sreda, 18.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Matematički male šanse da Kosovo uđe u Unesko

subota, 24.08.2019. u 14:39
Високи Дечани (Фото А. Васиљевић)

Šanse da Kosovo bude primljeno u Unesko danas su i matematički manje nego pre dve godine, izjavio je danas bivši ambasador Srbije pri toj organizaciji Darko Tanasković.

U intervjuu za RTS, on je nastojanja kosovskih Albanaca da preuzmu srpske svetinje na Kosovu i Metohiji ocenio kao odraz njihove ideje da stvore „novi sintetički kulturni identitet” i istakao da oni u kontinuitetu vrše takve provokacije.

„To je i odraz njihove ukupne ideje da stvore neku vrstu novog sintetičkog kulturnog identiteta takozvane države Kosovo. To nije ništa novo, to će se ponavljati, posebno sada kada se u vezi s KiM intenziviraju na svim nivoima, od ekonomskog do političkog, događaji koji nas uvode prvo u izbore na KiM, a posle i u pokušaj rešavanja problema Kosova i Metohije, koji je jedna kvadratura kruga gde je teško videti bilo kakvo rešenje”, istakao je Tanasković.

Prema njegovim rečima, kosovski Albanci na tri nivoa nastoje da demonstriraju nešto što se može nazvati posezanjem za tuđim kulturnim nasleđem.

„Oni računaju na to da ako bi bili primljeni u Unesko, onda prema kriterijumima Uneska, kulturno nasleđe na teritoriji jedne države smatra se da pripada teritoriji te države, i oni na to računaju. Drugo, oni žele i u imovinskom smislu da prisvoje to kulturno nasleđe, tako da je jedan nacrt zakona o kulturnom nasleđu u skupštini Kosova povučen iz procedure jer su im njihovi pokrovitelji rekli da to tako ne može, a uslov je taj zakon da imaju nešto više šanse za Unesko”, rekao je Tanasković.

Kaže i da je treći vid posezanja otimanje kulturnog nasleđa u smislu kulturno-istorijske pripadnosti, gde se nastoji pokazati da je to albansko, a ne srpsko u smisli kulturno-istorijske pripadnosti.

„To će se sigurno nastaviti”, naveo je Tanasković, javlja Tanjug.

Na pitanje da li stav nekih albanskih zvaničnika da u vreme kada su ti spomenici nastajali nije bilo suverenih naroda, pa se oni mogu smatrati svačijim, želi isključivo da provocira Srbiju ili takvi argumenti mogu da prođu kod ljudi i institucija u svetu koji o tom nasleđu odlučuju, Tanasković navodi da niko, nažalost, to mnogo ni ne razmatra.

„Kada vi nemate fizičku, administrativnu kontrolu nad jednom teritorijom, o vašim interesima na toj teritoriji neće niko voditi računa, pogotovo ako su oni koji kontrolišu teritoriju protiv vas”, naveo je Tanasković.

Prema njegovim rečima, takve izjave su zanimljive jer pokazuje unutrašnju logiku njihovog zaključivanja.

„Oni smatraju da nacije u modernom smislu te reči nisu postojale u srednjem veku, što je svakako tačno, i da se prema tome danas u skladu sa odnosom snaga može redizajnirati ta prošlost. Ali, s druge strane, mi znamo da su narodi postojali, i da se znaju kulturne i duhovne tradicije. U tom smislu, Hodžaj pravi grešku, jer ako uzmemo Skenderbega za primer, nacionalnog junaka Albanaca, on je to postao tek u 19. veku. Zatim, albanska nacija je formirana tek krajem 19. i početkom 20. veka”, istakao je Tanasković.

To, kaže, u ozbiljnim naučnim krugovima ne može da prođe, ali propagandno može imati određeni odjek.

Obično se, kaže, uvek može više i bolje u smislu zaštite kulturno-istorijskih spomenika.

„Ali, efektivno na terenu malo možete da uradite. Sećate se martovskog pogroma 2004. godine kolika je bila zaštita predstavnika međunarodne zajednice. Sada je to nešto bolje i takva se stvar ne bi mogla ponoviti iz više razloga”, dodao je Tanasković.

Može se, navodi, uraditi nešto i u naučnoj i kulturnoj javnosti i preko diplomatije.

„Uzmimo primer Uneska i publikaciju koja je nedavno objavljena našeg uglednog arheologa Marka Popovića i arhitekte Bjelića o crkvi Svetog Nikole, kao katedralnoj crkvi grada Novo Brdo, koje Albanci zovu Artana. To je knjiga koja je objavljena na srpskom i engleskom koja na izuzetno kompetentan naučni način pokazuje sve u vezi sa crkvom u Novom Brdu”, rekao je on.

Ta publikacija je vrlo malo poznata i sigurno bi morala biti predstavljena u sedištu Uneska.

„Sva naša konzularna predstavništva bi morala da imaju primerke te knjige i da je podele. I to uopšte nije bez efekta, jer Albanci rasturaju mnogo više propagandnog materijala koji nema naučnu osnovu”, istakao je Tanasković.

On je ocenio da su Kosovu šanse sada i matematički manje za prijem u Unesko, nego 2017. godine.

„Kosovo bi moralo da dobije dvotrećinsku većinu na zasedanju konferencije Uneska u novembru, a da bi došlo na dnevni red trebalo bi već u septrembru da se spremaju za oktobar. Kad nisu uspeli 2015. godine u mnogo povoljnijim okolnostima, danas je to i matematički teško zamislivo, jer se u Unesku malo drugačije glasa nego u drugim međunarodnim organizacijama. A ima i mnogo država koje su povukle priznanje Kosova”, istakao je Tanasković.

Prema njegovim rečima, često se u Srbiji, u aroganciji bez pokrića, te male države smatraju beznačajnim, pa se poneki podsmehuju za Palau ili Nauru.

„Svaki taj glas je glas u glasanju. Glas Kine u tom smislu ima istu vrednost kao glas Papue Nove Gvineje. I te države moramo poštovati. Hvala Bogu da se od 2015. godine shvatilo da im moramo poklanjati pažnju i objašnjavati o čemu je reč. Zaista, mnogi pojma nemaju ni danas o čemu je reč. Inače, ljudi ništa nisu znali. To je sve značajno, jer kad se glasa, potrebno je dobiti određeni broj glasova”, rekao je Tanasković.

Nije slučajno, dodaje, što se na tome insistira.

„Jedan magični broj od 131 države je bio broj kome su Albanci težili u Generalnoj skupštini (UN) kako bi eventualno prostom većinom mogli na način Palestinaca dobiti podršku Generalne skupštine, bez obzira na stav Saveta bezbednosti. Mislim da su oni sada dalje od toga”, istakao je Tanasković.

Smatra da upravo takvi postupci, kao što je slučaj s Novim Brdom, udaljavaju Kosovo od eventualnih šansi da postane članica Uneska.

„Čak i kad bi Kosovo bilo država, što nije za nas pravno, ono kao država ne ispunjava uslove da bude članica Uneska, jer se ponaša prema kulturnom nasleđu na skandalozan način. Ovako nešto njima apsolutno ne pomaže u međunarodnoj zajednici da podignu svoj kredibilitet ako žele da se približe Unesku”, zaključio je Tanasković.


Komentari3
5f3cf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Patriotske igre
Još su manje matematičke i bilo koje šanse da i djelić države Kosovo ostane naseljen srbima.
SLOBODAN MIKAVICA
Mi zivimi danas u svijetu medija, siroke mase sveta vjeruju ono sto im se servira u stampi, TV i internetu, to je tako. Zato Srbija mora da sto vise da prezentira istoriju njenih spomenika na Kosovu a posebno scene kada albanski mangupi ruse krst na crkvi. Za mene licno koji dugo vremena zivi na zapadu, to je jedan izvanredan dokument divljanja, ne tolerancije koji ce svijet prepoznati, sto ce biti najlosija reklama za tu novu drzavu, njeno ponasanje. Srbijo ,sto vise mediske aktivnosti!
mileva
E, moji srbi! Sto to niste uradili pre 10 god.Cekate 1 sec. pred kraj, pa onda jao sta nam rade!
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja