petak, 13.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:24
PRONALASCI

Bosonogi u rat

Prva obuća pojavila se u antičkoj Grčkoj, ali su ratnici i u to vreme u boj išli bez nje
Autor: R. M.petak, 23.08.2019. u 20:00
(Фото: Пекселс)

Iako su ljudi o odeći razmišljali i tragali za njom praktično od svog nastanka, o nogama, tačnije o stopalima, nisu vodili baš mnogo računa. Zbog toga je prošlo mnogo vekova dok nije stvorena prva obuća.

Nekoliko milenijuma pre nove ere ljudi su, kako se pretpostavlja, u hladnijim krajevima obavijali stopala životinjskom kožom, jer je to bio jedini način da ove osetljive delove svog tela zaštite od smrzavanja. U toplijim krajevima briga o stopalima gotovo da nije postojala, jer su svi hodali bosi.

Prve cipele u stvari su bile sandale i datiraju od pre 7000–8000. godina pre nove ere i pronađene su u Oregonu u SAD. Najstarije kožne cipele koje su u potpunosti bile zatvorene pronađene su u Jermeniji i veruje se da potiču od 3500. godina p. n. e.

Ipak, smatra se da su se neke vrste obuće koristile mnogo pre ovih datuma. Pretpostavlja se da su prvi put korišćene još pre 26000 godina.

Na mnogobrojnim egipatskim freskama i skulpturama koje su nastale u doba pre naše ere prikazivani su kraljevi u odeći i sa skupocenim ukrasima, ali bosonogi.

Drevni Egipćani, Sumerci, pa čak i Asirci, išli su u bojeve bosi, dok neki crteži svedoče da stari Grci nisu bili zainteresovani za obuću kao odevni predmet i da su u borbu išli bez obuće, iako su im cevanice bile zaštićene specijalno napravljenim metalnim štitnicima, nešto nalik na mini-oklope.

Čak se veruje da je Aleksandar Makedonski osvojio celokupni bliski istok s vojskom koja je bila bosa. Na većini kipova iz tog doba ne vidi se bilo kakva obuća.

Najstarije kožne cipele pronađene u Jermeniji  (Foto Vikipedija CC BY 2.5)

Prva obuća pojavila se baš u antičkoj Grčkoj. S obzirom na klimu, prednost u izradi imale su sandale. Od kože ili od pletenih vlakana, kako se pretpostavlja, sandale su se pojavile oko 1.500 godina pre naše ere.

Obućari u većim gradovima pravili su sandale tačno po meri, na licu mesta, i to tako što su ocrtavali mušterijino stopalo direktno na koži, koju su zatim sekli i obrađivali.

Žene su najčešće nosile papuče, dok su za putovanje upotrebljavane posebne cipele. One su bile duboke do visine članaka, a na prednjem delu su imale specijalno napravljene trake.

Ipak Rimljani su imali drugačiji stil i znatno su više koristili obuću. Naravno, to je omogućavalo vojsci da bude znatno opasnija na bojnim poljima.

Obuća je bila neophodan odevni predmet visokog staleža.

Prema nekim istorijskim podacima, prve cipele u zapadnom delu Evrope su nastale u bronzano doba. Zimi su ljudi ovog podneblja najčešće nosili čizme koje su bile napravljene od filca i izvezene svilom. Iako nisu bile tople niti su štitile stopala od hladnoće, ove čizme bile su izuzetno popularne zbog svog lepog izgleda.

U novijem dobu razvoj obuće razlikovao se u zavisnosti od podneblja. U srednjem veku obuća postaje i ozbiljan modni detalj, te počinju da se razvijaju i cipele samo u svrhe nošenja na uglednim mestima.

Dugo vekova cipele su pravljene ručno, pa samim tim nije postojao veliki izbor modela. Ekskluzivnija vrsta obuće, koja je ukrašavana vrednim rukama majstora i često skupocenim materijalima, bila je namenjena višim društvenim slojevima.

Izrada obuće dugo praktično se nije menjala, sve dok 1846. godine nije pronađena šivaća mašina. Uz pomoć ove naprave znatno je olakšano pravljenje cipela, a u prošlom veku, kada je počela i industrijska proizvodnja obuće, na tržištu su se pojavili i najrazličitiji modeli cipela, čizama, sandala i papuča. U moderno doba, u 20. veku sve češće se za izradu obuće koriste veštački materijali umesto prirodnih, koji su se pokazali kao izuzetno izdržljivi i laki za održavanje. Počinje proizvodnja s različitim materijalima kao što su: guma, plastika, veštačka vlakna i drugi. U skorije vreme počela je i proizvodnja od razgradivih materijala.

Prošle godine globalna industrija cipela narasla je na više od 100 milijardi dolara. Najdominatnija proizvodnja se nalazi u Kini sa oko 63 odsto svetske proizvodnje.


Komentari1
b2b89
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miodrag Stojkovic
у НОР-у су ПАРТИЗАНИ махом били без ципела, причао ми мој отац Радојко. Тек касније од Бугарских заробљеника су добили обућу и одећу. Причао ми није узео бунду већ прслук да би се лакше кретао. А Бугарске цокуле први пут видео.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja