nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:17

Srpski jezik još je u rasulu

Jezik je onaj domen narodnog „proizvoda” kojim se politika morala baviti uvek, pa i danas
Autor: Dragoljub Zbiljićsubota, 31.08.2019. u 18:00
(Фото Википедија)

Zanimljiva rasprava jezičkih stručnjaka (i ponekog političara) na stranicama „Politike” u osnovi pokazuje da Srbi još nemaju dovoljno funkcionalan (lingvistički dobro zasnovan na evropskoj praksi) normativ učevnog (standardnog, književnog) jezika koji ispunjava svoju osnovnu svrhu, sadržanu u objedinjavanju naroda kao celine. O čemu je reč?

Vuk Stefanović Karadžić je učinio šta je znao i mogao u prvoj polovini 19. veka, kada je u Evropi većina naroda, pa i slovenskih, uobličavala svoje standardne jezike. Reč je o jezicima s pravilima koja se uče u školama jer je u pitanju jezik koji ima neizbežnu ulogu da služi narodnom kolektivu ne samo da se ljudi određenog naciona međusobno bolje i lakše sporazumevaju nego i da se jedan narod i politički objedini na najbolji način, jer je jezik bio i ostao najbolje i najprirodnije „koheziono” sredstvo bez koga nema istorijskog (stvarnog, identitetskog do kraja) političkog naroda.

Vuk je u izgrađivanju učevnog jezika imao mnogo protivnika. Jedni su mu prigovarali da pravi jezik po diktatu Beča preko njihovog službenika Jerneja Kopitara (tada cenzora svih slovenskih knjiga na teritoriji Austrougarske)) da bi se izvelo, prvo, olakšano vladanje Beča većinom Slovena u njihovoj carevini i, drugo, da se srpski narod jezički spoji s Hrvatima, a da se umanji (tada veće nego što je danas) jezičko (pa time i političko) vezivanje Srba za Ruse kao veliki pretežno evropski, ali i, delom, azijski narod.

Nije pogrešno priznati da u tome ima istine. Uostalom, ništa čudno. Jezik je onaj domen narodnog „proizvoda” kojim se politika morala  baviti uvek, pa i danas. Malo koji je jezički reformator kao Vuk uveo „čist” narodni jezik za potrebe svoga naroda. Ni Nikoli Tesli se nije dopao taj put kojim je Vuk krenuo i „raskrstio” s onim književnim jezikom koji je vladao u delovima srpskog naroda koji su imali sreću da se opismenjuju i knjige slobodnije pišu. Književni jezik u tim delima bio je, istina, mešavina stare srpske jezičke „redakcije” s jezikom u ruskim knjigama. Ostalo je zapisano da je pomenuti naš najveći um ili među najvećim srpskim umovima i naučnim darodavcima  celom svetu kazao: „Uveo je čobanski jezik, pa umesto da smo u profinjenosti jezika i pojmova pošli naprijed, otišli smo natrag” („Tako je govorio Tesla”, „Stari prostor”, Novi Sad – Zemun, 2004, str. 35). Objektivnije gledanje reklo bi da su se za takav (Vukov) put stekli sticaji i stvarnih pojava u tadašnjem kulturnom i političkom životu Srba, da se nije mogao ostvariti bolji put u sačinjavanju srpskog književnog jezika.

Podržan od Beča, Vuk je s dotadašnjim književnim jezikom mogao da raskrsti jer taj jezik nije imao većinsko utemeljenje na osnovi narodnih govora sadržanih i u narodnim pesmama koje do Vuka uglavnom nisu bile zapisane. Dogodilo se to iz dva razloga. Malo je koji evropski narod bio toliko dugo pod stegama turske carevine koju je često vodio put prema zidinama Beča, centra druge snažne carevine. Posle Prvog srpskog ustanka i uspeha u oslobađanju Srba, nastupio je period gušenja ustanka i izbeglištva viđenijih Srba kojekude po Evropi. Drugi evropski narodi su, uglavnom, imali nešto više istorijske sreće pa nisu morali da sačinjavaju svoje učevne jezike kojima bi se previše udaljavali od svoje jezičke prošlosti. Biće da su zato ostali slovenski jezici međusobno bili i ostali do danas sličniji dok je srpski (vukovski) učevni jezik ostao do danas u mnogo čemu „autohton” u odnosu na njih.

I samo još koju reč o današnjem, može se slobodno reći, priličnom rasulu srpskoga učevnog jezika. Vuku nije uspelo da (po svojoj želji i nameri) objedini sve Srbe u jednom izgovoru. (I)jekavskom nije uspelo da u učevnom jeziku preovlada. Kasnije je Srbima stiglo i, planirano od davnina, novo polatiničavanje, posebno uspešno izvedeno preko vlasti u jugoslovenskoj državi, kada su Srbi, favorizacijom latiničkog pisma (hrvatske gajice), primoravani na zamenjivanje svoje milenijumske ćiriličke azbuke, s obmanom da će to biti dovoljno da se „povezuju s latiničkim civilizacijama”, a oni u naivnosti poverovali u to.

Dakle, Srbi su (i) danas razbijeni i po izgovoru i po pismu, (za razliku čak i od svih onih koji su, u poslednje vreme naročito, sačinjavali svoje varijante, neki i na posebno „paradoksalan način” – dobra i tačna ocena Odbora za standardizaciju srpskog jezika) tako što su bili u prilici samo da preimenuju srpski jezik, jer svoj poseban jezik nisu mogli stvoriti, pa su „novi” jezik stvorili preimenovanjem već postojećeg srpskog jezika, što je, kao postupak, nepoznato u drugim jezicima i narodima Evrope i sveta i u lingvistici i u životu.

Pokušaj „prekodrinskih” Srba s prvim rukovodstvom u Republici Srpskoj da se, potkraj 20. veka, samo u službenom jeziku (bez ikakvog zabranjivanja ijekavice u svim drugim jezičkim stilovima i upotrebama jezika) objedine s većinom Srba na ekavici i ćirilici, nažalost nije naišao na podršku srpskih lingvista i filologa posebno, iz iluzornog straha da će tako drugi istojezičnici reći da ijekavica nije srpska – nema lingvističko utemeljenje, pa se mora oceniti da su „prekodrinski” Srbi pokušali da dorade nameru Vuka i da uklone prilično vidno rasulo u učevnom jeziku Srba, što nije dobra i korisna osobina ni u identitetskom, ni u političkom ni u smislu jačanja srpske objedinjujuće opšte kulture i stvaranja napredovanja ni u naučnim dostignućima uopšte.

Može se proceniti da će se Srbi, ipak, u skorijoj ili malo daljoj budućnosti neizbežno objediniti u učevnom jeziku ili ubrzano kroz delovanje lingvista i vlasti, ili na osnovu prirodnih datosti i kretanja, kako je to ocenio nedavno preminuli veliki srpski istoričar, Srbin „prekodrinac” – Milorad Ekmečić.

Jezikoslovac, osnivač prvog Udruženja „Ćirilica”

