petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Borba za medalje na Olimpijadi veština u Kazanju

Mladi uzrasta od 18 do 22 godine imaju priliku da pokažu šta znaju – od poslastičarstva i stolarstva do avio-tehnike i sajber-bezbednosti
Autor: Jelena Kavajautorak, 27.08.2019. u 20:00
На такмичењу је представљен и столарски занат (Фотографије: Ј. Каваја)

Od našeg specijalnog izveštača
Kazanj – U prestonici ruske republike Tatarstan održava se veliko međunarodno takmičenje koje u svetskim medijima nije dobilo ni približnu pažnju kao Mundijal kada se prošle godine održavao u ovom gradu. Profesionalne veštine u kojima se nadmeće 1.300 učesnika iz 63 zemlje ne donose toliku slavu i novac kao fudbal, ali podupiru temelje svake ekonomije. Događaj svake dve godine organizuje međunarodna organizacija „Vorld skils” i članicama nudi priliku da u vreme rastuće ekonomske neizvesnosti i naglih promena u svim sferama usled digitalizacije unaprede svoje obrazovanje i privredu.

Medalje su spremne u 56 kategorija: od tradicionalnih kao što su industrija lepote, poslastičarstvo i vodoinstalaterstvo, preko mobilne robotike, mehatronike (predstavlja spoj mašinstva, elektrotehnike, automatike, programiranja i informacionih tehnologija) i održavanja aviona, do nekih koje su ove godine prvi put u igri poput sajber-bezbednosti. U zasebnom programu su „Veštine za budućnost”, u futurističkoj hali sa dronovima, genetski modifikovanim biljkama i kacigama koje čitaju moždane signale. Inicirala ga je Rusija, svesna, kao i mnogi drugi, da će ono što danas izgleda kao veština za budućnost već sutra biti tražena stavka u radnoj biografiji.

„Olimpijada veština”, 45. po redu, najmasovnija je do sada i prvi put se održava u Rusiji. Specijalno za ovu priliku izgrađeno je selo za smeštaj 14.000 ljudi, a u blizini aerodroma i Ekspo centar na prostoru od 145.000 kvadrata – kao 24 fudbalska stadiona.

Prolazi između hala ovog ogromnog kompleksa vrve od posetilaca. Đaci iz cele Rusije došli su da potraže inspiraciju za budući poziv, budući da je važan aspekt takmičenja da poveća privlačnost stručnih profila prema kojima u mnogim zemljama, pa i kod nas, postoje predrasude da su za lošije đake. Unutar hala mladi uzrasta od 18 do 22 godine, učenici završnih razreda srednjih stručnih škola i oni koji su već na tržištu rada, imaju četiri dana da pokažu u čemu su najbolji.

Iz hale sa pekarima i poslastičarima dopire miris vanile, dok takmičari iza staklenih panela savijaju savršene pletenice od testa. U susednom paviljonu još bolji miris i praznik za oči: raskošni aranžmani majstora za cveće.

Kod stolara je bučno dok režu i glačaju daske da bi po zadatku napravili ormarić sa dve fioke. Posetiocima je dozvoljeno da ih fotografišu, ali ne smeju da ih ometaju pričom.

Posebno je zabavno u halama gde se kandidati ocenjuju na ispitu uživo. Na primer, hotelski recepcioneri pred žirijem razgovaraju sa zahtevnim gostom, dok negovatelji u staračkom domu hrane i presvlače svoje „pacijente”.

Fudbalerima je bilo dovoljno da imaju loptu i travnati teren da pokažu šta znaju. Ove godine organizatori su imali znatno veći poduhvat. Stiglo im je više od 20.000 zahteva za različite komade alata i materijala: od frizerskih makaza i skupih CNC mašina do automobila, helikoptera i ogromnih poljoprivrednih mašina.

Naravno da svi priželjkuju medalje, ali to je samo jedan aspekt celog pokreta „Vorld skils”. Za zemlje partnere mnogo je važnije da u svoj obrazovni sistem preslikaju svetske standarde kvalifikacija za svako zanimanje.

Nino Buić iz delegacije Hrvatske, jedine zemlje iz bivše Jugoslavije na takmičenju, kaže da su ovakva događanja prilika da se unesu inovacije u obrazovni sistem.

„Ne smemo dozvoliti da nam đaci izlaze iz škola bez kompetencija potrebnih na tržištu rada. Nije problem što neće moći ovde da se takmiče, nego što sutra neće imati šta da traže na svom radnom mestu”, kaže Buić.

Rusija je u pokretu videla priliku da unapredi obrazovni sistem i industriju i za sedam godina otkako je član mnogo toga se promenilo.

„Naše stručno obrazovanje uglavnom je bilo zasnovano na teorijskoj nastavi, dok je u ekonomski najuspešnijim zemljama zasnovano na praksi u industriji. Rusija se proteklih godina prilagodila tom modelu i škole su sve više povezane sa industrijom koja učestvuje u obrazovanju stručnjaka. Rezultat je da se više učenika zapošljava u struci, ponekad i pre nego što zvanično završe školovanje. Uz učešće velikih kompanija prave se prognoze koji sektori ekonomije zahtevaju veću pažnju i shodno tome se ulaže u određene obrazovne profile”, kaže za „Politiku” Stanislav Naumov, direktor Evroazijskog centra za integracije, istraživanja i komunikacije.

Učenici­ iz ­63­ zemlje­ predstavili­ su­ veštine ­od ­rukovanja ­modernim ­tehnologijama ­do ­zanata ­poput­ frizerskog

Istovremeno je, zahvaljujući takmičenju, povećano zanimanje mladih za neka deficitarna zanimanja, što je popunilo jaz između ponude i potražnje, konkretno u slučaju varilaca.

Takmičenje su pedesetih godina započele Španija i Portugalija. U međuvremenu se raširilo na oko 80 zemlja partnera u programu koji sprovodi međunarodna privatna organizacija „Vorld skils”. Finansiraju ga vlade, korporativni sponzori i zemlje domaćini. Misija organizacije je da propagira potrebu za stručnim veštinama i stručno obrazovanje mladih kako bi društva napredovala u globalnoj ekonomiji. Poseban izazov su drastične promene koje digitalni preobražaj donosi gotovo svakoj grani ekonomije.

„Ovo je mnogo više od takmičenja mladih. Zapravo, postalo je takmičenje za budućnost i šarolika multikulturna platforma za saradnju”, rekao je ruski premijer Dmitrij Medvedev na svečanom otvaranju u „Kazanj areni” pred 40.000 gledalaca prošlog četvrtka. Pre toga su prodefilovali timovi SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Nemačke, Francuske, Kine, Japana, Palestine, Južnog Tirola ukupno 63 zemlje i teritorije. Posebno se takmiče Kineski Tajpej, Kineski Makao i Kineski Hongkong. Pitam kineskog kolegu za komentar – kaže mi da su to „istorijske komplikacije” i da vlastima u Pekingu ne smeta što se Kina takmiči pod toliko različitih zastava. Ne osećaju se ni druge geopolitičke tenzije. Američke firme su među glavnim sponzorima i najavile su donacije za ruske obrazovne programe.

Stanislav Naumov priznaje da je za Rusiju čast što je domaćin i da joj je važno što je deo ovog međunarodnog procesa, bez sankcija i drugih ograničenja. Najveća je korist, smatra on, za učenike iz Kazanja i cele Rusije, koji će, dok obilaze hale, imati priliku „da vide sopstvenu budućnost”.

U razgovoru za „Politiku” rekao je da bi i za Srbiju bilo korisno da se pridruži ovog globalnoj organizaciji i prihvati globalne industrijske standarde, posebno u svetlu predstojećeg potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom ekonomskom unijom.


Komentari0
aa9c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja