sreda, 20.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:33

Pirotske kafane po jevropejskoj mustri

Tragajući po izvorima, arhivama i drugoj građi, istoričarka Mila Panajotović je rasvetlila istoriju kafanskog života u Pirotu od dvadesetih godina 19. veka do kraja Drugog svetskog rata
Autor: Dimitrije Bukvićnedelja, 25.08.2019. u 20:00
(Фото збирка Музеја Понишавља Пирот)

Kako je izgledao kafanski život u Pirotu, šta se jelo i pilo za tamošnjim kariranim stolnjacima, zašto su kafane bile čvorišta društvenog života – samo su neka od pitanja na koja je odgovore pronašla Mila Panajotović. Tragajući po izvorima, arhivama i drugoj građi, ova istoričarka i viši kustos pirotskog Muzeja Ponišavlja pripremila je knjigu „Stare pirotske mehane i kafane”. U monografiji čiji se izlazak očekuje do kraja godine, autorka prati istoriju kafanskog života u ovom gradu od dvadesetih godina 19. veka do kraja Drugog svetskog rata. Zahvaljujući njenom trudu, čitaoci će moći da doznaju zanimljivosti o nastajanju poznatih pirotskih mehana, kafana, gostionica i hotela, uz podatke o njihovim vlasnicima, lokacijama i specijalitetima.

Mila Panajotović za „Politiku” kaže da najstariji sačuvani zapis svedoči da je u Pirotu 1825. godine postojala kafana u vlasništvu Hadži Neše Filipovića, u koju se sakrio jagodinski trgovac Stevča Mihailović od potere turskih vlasti. Kafanski život je, dodaje ona, postojao i pre toga, ali su se samo Turci bavili kafedžijskim poslom pri svojim hanovima, koji su, zapravo, preteče kafana u Pirotu. Posle oslobođenja od turske vlasti dolazi do ekspanzije, pa tako popis iz 1890. beleži 60 kafedžija, dok je 1911. godine mehandžijski esnaf brojao 54 člana, s tim da je bilo i mehandžija i kafandžija koji nisu bili u članstvu strukovnog udruženja.

„Esnaf su činili ugledni i bogati trgovci i zanatlije, kojima kafedžijski posao nije bio glavni izvor prihoda. To je i vreme kada nekada mala orijentalna varoš počinje da se razvija pod zapadnjačkim uticajem, pa kafedžije i hotelijeri nabavljaju stilski nameštaj, ogledala, trgovačke kase. Od alkohola, u ponudi je obavezno bilo crno i belo vino, stara kragujevačka šljivovica, komovica, peštansko pivo i francuski konjak. Osim dobre usluge i kvalitetne hrane, pića i muzike, nudile su se i igre za razonodu poput lutrije – tombole, bilijara s kuglama, ali i keglama, dok su karte bile obavezne. Leti bi ispred kafana, na trotoarima, bile postavljane stolice i stolovi s kariranim stolnjacima, a ambijent su krasile velike saksije s oleandrima”, navodi Mila Panajotović.

I gosti su bili raznoliki – od ljudi željnih društva, razgovora i dobre kapljice, kojima je odlazak u kafanu bio svakodnevni ritual, do onih koji su hteli da se pokažu pred svetom i pohvale bogatstvom, odećom, nakitom...

U Srbiji pa i Evropi toga doba, kafane su bile i čvorišta društvenog života. Tako su se i u Pirotu za kariranim stolnjakom razmenjivale novosti, ugovarani su poslovi i održavani razni skupovi – od skupštine zadrugara Pirotske vinogradarske zadruge, do zbora gradskog Industrijsko-električnog društva.

„Prve bioskopske predstave, boks-mečevi, cirkuske tačke, pozorišne predstave, politički zborovi, proslave esnafskih slava, nastupi pevačkih društava, zabave i igranke – svi ti događaji su se održavali u velikim kafanskim salama. Tako su pirotski građani priredili svečani doček svojim oslobodiocima oktobra 1918. u ogromnoj sali hotela ’Nacional’, koja je bila iskićena pirotskim ćilimima. Inače, Piroćanci, posebno seljani iz okolnih sela, u početku nikako nisu mogli da upamte ime tog hotela, pa su govorili – sretosmo se kude ’Civunal’”, navodi Mila Panajotović.

Neke druge kafedžije su pak davale nazive svojim objektima po junacima iz prošlosti (Devet Jugovića, Miloš Obilić, Knjaz Miloš) ili po bliskim i dalekim toponimima – Stara planina, Makedonija, Evropa, Abisinija, Amerika.

„Posle proglašenja kneževine Srbije kraljevinom 1882. godine, mnoge kafane u Pirotu su u čast tog događaja dobile nova imena, poput ’Srpski kralj’, ’Srpska kraljica’ i ’Kod srpske krune’”, kaže Mila Panajotović.

Tako je, dodaje, u čast kralja Milana Obrenovića nazvana i prva spratna gostionica po „jevropejskoj mustri” u Pirotu – „Kod srpskog kralja”. Nju je 1883. podigao ugledni pirotski trgovac jevrejskog porekla Raben Berah. Zbog toga, njega je u vreme srpsko-bugarskog rata 1885. pretukao jedan bugarski činovnik, zatraživši da se vlasnik popne i skine naziv sa zgrade. Ostao je upamćen Rabenov odgovor: „To ime je visoko, popnite se, pa ga vi izbrišite!”

Goveđina s dva umokca

Prema rečima Mile Panajotović, jedan članak iz novosadskog „Branika”, glasila Srpske narodne slobodoumne stranke, objavljen 1894. godine, najbolje ilustruje kafanski život Pirota toga doba. U tom tekstu se navodi:

„Hvale švajcarske i nemačke hotele da su neverovatno jeftini. Nisam iskusio, ali ne mogu da verujem, da u čitavoj Evropi ima jeftinijeg hotela, s boljom kujnom i bržom poslugom nego što je pirotski hotel ’Nacional’. Za ručak smo imali: čorbu, goveđinu (s dva ’umokca’), zelje, pečenje, testo, crnu kafu i vino. Razumite me dobro, od svega toga ne dosta, već mnogo, i taki ručak od osobe, dinar i po! Ko ne veruje, nek ide u Pirot, pa će videti.”


Komentari8
8ce17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
A gde će moći da se kupi knjiga!
Mila Panajotovic
Књига ће изаћи из штампе до краја године, а моћи ће да се купи у продавници Музеја Понишавља у Пироту. Сва обавештења можете наћи на сајту музеја и facebook профилу музеја. Хвала што се интересујете. Поздрав!
Preporučujem 9
Milan Milošević
Poštovana Mila, svaka čast na tekstu, skoro nisam pročitao ništa zanimljivije. Želim Vam svu sreću u daljem radu.
Mila Panajotovic
Поштовани Милане, Хвала најлепше и Вама све најбоље! Поздрав!
Preporučujem 5
Bojan Cvetković
Sjajno, hvala istoričarki Mili Panajotović, lepo je čitati tekstove koji prenose dešavanja iz naše istorije
Mila Panajotovic
Хвала најлепше!!! Поздрав!
Preporučujem 4
Ivan
Kafana Konak, legenda Djin pokojni ,Viki koji je znao Koštanu napamet.....ko nije probao Pirotski roštilj ne zna šta je roštilj. Najbolje tanke kobasice u Srbiji.
Mila Panajotovic
Тако је! Пиротске кафане су најбоље! Кафана Конак је прича за неку другу књигу, јер се ова књига бави кафанама од почетка 19. века па до краја Другог светског рата. Међутим и кафана Конак има своју предисторију. На том месту се у турско време налазио велики турски хан, који је по ослобођењу од Турака, купио Дојчин Поп Момчиловић, богати трговац из села Камик поред Пирота и отворио своју кафану. Тако да је кафана Конак само наставила кафанску традицију...
Preporučujem 17

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja