četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59

Tišina prati Leonardovog „Spasitelja sveta”

Luvr Abu Dabi u saradnji sa Centrom „Žorž Pompidu” priprema ekskluzivnu izložbu pod nazivom „Randevu u Parizu”
Autor: Mirjana Aksentijevićčetvrtak, 22.08.2019. u 21:00
Таписерија из 16. века (Фото М. Аксентијевић)

 

Specijalno za „Politiku”
Abu Dabi – Pravi je podvig stići do muzeja Luvr Abu Dabi, smeštenog u četvrti Sadijat, pa makar to podrazumevalo kratku vožnju iz najbližeg susednog emirata – Dubaija tokom avgusta, kada su dnevne temperature u tom delu Bliskog istoka između 45 i 47 stepeni Celzijusa. Ali čim se uđe u predvorje impresivno dizajnirane zgrade, po zamisli jednog od vodećih francuskih arhitekata Žana Nuvela, kretanje kroz dvanaest galerija, prijatno rashlađenih, može da potraje i satima. Pogotovo kada nisu gužve, za vreme grupnih poseta studenata i turističkih hodočasnika pristiglih iz najrazličitijih delova sveta.

Biti ponovo na ovom mestu, za relativno kratko vreme i iskoristiti šansu da se raspitamo za Da Vinčijevog „Salvatora Mundija”, najskuplje prodatu sliku na aukciji u elitnoj kući „Kristi” (za 450 miliona dolara), koja je trebalo da bude izložena neposredno po otvaranju muzeja 11. novembra 2017, verujemo da niko od novinara ne bi propustio. Portret „Spasitelja sveta” (ulje na drvetu) koji u renesansnoj odori drži kristalnu kuglu u levoj ruci dok podignutom desnom blagosilja, pod lupom javnosti bio je nebrojeno puta. Počevši od toga da li je to originalno delo Leonarda da Vinčija ili rad nekog od njegovih sledbenika, ko ju je prvi otkrio, kupio, restaurirao, preprodao sve do poslednje aukcijske prodaje ko je uistinu pravi vlasnik, saudijski princ ili muzej Luvr Abu Dabi, do konačne potpune enigme gde je i čija je danas.

Da direktor muzeja, gospodin Manuel Rabate, baš sada nije odsutan, kako saznajemo, možda bismo od njega i nešto saznali. Pamtimo da je on bio jedan od troje ljudi (drugo dvoje su bili iz državnog ministarstva) koji su među prvima javno saopštili vest da će Leonardov „Salvator Mundi” moći da se vidi pomenutog datuma. Luvr Abu Dabi za sada ima izloženu samo jednu Da Vinčijevu sliku, „La belle ferronnière”, poznatu i pod nazivom „Nepoznata žena”, privremeno datu iz pariskog Luvra. Kada je muzej otvoren nikada nije stajala među slikama drugih slavnih autora. Uvek posebna, sama na praznom zidu, možda čeka „Salvatora Mundija”? Po mišljenju nekih stručnjaka, uz „Mona Lizu” čuvenog italijanskog majstora, navodno su nastale u isto vreme.

U muzeju, kakav je ovaj u Abu Dabiju, gde može da se vidi solidan broj originalnih kao i replika grčko-rimskih prepoznatljivih skulptura, egipatskih sarkofaga i figura, par sjajnih impozantnih tapiserija od vune i svile, pregršt grnčarije različitih datuma i podneblja, slika klasičnih i modernih autora do neobičnih artefakata svih veličina, namera da se zajedno prikažu neki retki primerci svetih knjiga starih po nekoliko vekova, zaista zavređuje posebnu pažnju. Izložene jedna do druge, otvorenih korica izuzetno dobro očuvane Biblija, Kuran, Tora smeštene uz sveti budistički spis pod neprobojno staklo široke vitrine, pod prigušenim svetlom u posebnom delu galerije gde se nalaze brojni religiozni sadržaji, smisleno imaju za poruku važnost da se prihvati i bude otvoren za različitosti i druge kulture.

Dolazak rimskog pape, tokom zvanične posete Ujedinjenim Arapskim Emiratima, početkom februara Luvr je, podsećamo i ovom prilikom, u visokom stilu, spremno dočekao. Poglavar rimokatoličke crkve prvi je video dva ekskluzivno nabavljena artefakta koja danas mogu da vide i svi drugi posetioci Luvra. Reč je o četiri stranice Plavog Kurana, pozajmljene iz privatne kolekcije Nacionalnog muzeja Zajed i statue „Hrista koji pokazuje svoje rane” od drveta u prirodnoj veličini. Figura Isusa s krunom od trnja potiče iz 16. veka, a kako piše na postolju, napravljena je u Nemačkoj ili Austriji.

Da li zato što je smeštena u samom uglu galerije broj četiri pored visokih kolonada, ostacima jedne rimske srednjovekovne crkve, ne privlači ni približnu pažnju kao recimo malena neolitska statua s dve glave na ulazu u muzej. Otkrivena devedesetih godina (s još 32 slične figure) u mestu Ain Gazal (Jordan) datira, kako se procenjuje, osam hiljada godina pre nove ere. Stručnjaci smatraju da je taj primerak među prvim u ljudskoj istoriji, ali ne mogu da se slože oko toga da li su prikazane glave božanstva ili prvih potomaka s Bliskog istoka.

Jesenju sezonu, kako je najavljeno pre neki dan, muzej počinje, rekli bismo, zaista senzacionalnom izložbom pod zvučnim sloganom „Randevu u Parizu”. Prvi put u Abu Dabiju, rečeno je, posetioci će imati retku priliku da vide dela Pikasa, Šagala, Modiljanija, Lempicke, Brankušija, Delonea i drugih slavnih majstora koja su stvarana u period od 1900. do 1939. imala ključnu ulogu u modernoj umetnosti Evrope 20. veka.

Ceo projekat, u koji su uključene i prateće umetničke radionice i paneli, pripreman je u tesnoj saradnji sa Centrom „Žorž Pompidu” iz Pariza. „Randevu u Parizu” počinje u drugoj polovini idućeg meseca i trajaće do početka decembra. Program sadrži prezentaciju oko 80 umetničkih dela „jakih i hrabrih boja do radikalnih oblika za ona vremena”, kažu organizatori. I onako, usput, s puno optimizma prognoziraju da će s ovom izložbom sigurno biti oboren prošlogodišnji rekordni broj posetilaca muzeja – više od milion ljudi koliko je prošlo kroz Luvr Abu Dabi 2018. godine.


Komentari6
27d98
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Deda
Prijatan clanak. Koji nas uzdize i ulepsava zivot - obzirom na svakodnevne mracne i tendeciozne izjave nasih politicara.
Svetlana K.
Ovaj clanak je i nas prozor u svet. Dosta nam je politike i crne hronike. I ko koga i zasto. Politika je imala lepu tradiciju da se saradnici javljaju sa licu mesta. To ima sasvim drugu dimenziju. Autentično...i posebno
Zare
Hoće li više da se zna gde je ta slika ? Zašto se krije, bas mi nije jasno.
Trifa
Kad se ima para onda mogu da se organizuju tako bogate izložbe kao ova sto ju najavljuju za jesen. Usput pametno je sto tako radi ovaj muzej. Doći će im silni stranci. Ne samo da udaju u muzej već i da vide Abu Dabi.A tamo, čujem ima sto šta da se vidi.
Voja
Zna se da je Rimokatolički papa bio u istorijskoj poseti toj zemlji ali da je stigao i do muzeja , e to je novost. Uz zanimljiv prilog šta sve može da se vidi konačno su date i prigodne slike. Tapiserija je moćna. Biblijski motiv ,zar ne

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja