Kragujevac – „Miloš Veliki” – levo, Koridor 10 – desno, Moravski koridor – dole, a „Vožd Karađorđe” – gore. Gde je, onda, mesto Kragujevcu, ako su ga zaobišli svi važni putevi u Srbiji, pita se gnevna kragujevačka opozicija koja je osula žestoku paljbu na vlast kad je obelodanjeno da će i šumadijski koridor mimoići grad.
Šta je Kragujevac: „srce Srbije” i regionalni centar ili varošica? Ovim pitanjem ponovo je pokrenuta priča o Kragujevcu kao „slepom crevu” Srbije na marginama saobraćajne mreže. Vladajući naprednjaci, međutim, imaju drugačiju viziju Kragujevca. Kažu da auto-put ne mora da prođe kroz sam centar grada da bi grad bio na koridoru.
Polemika o mestu Kragujevca na putnoj mapi Srbije skopčana je još s vremenom Miloša Obrenovića. Kaže se da je ovaj knez izabrao Kragujevac za prvu prestonicu moderne Srbije i zato što je devetnaestovekovna varoš s par stotina kuća bila daleko od svih puteva kojima su hodili Turci. Neki kažu da Kragujevac i danas ima skrajnuto mesto na saobraćajnoj mapi Srbije. Nijedan važan put ne prolazi kroz sam grad, a i na železničkoj trasi od Lapova ka Kraljevu Kragujevac je samo usputna stanica.
Nisu Kragujevčani bili oduševljeni ni kad je „Miloš Veliki” zaobišao grad, ali je trasa šumadijskog koridora „Vožd Karađorđe” tek izazvala pravu buru na ovdašnjoj političkoj sceni. Što je mnogo, mnogo je, kažu kragujevački opozicionari, koji ovih dana ne prestaju da kritikuju naprednjačku vlast, pre svega lokalnu.
– Ne zaobilaze putevi Kragujevac, nego nesposobnu gradsku vlast koja za njih ne ume da se izbori i nametne ih kao prioritet – bio je žestok Milan Urošević, predsednik GO SPO-a.
Naprednjačku vlast u Kragujevcu nije štedeo ni Boris Kovačević, predsednik GO LDP-a.
– Nas nema ko da predstavlja, niti ima ko da štiti interese Kragujevca. Drugi gradovi uz auto-put će se razvijati, polako će im se prebacivati nadležnosti, a Kragujevac će, od nekada velikog centra, postati varošica – upozorio je ovaj političar.
Šumadijski koridor je, inače, zamišljen tako da spoji istočnu s zapadnom Srbijom, kroz Šumadiju, od Bora, preko Despotovca, Svilajnca, Topole, Aranđelovca i Lazarevca, sve do Lajkovca. Prolazi i kroz Viševac, rodno selo Karađorđa.
Od Kragujevca do Viševca ima tačno 36,3 kilometara, do Batočine i Koridora 10 oko 25, do Kraljeva i Čačka, to jest do Moravskog koridora i auto-puta „Miloš Veliki” nešto više od 50. Može li se, s obzirom na ovu kilometražu, reći da je Kragujevac marginalizovan?
– Kragujevac izlazi i izlaziće na četiri ključna koridora. Ne treba auto-put da vam dođe do centra grada da biste bili na koridoru. Kragujevac, pre svega, treba da se širi ka Batočini i nasloni na Koridor 10. To treba da bude prostor za novi grad, nova naselja, industrijske zone. Izlaz s Koridora 10 treba da bude ulaz u Kragujevac. Vizija Kragujevac nije zbijeni grad od pet kilometara u prečniku, već grad koji ima prečnik od 30 kilometara, a takvom gradu nisu potrebne obilaznice, već bulevari – naveo je u razgovoru za „Politiku” Goran Kovačević, šef odborničke grupe SNS-a u gradskom parlamentu.
Kritika na račun gradske vlasti deo je i kragujevačkog političkog folklora, koji je sve šarolikiji kako se bliže izbori. Ne pada sneg da pokrije breg, nego da pokaže trag. Bojan Stojadinović, šef odborničke grupe Pokreta slobodnih građana jedan je od retkih kragujevačkih opozicionara koji se usudio da kritikuje i republičku vlast.
– Izostavljanjem Kragujevca sa mape puteva, predsednik Vučić se zahvalio građanima koji ga svesrdno podržavaju sedam godina – ironično je rekao ovaj političar, praveći otklon od kolega iz opozicije koji kritikuju isključivo gradsku vlast.
Kojim putem će krenuti Kragujevac, a kojim pojedini lokalni političari, ostaje da se vidi. No, jedno je poznato: Kragujevac je, kao i svaki drugi grad u Srbiji uostalom, malo šta ozbiljno mogao da uradi bez pomoći države i dobrih veza lokalnih funkcionera s vrhom republičke vlasti. Posebno kad je reč o važnim saobraćajnicama.