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari91
0b521
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Горан Јозић
Коста каже: "Сви су радили за Беч. Јасно као дан." Тачно је да је Вукова рееформа била по вољи Беча, али је мало претерано рећи да је Вукова рееформа била у свему по жеељи Беча. Са су Вук и "сви", како каже Коста, радили "за Беч", онда Вук не би ту имао никаква посла у вези саа српским језиком. Беч би свакако желео да остане немачки језик у службеној употреби код >Хрвата, као што је једно време и било
Коста
Стварност је другачија од Вашег умовања. Ј. Копитар пише да је Вуку наложио да напише српски речник како би "учврстио ту књижевну реформу чије су последице погодне за аустирјску католичку већину" јер "поткопава русоманију тих шизматичких Илираца" (Алекса Ивић, Архивска грађа, Зборник II, Београд-Суботица 1926, 262). Од маирје Терезије надаље, Беч је тежио указима да отуђи Србе од Руса, да их покатоличи и полатиничи. Кад укази нису успели, пришло се рефомри.
Preporučujem 2
Горан Јозић
Ево Вам одговора Мике. Вук, и поред тога што га СПЦ није подржала, успео је захваљујући политици. Онда када се Михаило Обреновић, син кнеза Милоша, окренуо АУ царевини и када је Беч "гурао" Вукову реформу, кнез Михаило Обреновић је био тај који је пресудио: наредио је министру просвете Србије да се прихвати Вукова рееформа за ср5пске школе. И тако је Вук успео. Дакле, држава све може да спроведе каада хоће и када нема отпора споља. Кнез Михаило је наредио да Вукова реформа уђе у школе.
Коста
Михаило Обреновић је седео у Дружству србске словесности с Вуком и Даничићчем и "гурао" реформу -- иако је била под забраном кнежевог оца Милоша -- без обзира на протесте Министра провесте. Као азилант на бечком двору, где су га оженили мађарском принцезом и вратили на српски престо, Михаило је био бечки дужник. Издржавао је Даничића, ђака Ф. Миклошича, наследника Ј. Копитара, бечког надзорника на Бечком књиж. договру Вука с Хрватима о језику (1850). Сви су радили за Беч. Јасно као дан.
Preporučujem 5
Д. М. Сибничанин
Одговор Мики Ковијану: добра и функционална норма књижевног језика свакако није ова данашња норма српског књижевног језика у коме је српски народ подељен у четири језичке појаве: 1. српски језик на ијекавском, 2. српски језик на екавском, 3. српски језик на ијекавском на латиници, 4. српски језик на екавском на латиници, 5. српски језик на ијекавском на ћирилици и 6. српски језик на екавском на ћирилици. Таква норма српског језика у књижевном језику није нимало функционална и води затирању ћир
Коста
Српски је у ланцима још од Вукове реформе у нема му спаса.
Preporučujem 2
Matko
Za Kostu (i Sašu), i obećavam moderatoru da je ovo kraj: Prilog koji si dao je ipak "pripisan Vukovim slovima", tj. nije u originalu, tj. ipak je "prevod". Tebi su to sitnice, meni nisu. Tvrdnje o staroengleskoim i "novoj" Bibliji sam čuo i čitao i proverio mnogo puta i sebi apsolutno verujem, a uzgred, moj Engleski je samo nešto lošiji od Srpskog. Svi ovi stari oblici jezika se STUDIRAJU bar cela 2 semestra na studijama književnosti. To je pravilo, svugde u svetu. Zašto? Čemu gubiti vreme na to
Matko
2/Saši: Slično ce se desiti i kod mene, i na kraju ćemo nas dvoje biti bogatiji za ukupno 4 nove ideje. To se događa sa rečima odnosno jezikom. Sa jabukama u razmeni svako ostaje "na svom". Ako se ne volimo, svaki od nas će tvrditi da su sve ideje njegove a da ga je onaj drugi pokrao. To je slučaj sa Srbima i Hrvatima, dosta karikirano. Ne znam šta si studirao ali sumnjam da su to bili jezici, jer, pobogu čoveče - "Srbi najlakše nauče strani jezik pišući ga (ćirilicom?) kako ga izgovaraju"!?!?
Саша Микић
Хајде да се не лажемо, али већина нас је, када је почињала да учи страни језик писала изнад оригиналног текста како се он изговара. Једино ако нисте били чудо од детета, па почели да учите страни језик пре матерњег. Додуше данашњи родитељи и на то терају своју децу (нажалост). Зато им је речник српских речи, које свакодневно употребљавају, ограничен. Када треба да прочитају неки текст, не много давно написан, потребан им је преводилац. А одакле вам утисак да нисам студирао баш језике?
Preporučujem 2

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja