Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Trinaestogodišnji Dejan Lukić iz Broda, gradića u Republici Srpskoj, još nije završio osmoletku, a već se vinuo u visine u kojima posluje s NASA. Američka svemirska agencija prihvatila je ambiciozni projekat ovog vukovca, pa mladi Brođanin ima obavezu da do maja 2020. izgradi „nanosatelit”, koji bi krajem istog meseca NASA trebalo da lansira u Zemljinu orbitu. Za njegovu izgradnju potrebno je oko petnaest hiljada evra. Obavezu da se postaraju za novac preuzeli su kabinet predsednice RS Željke Cvijanović i Vlada RS. Američka svemirska agencija je platila licencu, finansiraće i lansiranje, ali ne i izradu satelita. Lansiranje je planirano najverovatnije za 25. maj naredne godine putem savremene rakete „falkon 9”, javili su mediji.
Dejan kaže da je sve počelo prilično spontano. Pretraživao je po internetu interesujući se za tehnologiju nanosatelita. Nabasao je, kaže, na sajt Evropske svemirske agencije, odakle je pratio link za konkurs NASA, na koji su se do pre dve godine mogli prijaviti samo stanovnici Amerike. „Sada mogu i Evropljani, pa sam se prijavio”, kazao je on. Napisao je program, napravio 3D modele, nacrte i šeme i poslao ih u NASA. Stigao je pomalo neočekivani odgovor da je projekat – odobren.
Dejan je i za „Politiku” rado pojasnio o čemu je reč. Njegov satelit će, kaže, biti kapija drugim satelitima u geostacionarnoj orbiti. Slaće signale nazad na Zemlju u većoj frekvenciji nego u tim geostacionarnim satelitima, to jest „ostvarivati indirektnu komunikaciju sa satelitima u višoj, to jest geostacionaranoj orbiti i time smanjiti latenciju i povećavati brzine prenosa podataka”. To će omogućiti brži prenos podataka – do 4.000 gigabita u sekundi. Reč je, kaže, o komunikacionom „gateway” satelitu.
„Tako zapravo ubrzava komunikaciju sa drugim satelitima. Biće to samostalan satelit, kružiće oko zemlje. Reč je o satelitu prečnika deset centimetara. Napajaće se iz baterija koje će se puniti preko solarnih panela. Zapravo, moj satelit treba da pospeši komunikaciju sa Zemlje sa drugim satelitima u orbiti. To mogu da budu razni podaci, na primer dži-pi-es, internet i ostali”, priča za naš list Dejan Lukić.
Upitan da li već nešto slično postoji, Dejan odgovara potvrdno i pojašnjava kako on nije izumeo nešto novo, već je napravio drugačiji tip softvera na kom je baziran satelit. Opisujući redosled budućih aktivnosti, kaže da će nakon završetka satelit biti isporučen u NASA, koja će ga lansirati. „Treba prvo da naručimo sve potrebne komponente, onda da ih sastavimo, prenesemo kod u satelit i pošaljemo u Ameriku. Nakon lansiranja, ja ću da kontrolišem satelit i dogovaram se s onima kojima bude potrebno da koriste resurse tog projekta”, objašnjava on.
Kako je prethodno ispričao, već mu se javio „Dojče telekom”. Nemci žele da nakon lansiranja unajme veb-prostor i koriste usluge satelita. Mejl mu je, kaže, dva dana bio blokiran jer su ga kontaktirale brojne svetske kompanije zainteresovane za saradnju.
Govoreći o dnevnim preokupacijama, Dejan kaže da bezmalo svaki dan programira, a ukoliko u rasporedu nema takvih obaveza, onda čita.
„Od pete godine, kada sam dobio računar, počeo sam da programiram, to su bile obične igrice u ’flešu’. Sad sam prešao u ozbiljnije vode. Dosta sam posvećen računarima i programiranju”, priča za naš list. Dejan na projektu radi od aprila ove godine. Priznaje da je bio zatečen kada je kada je dobio pozitivnu potvrdu iz NASA i dodaje da će, „ukoliko Hrvati pre nas ne naprave svoj, njegov satelit biti prvi u ovom delu Evrope i Balkana”. No, ovo je tek početak, kaže da ima još ideja na pameti. Obožava računare, bavi se programiranjem i, kako nam je ispričao, rado čita informatičku i drugu literaturu, zanimaju ga astronomija, ali i video-igrice.
Među 705 učesnika iz celog sveta prihvaćena je Lukićeva ideja, čime je postao najmlađi učesnik kojem je odobren projekat nanosatelita, izvestio je i sarajevski portal „Kliks”. Sledeći satelit, ukoliko ga bude pravio, biće, za agrokulturu, jer želi da pomogne ljudima koji se bave ovim poslovima. Ne smatra sebe čudom od deteta, kako su ga opisali mnogi mediji, već kaže da radi ono što ume i voli. Omiljeni naučnici su mu Nikola Tesla, Stiven Hoking i Ilon Mask.
Dijana Ždrnja, Dejanova majka, ispričala je „Nezavisnim” da u početku niko nije ozbiljno doživljavao to kada je njen sin rekao da se prijavio na konkurs NASA.
„Kaže on meni: ’Mama, pišem mejl NASA.’ Ja njemu kažem: ’Pišeš, pišeš... Ko zna kojoj ti NASA pišeš, to je lažni profil.’ I onda kada je prošlo neko vreme, dolazi nam američka pošta, dokumenti od NASA da ja potpišem kao staratelj, i tada sam se počela sva tresti”, ispričala je Dijana Ždrnja te dodala kako joj je u tom trenutku Dejan samo kratko odgovorio: „Pa rekao sam ti.”
