nesuglasicama. Poslednji povod za takve napise u medijima bilo je to što je deo lidera SzS ranije, u znak protesta, napustio okrugli sto, održan u ponedeljak na temu medija, a deo je ostao do kraja. Ipak, prema dosadašnjoj praksi, može se očekivati da će se s pažnjom pratiti kako će se na taj savez opozicionih stranaka, pa i na stranke u njemu pojedinačno, odraziti eventualna odluka o bojkotu izbora. A posle odluke o odustajanju od daljih razgovora sa predstavnicima vlasti, uz medijaciju nekoliko nevladinih organizacija, reklo bi se da je odluka o bojkotu prilično izvesna.
O tome su, uostalom, neposredno po izlasku sa skupa na FPN-u govorili i Boško Obradović iz Dveri, Miroslav Aleksić iz Narodne stranke i Nebojša Zelenović iz ujedinjene Demokratske stranke, dakle partija koje su glavni protagonisti SzS-a, naravno uz Stranku slobode i pravde Dragana Đilasa, koja nije želela da učestvuje u ovoj debati jer nije otvorena za medije. Lider Dveri i juče je u jednom tvitu poručio: „Sada pripreme za bojkot!” Udruženje „Jedan od pet miliona”, čiji je stručni tim ranije formulisao 42 preporuke za poboljšanje izbornih uslova, pozdravilo je juče odluku da se ne učestvuje na narednim okruglim stolovima i pozvalo ostale predstavnike opozicije da napuste dijalog vlasti i opozicije i što pre proglase bojkot izbora.
Zagovornik bojkota izbora je i politikolog Boban Stojanović, koji ocenjuje da sada već deluje da SzS jeste bliže takvoj odluci, ali, kako napominje, ne zbog ishoda dijaloga na FPN-u, nego zbog toga što se apsolutno ništa nije promenilo u pogledu izbornih zahteva. Kao posledicu toga on vidi i prekjučerašnju najavu LDP-a da će razmotriti bojkot izbora. „Bojkot je sada izvesniji i sve izgledniji. Mislim i na SzS i na ostale koji su potpisali Sporazum s narodom, ali i druge opozicione stranke. Rok od šest meseci je poslednji u kojem može da se govori o izlasku na izbore i očekujem da će opozicija proglasiti bojkot u narednih mesec dana”, kaže Stojanović.
I analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da u ovom trenutku deluje da je većina lidera SzS-a za bojkot, ali da će se parlamentarne opozicione stranke poput SRS-a, LDP-a, LSV-a i DSS-a, ali i PSG-a, kao verovatno i stranaka Aleksandra Šapića i Milana Stamatovića, pre ili kasnije odlučiti da izađu na predstojeće izbore. Uz opasku da bojkot nije lako organizovati, on ukazuje da je u praksi političke borbe u Srbiji teško pronaći pozitivan primer političkog dobitka koji je došao kao posledica tog čina. U tom kontekstu navodi slučaj iz 1997, kada su se DS i DSS svojom odlukom da ne učestvuju na izborima „automarginalizovali”, a SPO-u je pripao praktično ceo „opozicioni kolač”.
„Mislim da će Đilas i tvrdo opoziciono krilo nastaviti bojkotašku logiku i da će se verovatno i odlučiti na bojkot. Bojim se da su otišli predaleko u obećanjima koja su dali sami sebi u pogledu bojkota i da će izgledati smešni sami sebi ako prekrše ono što su rekli, ma koliko ta odluka bila iracionalna”, navodi Dejan Vuk Stanković i ocenjuje da njihov potez neće imati naročite odjeke u zemlji, pogotovo u inostranstvu. Ali misli da će to izazvati neku vrstu turbulencije u DS-u, a možda takva odluka neće biti prihvaćena i u nekim drugim strankama SzS-a na svim nivoima na kojima imaju infrastrukturu. „Mislim da će u DS-u doći do određene vrste političke podele između Zorana Lutovca i nekih drugih realističnijih članova stranke, na čelu sa Dragoljubom Mićunovićem, koji su sve ove dileme da li ići na izbore ili ne imali devedesetih godina”, kaže Stanković.
Boban Stojanović ne misli da može doći do težih organizacionih problema čak ni u DS-u, u kojem jedino postoje disonantni tonovi u vezi sa odlukom o bojkotu. „To je pre svega deo aktuelnih poslanika koji su bili bliže povezani s prethodnim predsednikom DS-a. Ali mi deluje da predsedništvo i Zoran Lutovac čvrsto stoje pri ideji bojkota”, ocenjuje Stojanović.
Isto misli i za SzS. Nisu nastali na ideološkim osnovama, niti sa nekim konkretnim ciljem, nego su se prosto ujedinili protiv aktuelne vlasti, ukazuje on i dodaje: „Verujem da bojkot može i da održi SzS kao grupaciju stranaka, jer neće imati priliku da se konfrontiraju oko nekih krupnih pitanja – EU, Kosova, nekih politika poput ekonomske, obrazovne, socijalne. Kad ste u bojkotu, ne razgovarate o tome”. Drugo je pitanje, kako kaže, mogu li stranke pojedinačno finansijski da prežive bojkot, jer će ostati bez sredstava iz javnih izvora, ali je, kako dodaje, neodgovorno donositi političke odluke na osnovu takvog argumenta.
