sreda, 18.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Turci u potrazi za duhom naše prestonice

Gosti iz ove evroazijske zemlje zabeležili su najveći broj noćenja u junu. – Ekspanzija počela pre četiri godine posle aktivne promotivne kampanje u Istanbulu i drugim gradovima
Autor: Ana Vukovićnedelja, 25.08.2019. u 15:00
После ранијих групних, све чешће су породичне посете и доласци великог броја студената (Фото Н. Неговановић)

„Arkadašlar, arkadašlar!”, uzvikivala je devojka pokušavajući da dozove grupu mladih ljudi koja joj je odmakla dok je zastajkivala pred izlozima duž Knez Mihailove ulice. Zahvaljujući turskim serijama za kojima već godinama luduje naša nacija, a čini se i urednici nacionalnih televizija, Beograđanima koji su se zatekli u blizini nije bilo teško da pogode iz koje zemlje ona dolazi. Jasno – Turkinja je i obraća se drugarima koji su otišli ispred nje.
Vesele grupice, u kojima ima i devojaka kose prekrivene laganim maramama – hidžabima, ali i nešto starijih ljudi koji pričaju ovim, nama dosta poznatim jezikom, sve češće se sreću po Beogradu. Za razliku od Kineza koji su obavezno naoružani štapovima za „selfi” i poziraju ispred gotovo svakog po nečemu neobičnog objekta, Turci kao da više vole da se umešaju u masu, prošpartaju prodavnicama i iskuse duh grada. A u Beogradu ih je, kako pokazuju poslednji podaci, iz juna ove godine, sve više. Najviše turista, po istraživanju sektora statistike Sekretarijata za upravu, u junu je bilo baš iz Turske, a zatim iz Kine, Nemačke, Hrvatske...

– Procentualno najznačajniji porast u broju noćenja u junu beleže gosti iz Turske, kojih je za 87 odsto više – saopšteno je nedavno iz Turističke organizacije Beograda (TOB).
Ako izuzmemo onih trista i nešto godina osmanlijske vladavine na našim prostorima, može se reći da je tek u poslednjih nekoliko godina počela ekspanzija Turaka u grad na ušću Save i Dunava. Jer, kako tvrdi Miodrag Popović, direktor TOB-a, pre sedam-osam godina za naš grad kod njih nije bilo nikakvog interesovanja.

 – A onda je TOB pre šest godina krenuo da se promoviše na njihovom tržištu i da bude sve primetniji. Osvojili smo za dve godine i dve nagrade, jednu za najposećeniji, a drugu za najorganizovaniji štand na EMIT-u, turskom sajmu turizma u Istanbulu, koji je u svetu četvrti po veličini. Uporan rad počeo je da se isplaćuje pre četiri godine kada su Turci počeli da dolaze u Beograd. Na sajmu smo učestvovali i u januaru, a ove godine imaćemo tri promocije u toj zemlji – ističe Popović.

Osim kulturološke sličnosti, turiste iz Turske privlače i razlike između dva naroda koje su, kako kaže Popović, tek tolike da bi im se boravak ovde dopao.

– Beograd je destinacija koja im odgovara zbog cena i saobraćajnih veza naša dva grada. I kao što mi kad odemo u Istanbul obiđemo spomenike poput muzeja Topkapi, probamo tursku hranu, odemo u šoping, a uveče izađemo na Bosfor i slušamo muziku, tako i oni žele da sagledaju naš grad i vide sve što ga čini zanimljivim. Obavezno obilaze Kalemegdan, a sve češće posećuju i kulturne događaje – priča Popović dodajući da su, posle ranijih grupnih, sve češće porodične posete i dolasci velikog broja studenata.

Govoreći o razlozima koji Beograd čine idealnom destinacijom za dolazak Turaka, Aleksandar Seničić iz „Jute” takođe ističe dobre reklamne kampanje koje su u toj zemlji imali TOB i TOS, ali navodi i druge razloge.

– Značajan je veliki broj letova koje „Turkiš erlajns” ima prema Beogradu, a uz to, ovde se nalaze i brojni hoteli sa četiri i pet zvezdica koji njima nude odmor koji im odgovara, a nisu mnogo skupi. Uz to, dobar je šoping u gradu, a i mogućnost da se u ugostiteljskim objektima puši sama po sebi postala je turistička atrakcija. Za razliku od Turske, ovde postoje i kockarnice u kojima mogu da se okušaju u igrama na sreću. Dopadaju im se noćni provod, ovdašnja hrana i kultura – nabraja Seničić koji na pitanje da li su tačna čaršijska govorkanja da Turci ovde dolaze da se odmore sa svojim ljubavnicama, kratko kaže „ko to može da tvrdi”.

Tursko tržište nama je, priča, zanimljivo jer je mnogoljudno. Na njemu smo uspešni, ali s obzirom na to da Turska ima oko 80 miliona stanovnika, to bi moralo biti i bolje. Uz to smo vezani istorijskom tradicijom što i njima samima predstavlja naročitu privlačnost Beograda.

– Ovde se nalazi veliki broj kulturno-istorijskih spomenika iz doba Osmanlijskog carstva. Na turama se prepliću istorije naše dve zemlje i to im je zanimljivo. U Beogradu imaju i slobodu da se ponašaju kako možda ne bi mogli u svojoj zemlji, i to ne u pogrdnom smislu, nego u afirmativnom, jer svi hvale prijatnu atmosferu grada i ljubaznost ljudi. To im je motiv i da nas reklamiraju kod drugih – objašnjava Seničić.

Nezaobilazni za posetioce iz Turske su, ističe, Kalemegdan, ali i Kuća cveća, Titov grob i Muzej istorije Jugoslavije. Dosta ih je obilazilo podzemni Beograd, a analize pokazuju i da su 30 odsto od ukupnog broja turista na rekama činili Turci.

– Obiđu dosta toga, a i dobri su potrošači. To je srednja i viša klasa, i prema nekim podacima koje ipak, u zavisnosti od hotela u kome su smešteni, moramo uzeti sa rezervom, oni dnevno troše i do 200-250 evra. To i jeste naša ciljna grupa jer nije reč o turistima koji borave u najjeftinijim hotelima, već od njih boljitka ima cela privreda. Dosta troše i na kupovinu, izlaske, ugostiteljske objekte...

Različite verzije istorije

Turski turisti kod nas najčešće dolaze u okviru takozvanih Jugo tura, priča vodič Maja Rogan, koja inače objavljuje turističke priče i piše za časopise iz ove oblasti.

– Oni žele da saznaju nešto što je u vezi sa njihovom istorijom, tako da ih najviše interesuje tursko nasleđe. Obilaze Kalemegdan i Hram Svetog Save, a idu i u Bajrakli džamiju. Za Mehmed-pašu Sokolovića znaju i zanimaju se, ali istoriju poznaju iz svog ugla, što je velika razlika od onoga kako je mi tumačimo – objašnjava Rogan.

Turke, kao i druge turiste, zanima kako živi prosečan Srbin u 21. veku, koliko zarađuje, čime se bavi, kako razmišlja i „zašto puši kao Turčin”. Trebalo bi, upozorava, pooštriti inspekcijske kontrole kad je reč o dolasku gostiju iz ove zemlje jer oni često dovode svoje, umesto da, kao što zakon propisuje, koriste lokalne vodiče.

Srbi u Turskoj

Oko 130.000 Srba godišnje poseti Tursku, gotovo polovina putuje u Istanbul, a ostali tokom letnje sezone idu na more, navodi Aleksandar Seničić iz „Jute”.
– U zavisnosti od godine do godine, od 60.000 pa do 90.000 ljudi iz Srbije letuje na obali Turske. Do 40 odsto njih putuje avionom i oni odlaze na središnji i južni deo obale, dok Srbi koji žive južno od Kragujevca najčešće idu autobusom i to u najsevernija letovališta kao što su Ajvalik i Kušadasi – objašnjava Seničić.
On dodaje i da je posle problema sa terorizmom, kada je zabeležen pad broja gostiju u toj zemlji, Turska sada stabilna destinacija. Zanimljiva je najviše porodicama jer najveći broj hotela nudi „ol inkluziv” uslugu, a uz to i besplatan boravak za dvoje dece. Ove godine u odnosu na prošlu, dodaje on, za 30 odsto povećan je broj turista koji tamo putuju.


Komentari22
0d4ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mikavica Slobodan
E Milose, zaista si preterao! Govoris o Turcima pa to su turisti kojl ostavljaju novac u Beogradu. Ne budi toliko osvetoljubljiv, ta vremena su davno prosla, zivimo u 21 ok velu.
Miloš
Vi možda zaboravljate, ali prošlost treba uvek pamtiti. I šta to ima veze da li oni ostavljaju pare ovde? Meni to ne znači baš ništa.
Preporučujem 9
Miloš
E... Turci... Nije vam dosta 300 i kusur godina okupacije. Barem se ne služe zulumom ko onda, ali ne treba zaboraviti da je Turska nacija zadala ovom narodu najviše nevolja, pored Hrvata i Nemaca. A to što se ovde puši u ugostiteljskim objektima je više štetno nego korisno. Po društvo.
Aleksandar Panda
Spisi u turskim arhivima su apsolutno objektivni. Pisari koji su ih belezili nisu ni pomisljali da ce neko na osnovu njih za 500 godina pisati istoriju. Posto su Srbija i Turska podpisale medjudrzavni sporazum o arhivima treba predpodstaviti da cemo u dogledno vreme imati milione prevedenih dokumenata toga doba u srpskim arhivima, tako da ce time biti omoguceno da se zaista utvrdi istina o tome kako je srpski narod ziveo pod turskom vlascu.
ralence
Списи у Османлијским архивима нису писани Турским језиком и због тога ће бити врло тешко превести Списе на Србски језик. Све до реформе Турског језика већина званичних Списа Порте и Стамбола су се писало на Старо Персирском и Арапском језику који мало људи зна а не учи се као градиво у Србији.
Preporučujem 2
Stranac u svojoj zemlji
A sto neko ne dodje do alwksinca i vidi hotel koji je napravljen samo za turske "turiste" gde su Srbi najjeftinija moguca radna snaga, gde muskarci moraju da imaju brade da bi se vise utopili u ambijent gde se ne naplacuje iskljucenje sa autoputa , gde se nasim ljudima ne dozvoljava parkiranje sa turskim" gostima" gde se srpski radnik jadno i bedno placa i rade u dve smene odjednom...sto se ne pogleda ta strana turskog investiranja u zemlji.
Dragan
I opet su nam Turci krivi, a ne ovi naši lopovi koji su krali i kradu. Da imate novca , da li bi investirali u neku zemlju u kojoj je situacija kao u Srbiji, a da ne očekujete veliki profit. Zašto ti jadni radnici rade kod zlog Turčina, a ne kod dobrog Srbina?
Preporučujem 7
Aleksandar Panda
Dokumenata znacajna za istoriju srpskog naroda od 15. do 19. veka se cuvaju u Otomanskom arhivu u Istanbulu. Istrazivanja u tom arhivu koji impresionira bogatstvom arhivske gradje i svojom uredjenoscu je radio dr Srdjan Katic ( naucio je turski jezik).U osmanskim dokumentima Srbi se cesto navode kao zakupci državnih prihoda od rudnika, solana, kovnica novca, pirincanih polja, skela, carina i drugog. I to na znatno siroj teritoriji nego sto su danasnja Srbija i Bosna. Nastavak sledi...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja